Početna»Kolumne
autor zlatko Živanić vinski magazin vino fino

Zlatko Živanić

Zlatko Živanić je momak s one strane. S one druge, vinarske strane. Ume da prodaje, oduzima i sabira, zna da stvori publiku i lojalne potrošače, balansira brojke i ljude, sujetu i matematiku. Poznaje ga svako ko se u Srbiji na bilo koji način bavi vinom. Voli ga i konkurencija, čak i kada mu zavidi. Sremac, živi na severu Bačke, voli Banat, a u Beogradu provodi dane. Duhovit i pismen, rešio je da sa nama podeli priče s one strane vina.
autor tomislav ivanović vinski magazin vino fino

Tomislav Ivanović

Iako nije pušač, a nema ni šešir ni konja, Toma Ivanović poput Taličnog Toma dolazi tiho da brzo i efikasno obavi šta ima sa par preciznih hitaca. Ah da, on to ne radi pištoljem, već tastaturom. Svo vreme koje ne provodi na „pravom poslu“ provodi sa vinom i u vinu, sabijajući impresivne hiljade kilometara duž svih svetskih vinskih regiona, učeći ali i promovišući Srbiju i njena vina, čemu je pre svega i posvetio svoj blog vinopedia.rs Zahvaljujući postu o Jeleni Anžujskoj, odnosno njenom izmaštanom vinskom pismu pod naslovm A letter from Serbia, osvojio je prestižno međunarodno priznanje za najbolji vinski blog 2016. godine u izboru sajta blog.millesima.co.uk. Zahvaljujući Tomi, u okviru međunarodnog projekta Wine Mosaic, internacionalni vinski stručnjaci čuli su za sortu jagoda, Župu i Srbiju. Naći ćete ga na nekom od sajmova, ali i prašnjavog među čokotima ili za računarom, dok piše novi tekst za Vino & Fino...
autor perica radović merlo vinski magazin vino fino

Perica Radović Merlo

Najvažniji pasus koji je Perica do sada napisao na temu pisanja o vinu glasi: „Ja nisam vinski stručnjak. Moji tekstovi možda neće biti uvek sasvim tačni, a svakako nisu stručni. Svakog dana sve više učim o vinu i svakog dana sve više bivam svestan količine znanja koja me tek čeka. Ali, ja pišem ono što mislim. Pišem ono što ja mislim.“ Tačka. Ovim stavom, Perica je tu da nas podseti šta je uloga novinara i kolumniste, šta je sloboda mišljenja i polemike i koliko je ona važna, ne samo kada se bavite politikom ili umetnošću, već i nečim kao što su vino i gastronomija. Perica ima svoj blog na adresi merlo.rs, nepretenciozan i prijemčiv i uvek do kraja iskren - čak i kad zna da nešto ne zna, jer ume da pita! Na svom blogu piše samo o konkretnim vinima sa kojima ukrsti nos i nepca, a dok na ovim stranicama, Perica širi dijapazon tema pokušavajući da doda po koji koristan komadić u vinski mozaik Srbije.
autor superhik vinski magazin vino fino

Superhik

Tajanstveni Superhik. Ne jeziku nema dlaka jer ih je spržio milionima gutljaja i zalogaja koje je u čisto empirijske svrhe uneo u sebe. Uporno proba i istražuje od Indije do Čikaga, od Leskovca do Apatina. Ništa mu nije gadno, ni prema kakvom zalogaju i gutljaju nema skrupula. Zbog svog iskustva, nema ni pardona prema prosečnom, lošem ili lažnom. Oblaporan kao Gargantua, bezobrazniji od Remzija, ceni autentičnost i fer odnos prema hrani, piću i životu.
autor igor luković vinski magazin vino fino

Igor Luković

Razapet između vožnji i letova na vinske smotre, ocenjivanja širom regiona i uređivanja ovog magazina, čudo je da Igor uopšte ima vremena da se posveti dubinskom istraživanju vinskog sveta. No, kada ga kao laik pitate o nekom vinu, dobićete i ocenu ukusa, i kontekst u kome je to vino rođeno i raslo, i prognozu budućnosti tog napitka u svetlu poslovnog modela koji ga je iznedrio. Najsrećniji je kada priča o obnovama starih domaćih sorti: pitajte ga za grašac samo ako imate vremena da slušate.
Vinski mizanscen koji će podeliti sa sagovornicima i čitaocima nije uvek lep i kitnjast, ali se po njemu kreću protagonisti okupljeni oko zajedničke drame stvaranja dobrog vina. U njemu ima posvađanih, zainaćenih ljudi, koji, makar i stisnutih usana i mrkog pogleda, ipak rade zajedno na istom velikom poslu.
Kada je gastronomija u pitanju, Igor je u svom elementu i u otmenom restoranu i za pultom kioska brze hrane - što zbog česte potrebe i želje za hranom, što zbog neutažive želje da oceni entuzijazam kuvara, tu neuhvatljivu kategoriju koja nema uvek svoj odraz u reprezentativnosti radnog mesta, menija ili lokacije.