Početna»Novosti»Vuk Vuletić: Poslednji put se takmičim
02.03.2024.Piše: Jelena Stojčić

Vuk Vuletić: Poslednji put se takmičim

Pet pitanja za predstavnika Srbije na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu somelijera

novost vuk vuletić poslednji put se takmičim vinski magazin vino fino
U Beogradu se ove godine, po prvi put u našoj zemlji, održava Evropsko prvenstvo somelijera, a naš predstavnik je i naš aktuelni šampion Vuk Vuletić, jedini somelijer iz Srbije koji je ušao u polufinale svetskog takmičenja u somelijerskoj veštini. Pre nekoliko dana, sa Vukom Vuletićem smo se sreli kod njega, u Pinot-u, sjajnom bistrou koji je ove godine dospeo i na Mišlenovu listu preporučenih restorana. Par minuta slobodnog vremena pred ručak, čiji servis uglavnom radi Vuk, iskoristili smo priliku da mu postavimo pet pitanja.

Dok je Vuk odgovarao na pitanja, degustirali smo odabrane lokalne sireve i mesne delikatese, uz zanatski puter, vruć hleb i vino.

Kako teku pripreme za Takmičenje za najboljeg somelijera Evrope i Afrike se, u novembru ove godine, po prvi put održava u Beogradu?

Pripreme su počele i, za sada, one podrazumevaju čitanje literature. U poslednje dve godine, sa poslom ugostitelja, uvideo sam da je teško naći vreme za teoretsko učenje. Takmičenje se sastoji iz tri dela, teorije, tasting-a i praktičnog dela. Svi mi iz posla probamo do trideset vina dnevno jer nas upravo svakodnevni posao tera da stalno nešto probamo i da evaluiramo vina, neka i na slepo, što nam posle znači i za takmičenje. Tako je i sa praktičnim delom - svaki dan sam ovde u servisu, otvaram vina, pričam sa gostima, primam porudžbine, radim uparivanja. Opet, kada radiš takmičarski servis, to je drugačije, teško da bih u restoranu poslužio vino kao na takmičenju. Teoretski deo je definitivno najveći izazov, jer bez dobro odrađenog teoretskog dela ne možeš da uđeš u polufinale. Svi su danas dobri u servisu i u praksi, dobri su senzoričari i svi su u formi, ali, svi znaju i da je karta za polufinale položen teoretski ispit. Otežava i to što nema konkretne literature jer pitanja dolaze iz svih sektora života koji imaju veze sa ugostiteljstvom i somelijerstvom.

Kakav ishod očekuješ na takmičenju?

Ovo takmičenje je važno, pre svega jer je po prvi put u Srbiji. Takođe, nikad se do sada nisam takmičio za najboljeg somelijera Evrope i Afrike. Bio sam na dva svetska prvenstva i na Balkanskom takmičenju somelijera, tako da ću i prvi put biti takmičar na Evropskom prvenstvu. Sa druge strane, to će biti i moje poslednje takmičenje. To ostavljam novim generacijama, jer treba i neko drugi da ode na ta prvenstva i da doživi to iskustvo. Šest godina sam predstavnik Srbije na svim nacionalnim takmičenjima, došlo je vreme da i neko drugi dobije šansu da pokaže šta zna i ume.

Za takmičenje je potrebno dosta slobodnog vremena i odricanja, a moj život ide u potpuno drugom pravcu, i što se tiče biznisa, i privatnog života. Za pobedu na takmičenju potreban je ozbiljan trening. Pored domaćeg terena, moja prednost je iskustvo. U pripreme za takmičenje se uključila i SERSA i mnogi drugi ljudi iz vinskog i ugostiteljskog sektora. Moj cilj je plasman u polufinale, a sve ispod toga bio bi neuspeh. Potajna želja mi je plasman u top 5.

Vuk Vuletić na svetskom takmičenju somelijera u Parizu 2023. (foto: ASI)

Šta je teže, pripremati se za takmičenje ili voditi restoran?

Teže je pripremati se za takmičenje, zato što za takmičenje ne moraš da se pripremaš, dok u restoranu moram da budem u servisu i za ručak i za večeru. Da li ću danas učiti ili ne, to ne znam, možda hoću, možda neću stići. Mnogo je teže naterati se da radiš nešto što ne moraš, nego što moraš.

Da li si očekivao da posle samo godinu i po dana od otvaranja Pinot uđe na Mišlenovu listu preporučenih restorana za Beograd?

Nisam očekivao preporuku. Predviđao sam nam da bismo možda na kraju 2024. tek mogli da uđemo u razmatranje i eventualno je dobijemo i eto, godinu i po dana od otvaranja dobili smo je. Mi ne jurimo zvezdicu, niti smo taj tip restorana za zvezdicu, ali ćemo se truditi da održimo preporuku. Takođe, i da se podignemo par bodova više u Gault & Millau vodiču za Srbiju, a veoma smo i srećni što smo i na listi Vino & Fino TOP 25 restorana. Od posla, nemamo vremena da reflektujemo šta smo sve dobili i postigli za tako kratko vreme.

Po tvom mišljenju, da li je Beograd zaslužio zvezdu?

Dobili smo preporuku u trenutku kada niko nije dobio zvezdicu, a svi smo nadali da će je ove godine biti. I razumem što je većina ljudi sa ogorčenjem dočekala novu listu restorana jer je zaista ove godine morala da se desi i ta zvezda. Jednostavno, da pokaže da je i to moguće! To bi mnogo značilo restoranima koji teže ka zvezdici jer gotovo svi restorani visoke gastronomje u Beogradu finansijski ne posluju pozitivno. Tom jednom restoranu zvezdica bi donela profitabilnost, veću posećenost i održivost, a ostalim pretendentima na nju - podstrek za inovacije i kreativnost.