ODBRANA I POSLEDNJI DANI

Ovih dana, sa napredovanjem “Beograda na vodi”, biće srušena jedna od poslednjih autentičnih kafana koje su u ovom gradu do sada odolevale naletima podivljale srpske tranzicije i kapitalističke otimačine. Verovatno i poslednja.

Savski Ekspres, zavučen iza Lastine stanice u Hercegovačkoj ulici poslednjih decenija bio je mesto hodočašća beogradskih gurmana koji su u njemu tražili sklonište od ala i čudovišta koja su zavladala domaćim ugostiteljstvom, pa su jedna za drugom do juče legendarne kafane ili nestajale ili se tranzicionim magičnim štapićem pretvarale u fensi mesta za pogrešnu klijentelu.

U dvehiljaditim, Ekspres je bio jedina kafana na severu zemlje koja je mogla da stane na crtu kafanama sa juga. Na neki čudan način, mesto koje je besprekorno vodila Nada Krstić po mnogo čemu je i podsećalo na nišku eks-teritoriju na beogradskom tlu. Tamo se nije mnogo polagalo na dekor i ambijent: fasadna cigla, plave sintetičke zavese i ostaci novogodišnjih ukrasa koji su se godinama samo gomilali na lažnom kaminu sigurno nisu bili dobitna karta za uspeh.

Međutim, svako ko je barem jednom probao ćuftice od kobasica, uštipak ili škembiće u svim agregatnim stanjima (zapečeni, u saftu), znao je da je na posebnom mestu. Ovde sam pomalo i nepravedan jer izdvajam ova tri jela iz ponude a tu su mogli biti i teleća čorbica, belolučene paprike (kojima poseban šmek daje celerov list u blagom vinegretu), zimske pihtije, uvek topla lepinja, pasulj sa suvim mesom, gulaš ili praktično bilo šta sa roštilja. U mnogobrojnim posetama ovom mestu nikada mi na sto nije izneto nešto što je moralo da se vrati ili je ostalo nepojedeno kao neukusno (količine su druga priča). Zapravo, ništa u Savskom Ekspresu nije bilo revolucionarno, ali je bilo spremljeno kao da tranzicije nikada nije ni bilo u srpskom ugostiteljstvu i posluženo sa iskrenim ponosom nekoga ko veruje u to što radi.

Savski Ekspres bio je jedna od poslednjih kafana u gradu koja je imala neverovatan miks gostiju u rasponu od šofera i drugih radnika autobuske stanice, advokata iz Palate Pravde, železničara, studenata, putnika namernika, savamalskih hipstera, boema i običnih pijanaca, u poslednje vreme radnika koji ruše i raščišćavaju kraj, kao i raznih gostiju Beograda koje su njihovi domaćini vodili baš u Savski Ekspres da im pokažu dušu i srce kafanske Srbije. Pored hrane i odnosa prema gostu, to je bila još jedna stvar gde je Ekspres bio poseban.

Ipak, istorija Savskog Ekspresa ostavlja nadu u hepiend. Iako osoblje i vlasnici ne žele da govore o tome da li postoji rezervna varijanta za nastavak rada kafane, sećamo se da je upravo ova lokacija u Savamali pre par decenija odabrana kao mesto na koju se pomerila nakon što je Nadina prethodna kafana izbačena sa lokacije u blizini Palate Pravde. Gradska legenda kaže da su se advokati posebno angažovali da pronađu novo mesto za svoju omiljenu kafanu. Ostaje da verujemo da će tako biti i ovaj put.

Dok se to ne desi, retko koja će stara kafana imati epitaf kao ovaj koji je ostavila jedna njena obožavateljka na Fejsbuku:
“Mnogi će tugovati za ovim restoranom, koji pre svega ima dušu, ali i hranu, gazdaricu koja ga vodi, i u kom je sve besprekorno: od hrane, usluge, čistoće i mnogo toga. Ako je bal na vodi toliko bitan, onda ceo Beograd treba izmeniti iz korena. Ovo je veliki greh za ovaj grad i tuga za sve koji su rado dolazili u Savski ekspres.”