13.11.2026.Piše: Jelena Stojčić
Vodič kroz najkul beogradske pekare
Ove pekare ne priznaju veštačke dodatke, testo sporo fermentiše, a rezultat je najbolja i najjednostavnija hrana na svetu
Hleb je hrana, a od supe se raste - to svi znamo. I baš kao što supa zahteva vreme da se skuva I ne možete to završiti tek tako, tako i napraviti dobar hleb zahteva pre svega vreme, a onda i umetnost da se dobije i miris i ukus. I dugotrajnost - ono što modernim, industrijskim hlebovima najviše nedostaje. Ove pekare ne priznaju veštačke dodatke, arome i boje, testo sporo fermentiše uz pomoć prirodnih kvasaca, a rezultat je najbolja i najjednostavnija hrana na svetu u vrhunskoj izvedbi. Ove pekare prave i razne druge đakonije, slane i slatke, snabdevaju mnoge restorane visoke kuhinje, a u svojim prostorima osim peciva nude i kafe, ceđene sokove, pa i rakiju i šampanjce…
ŠARLO
Dobračina 59b / Kalenićeva 1 / Žorža Klemansoa 29G / Ilije Garašanina 5A
Šarlo je u prestonici još od 2011. godine, zapravo toliko dugo da njegov hleb pamtimo i pre nego što je sourdough postao trend. Hlebovi se ovde prave sa prirodnim starterom i prolaze kroz sporu fermentaciju, bez imalo industrijskog kvasca. Takav rad testu daje ozbiljnu aromu, elastičnu sredinu i koricu koja im je zaštitni znak, bilo da kod Šarla kupujete rustični hleb, verziju sa semenkama ili maslinama, baget ili sočnu fokaću.
Ali, Šarlo je odavno prevazišao običnu pekaru. Priča je krenula sa donjeg Dorćola, tik uz Pržionicu i Radionicu, u industrijskoj zoni grada gde je još tada bilo kul doći na kafu, kupiti hleb i „izblejati” ispred pekare. Danas imaju tri lokacije i važan su deo hipsterske scene grada, ali i restoranske budući da se njihovi hlebovi nalaze na menijima mnogih beogradskih restorana. Na Palilulskoj pijaci dele prostor sa Mandarina Cake Shop-om kao dobitna kombinacija, dok u Gastrošoru pekara ima i deo gde možete da sednete, popijete kafu ili nešto iz vinske i pivske ponude. Šarlo volimo i zbog kontinuiteta jer dok su se trendovi menjali, oni su ostali verni sporoj fermentaciji i ozbiljnom radu s testom, a ponudu su širili bez žurbe. Zato je Šarlo podjednako bitan i onome ko traži dobar hleb za nedeljni ručak i onome ko uz jutarnju kafu voli kroasan ili tu savršenu fokaću.
PEKARSKA RADIONICA
Kralja Petra 91 / Bulevar kralja Aleksandra 255
Dve godine posle Šarla, 2013. godine, u Beogradu je otvorena Pekarska radionica. Priča je u početku bila vezana za veleprodaju bejgla u malom lokalu na Lionu i bila je dosta drugačija od onoga što je danas u vitrinama i na policama - sourdough hlebovi i peciva koji je čine jednom od najprepoznatljivijih zanatskih pekara u gradu. Otvaranjem prodajnog mesta na Dorćolu, radionica dobija format kakav ima danas - sve se vrti oko ručnog rada i peciva koja se peku na licu mesta, u otvorenom prostoru okruženom džakovima brašna i pod rukama pravih majstora zanata.
Osim na Dorćolu, Radionica ima lokal i na Zvezdari, blizu Cvetkove pijace. Ponuda se po nečemu razlikuje, ali hleb je uvek glavna stvar - od seljačkog, ražanog i heljdinog do bageta i varijanti sa semenkama. Testo se radi sa prirodnim starterom, uz sve vreme koje mu treba da razvije ukus i strukturu. Fermentacija je ključna, ali pazi se i na samu obradu i pečenje. Pored hleba, tu su i odlična peciva za doručak, štapići, perfektna gibanica, bejgl kao omaž početku priče, i za sada, samo na Zvezdari - fenomenalno sourdough testo za picu koje nestaje već do podneva. Pekarska radionica nikada nije pokušavala da pretvori zanat u komplikovan koncept i kod njih stvarno nema potrebe za velikim objašnjenjima o kvalitetu - proizvodnja se dešava pred kupcima, peciva izlaze po ceo dan, a miris svežeg hleba radi svoj posao, dok red ujutru ispred vrata Pekarske radionice sve govori.
