Umetnost iza tanjira

Mnogo pre ere Instagrama i oglasa visoke rezolucije, ljudi su razumeli da hrana nije samo stvar ukusa, ona je i vizuelni doživljaj. Današnji stilista hrane nalazi se na preseku kulinarskog umeća i vizuelne komunikacije, oblikujući način na koji doživljavamo ono što jedemo i kako u tome uživamo.

U svojoj suštini, stilizovanje hrane predstavlja praksu pripreme i aranžiranja jela tako da vizuelno izgledaju što privlačnije. Međutim, svesti ovu profesiju samo na „ulepšavanje hrane“ značilo bi zanemariti njen razvoj, koji je pratio promene u odnosu između hrane, medija i društva.

Od štampanih reklama do televizijskih kuhinja

Koreni stilizovanja hrane mogu se pratiti još od početka 20. veka, sa pojavom štampanog oglašavanja i kuvara sa receptima. Kako su prehrambeni brendovi počeli da promovišu industrijske proizvode potrasla je i potreba za hranom koja je, pre svega, vizuelno privlačna. Stilisti, često u saradnji sa fotografima i art direktorima, eksperimentisali su sa rekvizitima i tehnikama kako bi jela pred objektivima kamera izgledala sveže, bogato i primamljivo.
Važan trenutak u istoriji stilizovanja hrane bio je uspon televizijskih kulinarskih emisija tokom pedesetih i šezdesetih godina. Emisije su unele kuvanje u dnevne sobe širom sveta. Iako je akcenat bio na tehnici i ukusu, vizuelni aspekt hrane postajao je sve značajniji. Kako su kulinarske ličnosti sticale popularnost, rasla su i očekivanja publike kada je izgled hrane u pitanju.

Digitalna revolucija i kultura slike



Prava transformacija dogodila se sa digitalnom revolucijom. Razvojem blogova, lifestyle portala i naročito društvenih mreža poput Instagrama, TikToka i Pinteresta, slike hrane postale su sveprisutne. Brzo listanje otkriva savršeno komponovane kadrove zapečenog povrća koje se presijava u maslinovom ulju, pažljivo nanetih sosova i vinskih čaša koje hvataju svetlost poput dragulja. U takvom okruženju, stilizovanje hrane postaje istovremeno zanat i vizuelni jezik savremenog doba.

Današnji stilista hrane koristi alatke koje spajaju kulinarstvo i vizuelnu preciznost. Razumevanje namirnica, njihovog ponašanja pod studijskim svetlom, kao i reakcija prilikom sečenja ili začinjavanja, jednako je važno kao i poznavanje kompozicije, teorije boja i svetla. Rekviziti, pozadine, pa čak i izbor stolnjaka ili posuđa doprinose priči: da li predstavljamo rustičnu trpezu, minimalistički degustacioni meni ili opušteni branč uz čašu penušavog vina? Svaka odluka prenosi raspoloženje, kontekst i kulturu.

Ono što ostaje nepromenjeno, od prvih prehrambenih reklama do savremenih multimedijalnih formata, jeste želja da se inspiriše. Dobro stilizovana hrana ne pokazuje samo kako nešto izgleda - ona nas poziva da zamislimo miris, ukus i iskustvo deljenja obroka. U svetu u kojem slika često prethodi ukusu, stilista hrane postaje posrednik između kulinarskog i vizuelnog, oblikujući način na koji unapred doživljavamo i cenimo hranu i vino zajedno.

Pionir food stylinga u Srbiji

Dejan Šutanovac

Dejan Šutanovac važi za prvog domaćeg food stilistu koji je ovim poslom počeo da se bavi još 1997. godine, na nagovor prijatelja iz jednog kreativnog studija. Po profesiji je kuvar, a znanje iz kuhinje mu u ovom poslu izuzetno pomaže. Svoj rad opisuje kao stalno pronalaženje rešenja kako bi hrana izgledala dobro - jestivo, lepo, mekano i sočno - tako da vam, kako kaže, „krene voda na usta“.

- Moj posao je da napravim hranu koja se jede očima i koja u jednoj sekundi treba da izazove glad i želju za jelom. Često kadar u reklami traje samo sekund ili dva, a ja treba da učinim da to neko poželi da kupi u tako kratkom vremenu. Dugo sam bio jedini na ovom tržištu koji se bavio ovim poslom, što je nekada bilo teško zbog obima posla, ali i veoma lepo i izazovno, jer je svaki projekat drugačiji. Ni danas, posle velikog broja snimanja i fotografisanja, nisam sto posto siguran da će uvek sve ići onako kako sam zamislio - kaže Šutanovac za Vino & Fino.

