Ni na nebu, ni na zemlji, tu su negde srpske ružice. Iako bliske rozeima, ružice su ipak punije, robusnije i obojenije od njih. Ipak, i dalje nisu dovoljno pune i crvene da bi ušle u kategoriju crvenih vina. Poslednjih godina su izgubile trku sa rozeima u popularnosti, i kao da nisu našle svoje pravo mesto na tržištu. Uostalom, ni francuski klere (Clairet), ni italijanski čerasuolo iz Abruca, stilski slični ružicama, nisu u boljoj poziciji na svom terenu.
U Srbiji, deo problema leži u tome da su ružice najčešći stil „domaćih" vina, napravljenih i ovako i onako od svakakvog grožđa koje domaćinu dođe pod ruku, a ponekad, čak i iz boljih vinarija, to su tupa, trpka i neskladna vina. Ipak, kad je ružica dobra – onda je to sočno vino puno karaktera, baš za uživanje u njemu. Takvu jednu ružicu imamo za vino nedelje ovog puta.
Ivanovićeva Petite Rose etiketa postoji odavno, i to vino je umelo stislki da luta od godine od godine. Sada, to je ružica u pravom smislu te reči, doboke purpurno – crvene boje, sočna i puna. Istovremeno, ima divne, sveže kiseline i impresivno meke tanine. Trešnja, višnja i jagoda dominiraju na mirisu, a iza se javlja fino začinski ton prokupca. Eksplozivno voćno u ustima, sočno i dugačko. Nepretenciozno, a fino vino za uživanje i opuštanje. Ivanovići bi morali sa Petite Rose-om da nastave baš u ovom pravcu i u narednim berbama.
89/100
Igor Luković