PRETOP BREAD & PASTRY
Venizelosova 60 / Cara Dušana 117
Nakon što su od pečenja, sočne moče i šampanjca napravili jedno od najzanimljivijih i najopuštenijih ugostiteljskih mesta na Zemunskoj pijaci, ekipa iz Pretopa iza koje stoje šef Nikola Nikolić, Miloš Dodig i pekar Nenad Pajević rešila je da ode korak dalje i otvori mesto posvećeno hlebu, pre svega - Pretop Bread&Pastry.
Ovde se radi isključivo sa kiselim testom i prirodnim starterom, bez ikakvih prečica i aditiva. Među prvim hlebovima koje su ovi momci ponudili bili su rustični integralni, baget i neodoljivi mlečni tost, a ubrzo su u ponudu uleteli i fantastičan banana bread i još fantastičnije cimet rolnice. I još, kao i uz pečenje iz Pretopa, tako i uz hleb i pecivo iz Pretop pekare služe se rakija & šampanjac, jer kako drugačije?
LA BOULANGERIE
Kneza Miloša 50 / Kralja Milutina 35 / Pjarona de Mondezira 4
La Boulangerie je jedna od prvih fensi pekara u Beogradu i mesto koje je od samog otvaranja delovalo potpuno pariški i sa posebnim osećajem za estetiku, gde su hleb, pecivo, kafa, kolači i sam prostor u kom sedite jednako važni delići iste priče. Iza brenda stoje Jelena Jančić Herc i Rim Herc, a upravo je Rim, kao profesionalni kuvar, zadužen za kulinarski deo i beskompromisno insistiranje na vrhunskim namirnicama.
Kroasan je, naravno, jedan od zaštitnih znakova kuće - od klasičnog puter kroasana do raznih slanih i slatkih verzija. Hleb i peciva nastaju tradicionalnim francuskim tehnikama, uz fermentaciju koja testu daje dovoljno vremena da razvije ukus i teksturu. Kod njihovih bageta i drugih hlebova ključan je taj balans fermentacije i hidratacije za dobijanje tanke korice i prozračne sredine, a dobar deo vitrine čine i savršeni pain au chocolat, pain au raisin, tartovi, makaronsi i druga francuska peciva. Ali, i ovde se priča ne završava samo na pekari. Centralna lokacija, u Kneza Miloša, ima i ozbiljniji meni sa pastama, burgerima i izdašnim salatama.
Danas ih možete naći na četiri lokacije u gradu, uključujući i relativno novu blizu Kalemegdana, a organizuju i radionice za izradu hleba i peciva, pa je ovo retko mesto gde kroasan možete i da kupite, ali i da naučite kako se pravi.
CROQUANT
Vladimira Popovića 44 / Bulevar Vudroa Vilsona 10
Croquant ima najbolji francuski kroasan u gradu - vazdušast, hrskav, puterast i pufnast, i to je prosto činjenica. Ovo je zanatska pekara čija se priča drži dve stvari, a to su prirodni starter i duga fermentacija. Hlebovi i peciva se rade bez ikakve žurbe, a ponuda ide od osnovnih hlebova do ozbiljnog izbora lisnatih peciva.
U vitrini vas čekaju hlebovi od spelte i raži, mlečni hleb i baget, ali i proja i druga slana peciva. Za jutro su tu kroasani sa francuskim maslacem, klasični ili punjeni čokoladom, dok slatki deo ide od krafina sa pistaćima i malinama, raznih tartova, eklera do mafina i štrudli. Imaju i odlične sendviče, kafu i hladno ceđene sokove, pa bude baš kul kad ostanete i duže od onih par minuta potrebnih da izaberete hleb i smažete pecivo. Danas Croquant ima i novu lokaciju u Beogradu na vodi, ali adresa u Vladimira Popovića ostaje mesto gde je pekara izgradila svoje ime.
KULTURA HLEBA
Kumanovska 2a / Džordža Vašingtona 14
Kultura Hleba je na našu scenu „uletela” pre tek nekih godinu dana, nastavši iz prilično jednostavne ideje, da hleb na stolu ne treba da bude samo dodatak jelu, već ozbiljan deo celokupne gastronomske priče. Jedan od vlasnika, Aleksandr Parkhomčuk, stigao je u Beograd iz Rusije i brzo primetio da grad ima fenomenalnu gastro scenu, ali, kako kaže, da se rad sa testom i fermentacijom često uzima zdravo za gotovo. Zato su rešili da pokrenu koncept gde se hleb posmatra kao čista gastronomska filozofija, bilo da ga kupujete u komšiluku za dnevnu upotrebu ili naručujete u nekom od fine dining restorana u Beogradu.