Trikovi zanata i izazovi na setu

Posao food stiliste se tokom godina značajno promenio. Danas su namirnice dostupnije, tehnički uslovi bolji, a mogućnosti za edukaciju veće. Takođe, zahvaljujući ekspanziji društvenih mreža, interesovanje za stilizovanje hrane više nije ograničeno samo na velike kompanije - danas su klijenti i ugostitelji, mali proizvođači hrane i kreativni projekti.

Na fotografijama sve izgleda besprekorno, ali do konačnog rezultata dolazi se uz mnogo dovijanja.



- Najzahtevnije je raditi sladolede, razne tečnosti, a moram da dodam i da ne volim da radim sa voćem. Sosovi, kečap i majonez često moraju da se menjaju kako bi dobro izgledali i kako bi se sa njima moglo raditi - objašnjava Šutanovac, dodajući da je posebno ponosan na masu koju je osmislio kao zamenu za sladoled, jer je pravi gotovo nemoguće fotografisati zbog brzog topljenja.

- Najbolje ideje sam često dobijao u najtežim trenucima, pod najvećim pritiskom - tada nekako uvek dođem do rešenja - kaže Šutanovac, koji je radio i na spotu Soul Food Serbia, reprezentativnom promotivnom filmu za našu zemlju.

U ovom poslu koriste se i brojni trikovi.

- Kada snimamo jogurt, često koristimo poludisperziju za krečenje jer je gusta i ne probija je jako svetlo. Mleko za pahuljice i kornfleks najčešće je drvofiks - objašnjava Šutanovac i dodaje da su mlađe generacije izuzetno kreativne, kao i da poslednjih godina često radi sa sinom Kostom.

Nova generacija

Srbija ima i školovane stiliste hrane. Ivana Finci je završila master iz dizajna hrane i inovacija u Milanu, gradu koji važi za pionira razvoja dizajna hrane kao discipline. Pre toga upisala je gastronomiju na Višoj hotelijerskoj školi u Beogradu i bavila se kuvarstvom, da bi potom hodnike hotelskih kuhinja zamenila holovima Fakulteta za medije i komunikacije, gde je završila osnovne studije digitalnih umetnosti sa fokusom na grafički dizajn i fotografiju.

Ivana Finci

- Na prvim studijama bavila sam se termičkim procesima i pravilima kuvarstva, dok sam na drugim bila očarana istorijom umetnosti, formom, svetlošću i harmonijom u vizuelnoj umetnosti. Na masteru sam otkrila potpuno nov profesionalni svet i shvatila da se stilizovanje hrane nalazi tačno na preseku svih mojih pasija i interesovanja. Nit koja povezuje sve moje studije jeste iskrena potreba za komunikacijom sa drugima - objašnjava Ivana.

Hrana kao narativ i scenografija

Prema njenim rečima, food styling je danas znatno traženiji nego ranije, pre svega zbog rasta vizuelnih formata i reklama za hranu. Gotovo svaka druga ili treća reklama odnosi se na prehrambeni proizvod, pa je potreba za stilistima hrane proporcionalna toj potražnji. Ivana radi za globalne lance brze hrane, velike kompanije, ali i na filmskim setovima.

- U poslednje vreme ulazim u novo, uzbudljivo profesionalno polje - stilizovanje hrane i dizajniranje postavki za događaje. Tu se moj rad širi iz filmskog i reklamnog formata u realna, iskustvena okruženja, gde se hrana doživljava kao deo celokupnog narativa - kaže Ivana.

Iako kreativan, posao zna da bude izuzetno naporan. Na setovima svi zavise jedni od drugih, a jedna greška može dovesti ceo projekat u pitanje. Uvek se kreće od nule - od ideje koju treba sprovesti u delo.

- Rukovodim se dizajnerskim razmišljanjem i metodologijom Double Diamond, koja se sastoji od četiri faze: Discover (Istraži), Define (Definiši), Develop (Razvij) i Deliver (Realizuj). Od haosa do smisla. Znanje iz kulinarstva je dragoceno - najbolji food stilisti sa kojima sam radila su odlični kuvari. Što bolje razumete tačke ključanja, kvarljivost namirnica i njihove međusobne reakcije, to će i vaš rad biti bolji - objašnjava Ivana i dodaje da su timovi sa kojima radi veliki i raznoliki, od režije i produkcije do farmera i dobavljača.



Njen posao često podrazumeva istraživanje viskoznosti, prozračnosti i strukture namirnica kako bi se pronašao savršen izgled za kameru, ali i niz tehničkih i logističkih zadataka.

- Mogla bih reći da ovaj posao obuhvata art direkciju, gastronomsko znanje, produkcijske veštine i marketinško razmišljanje - zaključuje Ivana.

Na kraju, ističe da je praćenje trendova neizbežno u vizuelnim profesijama, ali da je poznavanje istorije umetnosti ključno za razumevanje šireg konteksta.

- Što bolje razumemo prošlost, to ćemo jasnije videti šta nas čeka u budućnosti - zaključuje Ivana Finci.