Restoran nedelje: Punch Ramen

Ramen je trend već neko vreme u Beogradu i sve češće se otvaraju lokali koji nude ovu globalno popularnu japansku supu. Među njima, Punch Ramen se munjevitom brzinom nametnuo kao jedan od najboljih i postao instant hit. Na adresi gde se nalazi i mega popularni i ultra hipsterski Bife bar, na prvom spratu tužnih ostataka zapuštenog TC Sremska, smešten je i Punch Ramen.

Nije ga teško naći - primetićete ga lako jer se japanska zastava vijori sa ulaznih vrata lokala. Tu je nekad bio i Zla štek, a i kopirnica koja je, jedina u gradu, radila celu noć. Punch Ramen je autentičan u svakom smislu – od enterijera koji je praktično sklepan od različitih stolova, gajbi i stolica, uz naravno, dosta neona u prostoru, tipičnog za azijske ramen barove, i uopšte ležernog estetskog koncepta, do vrlo svedenog menija u kome je, logično, ramen zvezda. Radno vreme je jednako uvrnuto – od četvrtka do subote i otvaraju tek u tri popodne. Dakle, nema ramena za ručak ako ne zaboravite naviku da ručate u normalno evropsko vreme. Ipak, vredi da čekate trenutak – ramen u Punch Ramenu nas je oduvao sa stolice!

Već u 15.05 mesto je bilo puno do poslednjeg mesta, a publika šarena: poslovnjaci, ruski i domaći ober-hipsteri, klinci i porodični ljudi. I svi sa činijom ramena ispred sebe.

Koncept je samouslužni: uđeš, naručiš, pojedeš i ideš! Ramena u ponudi je svega tri, i još nekoliko zabavnih “jela sa strane” – mi smo uzeli turšiju, ne naročito uzbudljivu, kao i komad aromatičnih, ali previše termički obrađenih pilećih grudi. I naravno – sva tri ramena. Baza kod svih je paitan pileći bujon, onaj mutni, gusti, mlečno beli. I sada je vreme da kažemo – iako preferiramo svinjski, ovaj paitan je najbolji koji smo probali izvan Japana. Jednostavno, dubok, slojevit, precizan – bez greške. Počeli smo sa citrusnim Yuzu ramenom, osvežavajućim i kiselkastim, nežnim (ali i dalje dubokim), sa đumbirastim tvistom - i već vidimo sebe kako uživamo u njemu leti. Usledio je miso ramen, najbliži klasičnim verzijama japanskog ramena… Kod njega je zasijao tare (to je, recimo, mešavina začina i sosova koja određuje stil svakog ramena i sastojak na kome redovno „padaju“ plagijatori i prodavci loših kopija – ne pitajte kako znamo) koji je ovoj činiji dao onaj izvanredni unikatni karakter. Smenjuju se umami, slatkoća, fina pikantnost, arome mesa i misoa…Preko svega su slajsovi izvanredne, uksune i meke chasu svinjetine, kao i precizno kuvano jaje kremaste unutrašnjosti. Za prste, činiju i štapiće polizati!

I napokon, najintenzivniji i nama najdraži, zaista majstorski spremljen – Ramen Tantamen, izvanredna fuzija neverovatne dubine ukusa. Karakter mu određuje potentna, ali precizna ljutina. Dok usne lagano trnu od sečuanskog bibera, ostala čula upijaju bogatstvo aroma koje vodi tahini tare. Preko svega je pikantna mlevena svinjetina i ono isto genijalno jaje. Osim što su očigledno autentične i sveže pravljene, njihove nudle u sva tri ramena su meke, ukusne, kuvane taman koliko bi trebalo da očuvaju teksturu i upiju dovoljno supe i aroma.

Naprosto, neko se ovde sa puno pažnje, znanja, kulinarske veštine i iskustva u potpunosti posvetio ramenu. Beogradu je ovakvo mesto odavno nedostajalo. Karta pića je sasvim primerena mestu, mada bismo voleli da smo videli više od jednog dobrog piva - pored niza generičkih i masovnih brendova. Takođe, vina nema, osim dva funky oranža, što je prava šteta – rado bismo popili čašu dobrog sovinjona ili rizlinga uz onaj yuzu ili neki moćni polusuvi traminac uz tantamen. Da ne govorimo o dobrom penušavcu, koji bi lako pokrio sva tri njihova ramena!

Na kraju, sreli smo na ručku i neke druge beogradske ugostieljske face, a pojavio se i Pakito, koji je baš tog dana strasno zavoleo ramen – po prvi put u životu.

Punch Ramen dnevno služi 120 porcija ramena, pa ko prvi stigne – taj ga i dobije! Zato ovde nema rezervacija i porudžbina za poneti, a iako zvanično rade do 22 sata, često zatvaraju znatno ranije - kada sve prodaju.