Njihov hleb prolazi kroz dugotrajan proces od gotovo 38 sati fermentacije. Priča počinje prirodnim kiselim testom koje lagano sazreva oko 12 sati, nakon čega slede pažljivo mešenje i odmaranje, a potom i oko 20 sati hladne fermentacije u korpicama. Na kraju sve to ide u peć na visoku temperaturu, direktno na kamenu podlogu, kako bi se dobila ta karakteristična, hrskava korica i elastična sredina. Receptura je skroz čista i svedena na ono najosnovnije - brašno, voda i so, bez ikakvog dodatog kvasca i hemije.
Na policama drže beli, raženi, speltini, heljdini i rustični seljački hleb, baget, fokaću, ponekad brioš i japanski šokupan, uz odlična peciva, sendviče i slatki deo ponude.
SLOJ
Vojvode Petka 7 / Gospodar Jevremova 9 / Bulevar Vudroa Vilsona 8V
SLOJ je jedan od onih ruskih ugostiteljskih koncepata koji su se kod nas najbrže i najprirodnije „primili“ - što zbog tople, brze usluge i jasne vizije od samog starta, što zbog peciva koja se maštovito menjaju sa svako novom sezonom. Pokrenuli su ga Lena i Paša, prvo kao pekaru na Vračaru, a ubrzo je stigao i bistro na Dorćolu. Danas ta dva formata rade zajedno - pecivo ujutru, doručak tokom dana, pa širi meni i piće kako odmiče dan.
Iz pekarskog dela izdvajaju se lisnata peciva i kroasani koji te prvo namame izgledom. Sloj ima možda i najinstagramičnija peciva u gradu, koja estetski ostavljaju bez daha, doduše, kad ih zagrizete, utisak je da je ukus „samo“ vrlo dobar, i da vizuelni efekat ponekad malo nadmaši sam gastro doživljaj. Ipak, njihova peciva donose osveženje i stvari koje ne viđate baš svakog dana u klasičnoj pekari. Cube kroasan im je zaštitni znak, geometrijski uredan spolja, mekan i bogato punjen iznutra. Tu su i pain suisse, razna slatka peciva, ali i slane varijante koje opušteno menjaju ceo doručak.
SLOJ je zanimljiv i zato što vlasnici nisu samo prekopirali ruski identitet u Beograd, već su istraživali domaće ukuse i ubacivali ih u ponudu - kajmak, ajvar i burek u svojoj autorskoj verziji. Uz to ide i all-day breakfast sa jajima na sto načina, francuskim omletom i šakšukom. Drugim rečima, SLOJ je pekara samo dok ne ogladnite malo više, a onda postaje pravi bistro.
ŠARLO
Dobračina 59b / Kalenićeva 1 / Žorža Klemansoa 29G / Ilije Garašanina 5A
Šarlo je u prestonici još od 2011. godine, zapravo toliko dugo da njegov hleb pamtimo i pre nego što je sourdough postao trend. Hlebovi se ovde prave sa prirodnim starterom i prolaze kroz sporu fermentaciju, bez imalo industrijskog kvasca. Takav rad testu daje ozbiljnu aromu, elastičnu sredinu i koricu koja im je zaštitni znak, bilo da kod Šarla kupujete rustični hleb, verziju sa semenkama ili maslinama, baget ili sočnu fokaću.
Ali, Šarlo je odavno prevazišao običnu pekaru. Priča je krenula sa donjeg Dorćola, tik uz Pržionicu i Radionicu, u industrijskoj zoni grada gde je još tada bilo kul doći na kafu, kupiti hleb i „izblejati” ispred pekare. Danas imaju tri lokacije i važan su deo hipsterske scene grada, ali i restoranske budući da se njihovi hlebovi nalaze na menijima mnogih beogradskih restorana. Na Palilulskoj pijaci dele prostor sa Mandarina Cake Shop-om kao dobitna kombinacija, dok u Gastrošoru pekara ima i deo gde možete da sednete, popijete kafu ili nešto iz vinske i pivske ponude. Šarlo volimo i zbog kontinuiteta jer dok su se trendovi menjali, oni su ostali verni sporoj fermentaciji i ozbiljnom radu s testom, a ponudu su širili bez žurbe. Zato je Šarlo podjednako bitan i onome ko traži dobar hleb za nedeljni ručak i onome ko uz jutarnju kafu voli kroasan ili tu savršenu fokaću.
PEKARSKA RADIONICA
Kralja Petra 91 / Bulevar kralja Aleksandra 255
Dve godine posle Šarla, 2013. godine, u Beogradu je otvorena Pekarska radionica. Priča je u početku bila vezana za veleprodaju bejgla u malom lokalu na Lionu i bila je dosta drugačija od onoga što je danas u vitrinama i na policama - sourdough hlebovi i peciva koji je čine jednom od najprepoznatljivijih zanatskih pekara u gradu. Otvaranjem prodajnog mesta na Dorćolu, radionica dobija format kakav ima danas - sve se vrti oko ručnog rada i peciva koja se peku na licu mesta, u otvorenom prostoru okruženom džakovima brašna i pod rukama pravih majstora zanata.
Osim na Dorćolu, Radionica ima lokal i na Zvezdari, blizu Cvetkove pijace. Ponuda se po nečemu razlikuje, ali hleb je uvek glavna stvar - od seljačkog, ražanog i heljdinog do bageta i varijanti sa semenkama. Testo se radi sa prirodnim starterom, uz sve vreme koje mu treba da razvije ukus i strukturu. Fermentacija je ključna, ali pazi se i na samu obradu i pečenje. Pored hleba, tu su i odlična peciva za doručak, štapići, perfektna gibanica, bejgl kao omaž početku priče, i za sada, samo na Zvezdari - fenomenalno sourdough testo za picu koje nestaje već do podneva. Pekarska radionica nikada nije pokušavala da pretvori zanat u komplikovan koncept i kod njih stvarno nema potrebe za velikim objašnjenjima o kvalitetu - proizvodnja se dešava pred kupcima, peciva izlaze po ceo dan, a miris svežeg hleba radi svoj posao, dok red ujutru ispred vrata Pekarske radionice sve govori.
PRETOP BREAD & PASTRY
Venizelosova 60 / Cara Dušana 117
Nakon što su od pečenja, sočne moče i šampanjca napravili jedno od najzanimljivijih i najopuštenijih ugostiteljskih mesta na Zemunskoj pijaci, ekipa iz Pretopa iza koje stoje šef Nikola Nikolić, Miloš Dodig i pekar Nenad Pajević rešila je da ode korak dalje i otvori mesto posvećeno hlebu, pre svega - Pretop Bread&Pastry.
Ovde se radi isključivo sa kiselim testom i prirodnim starterom, bez ikakvih prečica i aditiva. Među prvim hlebovima koje su ovi momci ponudili bili su rustični integralni, baget i neodoljivi mlečni tost, a ubrzo su u ponudu uleteli i fantastičan banana bread i još fantastičnije cimet rolnice. I još, kao i uz pečenje iz Pretopa, tako i uz hleb i pecivo iz Pretop pekare služe se rakija & šampanjac, jer kako drugačije?
LA BOULANGERIE
Kneza Miloša 50 / Kralja Milutina 35 / Pjarona de Mondezira 4
La Boulangerie je jedna od prvih fensi pekara u Beogradu i mesto koje je od samog otvaranja delovalo potpuno pariški i sa posebnim osećajem za estetiku, gde su hleb, pecivo, kafa, kolači i sam prostor u kom sedite jednako važni delići iste priče. Iza brenda stoje Jelena Jančić Herc i Rim Herc, a upravo je Rim, kao profesionalni kuvar, zadužen za kulinarski deo i beskompromisno insistiranje na vrhunskim namirnicama.
Kroasan je, naravno, jedan od zaštitnih znakova kuće - od klasičnog puter kroasana do raznih slanih i slatkih verzija. Hleb i peciva nastaju tradicionalnim francuskim tehnikama, uz fermentaciju koja testu daje dovoljno vremena da razvije ukus i teksturu. Kod njihovih bageta i drugih hlebova ključan je taj balans fermentacije i hidratacije za dobijanje tanke korice i prozračne sredine, a dobar deo vitrine čine i savršeni pain au chocolat, pain au raisin, tartovi, makaronsi i druga francuska peciva. Ali, i ovde se priča ne završava samo na pekari. Centralna lokacija, u Kneza Miloša, ima i ozbiljniji meni sa pastama, burgerima i izdašnim salatama.
Danas ih možete naći na četiri lokacije u gradu, uključujući i relativno novu blizu Kalemegdana, a organizuju i radionice za izradu hleba i peciva, pa je ovo retko mesto gde kroasan možete i da kupite, ali i da naučite kako se pravi.
CROQUANT
Vladimira Popovića 44 / Bulevar Vudroa Vilsona 10
Croquant ima najbolji francuski kroasan u gradu - vazdušast, hrskav, puterast i pufnast, i to je prosto činjenica. Ovo je zanatska pekara čija se priča drži dve stvari, a to su prirodni starter i duga fermentacija. Hlebovi i peciva se rade bez ikakve žurbe, a ponuda ide od osnovnih hlebova do ozbiljnog izbora lisnatih peciva.
U vitrini vas čekaju hlebovi od spelte i raži, mlečni hleb i baget, ali i proja i druga slana peciva. Za jutro su tu kroasani sa francuskim maslacem, klasični ili punjeni čokoladom, dok slatki deo ide od krafina sa pistaćima i malinama, raznih tartova, eklera do mafina i štrudli. Imaju i odlične sendviče, kafu i hladno ceđene sokove, pa bude baš kul kad ostanete i duže od onih par minuta potrebnih da izaberete hleb i smažete pecivo. Danas Croquant ima i novu lokaciju u Beogradu na vodi, ali adresa u Vladimira Popovića ostaje mesto gde je pekara izgradila svoje ime.
KULTURA HLEBA
Kumanovska 2a / Džordža Vašingtona 14
Kultura Hleba je na našu scenu „uletela” pre tek nekih godinu dana, nastavši iz prilično jednostavne ideje, da hleb na stolu ne treba da bude samo dodatak jelu, već ozbiljan deo celokupne gastronomske priče. Jedan od vlasnika, Aleksandr Parkhomčuk, stigao je u Beograd iz Rusije i brzo primetio da grad ima fenomenalnu gastro scenu, ali, kako kaže, da se rad sa testom i fermentacijom često uzima zdravo za gotovo. Zato su rešili da pokrenu koncept gde se hleb posmatra kao čista gastronomska filozofija, bilo da ga kupujete u komšiluku za dnevnu upotrebu ili naručujete u nekom od fine dining restorana u Beogradu.
Njihov hleb prolazi kroz dugotrajan proces od gotovo 38 sati fermentacije. Priča počinje prirodnim kiselim testom koje lagano sazreva oko 12 sati, nakon čega slede pažljivo mešenje i odmaranje, a potom i oko 20 sati hladne fermentacije u korpicama. Na kraju sve to ide u peć na visoku temperaturu, direktno na kamenu podlogu, kako bi se dobila ta karakteristična, hrskava korica i elastična sredina. Receptura je skroz čista i svedena na ono najosnovnije - brašno, voda i so, bez ikakvog dodatog kvasca i hemije.
Na policama drže beli, raženi, speltini, heljdini i rustični seljački hleb, baget, fokaću, ponekad brioš i japanski šokupan, uz odlična peciva, sendviče i slatki deo ponude.
SLOJ
Vojvode Petka 7 / Gospodar Jevremova 9 / Bulevar Vudroa Vilsona 8V
SLOJ je jedan od onih ruskih ugostiteljskih koncepata koji su se kod nas najbrže i najprirodnije „primili“ - što zbog tople, brze usluge i jasne vizije od samog starta, što zbog peciva koja se maštovito menjaju sa svako novom sezonom. Pokrenuli su ga Lena i Paša, prvo kao pekaru na Vračaru, a ubrzo je stigao i bistro na Dorćolu. Danas ta dva formata rade zajedno - pecivo ujutru, doručak tokom dana, pa širi meni i piće kako odmiče dan.
Iz pekarskog dela izdvajaju se lisnata peciva i kroasani koji te prvo namame izgledom. Sloj ima možda i najinstagramičnija peciva u gradu, koja estetski ostavljaju bez daha, doduše, kad ih zagrizete, utisak je da je ukus „samo“ vrlo dobar, i da vizuelni efekat ponekad malo nadmaši sam gastro doživljaj. Ipak, njihova peciva donose osveženje i stvari koje ne viđate baš svakog dana u klasičnoj pekari. Cube kroasan im je zaštitni znak, geometrijski uredan spolja, mekan i bogato punjen iznutra. Tu su i pain suisse, razna slatka peciva, ali i slane varijante koje opušteno menjaju ceo doručak.
SLOJ je zanimljiv i zato što vlasnici nisu samo prekopirali ruski identitet u Beograd, već su istraživali domaće ukuse i ubacivali ih u ponudu - kajmak, ajvar i burek u svojoj autorskoj verziji. Uz to ide i all-day breakfast sa jajima na sto načina, francuskim omletom i šakšukom. Drugim rečima, SLOJ je pekara samo dok ne ogladnite malo više, a onda postaje pravi bistro.
