Stanušina: nežna makedonska princeza

Treći put za redom u Kavadarcima u Severnoj Makedoniji obeležen je Dan stanušine, makedonske autohtone sorte vinove loze. Vinski entuzijasti uživali su u predavanjima, salonom vina, masterklasu, degustaciji i ocenjivanju svih etiketa vina od ove sorte. Sve ove sadržaje organizovalo je udruženje Makedonski semejni vinarii (Makedonske porodične vinarije).

Stanušinu su iz zaborava i sa ivice propasti spasile male porodične vinarije koje se danas i jedine bave proizvodnjom vina od ove sorte. Negujući svoje stare zasade, prvu bocu stanušine proizvela je vinarija Popova kula iz Demir Kapije, a vinari ovog kraja vredno i predano rade na njenoj afirmaciji želeći da joj daju mesto koje joj pripada na vinskoj mapi Severne Makedonije.

Rad se polako i isplati jer je pre tri godine, kada je ustanovljen Dan stanušine, predstavljeno samo šest vina od ove sorte, a ove godine imali smo priliku da vidimo ukupno 27 etiketa.

Od stanušine prave se bela, roze i crvena vina, mada najbolje rezultate sorta pokazuje u rozeima dajući blaga, sveža i pitka vina idealna za uživanje tokom leta. Sortu odlikuju izrazita izdržljivost, otpornost na sušu, i za ovo podneblje izražene kiseline i blagost jer visina alkohola nikada ne premašuje 13 odsto, a često je i niža, srednje telo, unikatna svojstva i arome, kao i nežna, elegantna boja.

Dan stanušine ove godine obeležen je interesantnim predavanjima i salonom vina održanim u restoranu Sino u Kavadarcima, i potom posetom vinariji Popova kula u Demir Kapiji koja je prva predstavila etiketu od ove sorte. Vinarija Wine Cellar Popovi udomila je masterklas o stanušini, a program je završen prvim wine tasting-om i ocenjivanjem svih 27 etiketa vina od ove sorte. Među njima, pored belih, roze i crvenih vina našla se i jedna etiketa penušavca rađena tradicionalnom metodom.

Masterklas u vinariji Wine Cellar Popovi

Prisutne novinare i vinske poznavaoce na uvodnom predavanju sa karakteristikama ove stare sorte upoznao je profesor Klime Beleski, dok se vinski stručnjak i sudija Tomislav Ivanović referisao na srpsku autohtonu sortu prokupac koja je prešla put od potpuno zaboravljene do sorte koja je danas prepoznatljiv srpski vinski brend. On je naglasio da je Balkan jedan od najuzbudljivijih vinskih regiona u Evropi upravo zbog tog mozaika autohtonih sorti koje ima da ponudi i da je to ono po čemu je vinski Balkan prepoznatljiv, što se sve više pokazuje i međunarodnom afirmacijom.

Galina Niforu, kopredsednica Balkan Wine Competition dala je uvid u autohtone sorte u zemljama Balkana, a nove tendencije u navikama potrošača i vinskom marketingu predstavila je Nataša Bresliska.

Vidno zadovoljan bio je i Jordan Trajkov, vlasnik vinarije Popova kula koji je i pokrenuo priču o novoj reputaciji vina od sorte stanušina i domaćin vinarima i njihovim gostima na svečanoj večeri u vinariji. On se osvrnuo na predrasude o stanušini koje je morao da prevaziđe kako bi objasnio da je reč o blagom, suptilnom i elegantnom vinu, „Makedonskoj princezi“ koja samo i može da se proizvodi u malim vinarijama, a nikako u masovnoj proizvodnji. Ove godine u Popovoj kuli obeležavaju 20. berbu stanušine i uspeh da je roze od ove sorte njihovo najbolje prodavano vino.

Proglašeni su i ambasadori stanušine u svetu, a priznanje su poneli dr Klime Beleski, Tomislav Ivanović, Galina Niforu i Igor Luković.

Sledećeg dana u vinoteci Wineberry u Skoplju, održan je i prvi wine tasting vina od stanušine gde su sudije ocenjivale svih 27 etiketa od kojih su najviše ocene dobila roze vina, čime je i potvrđen pravac u kom bi smeru stilski ova vina trebalo da idu.

Ambasadori i prijatelji sorte stanušina

EKSPANZIJA MALIH PORODIČNIH VINARIJA

Vetar u leđa proizvodnji vina od stanušine dala je i vlada Severne Makedonije i to pre tri godine, kada je kao rezultat velikih napora izglasan zakon o malim porodičnim vinarijama. O ovim razvojima za Vino & Fino svedoči Ljupče Nikolovski, ministar poljoprivrede u vladi Severne Makedonije.

- 2019. godine naš cilj je bio da omogućimo fizičkim licima da se registruju kao proizvođači vina u poljoprivrednom registru. To nije bilo moguće po postojećim zakonima, zakon je važio samo za pravna lica koja su morala da imaju zaposlenog enologa. Mi smo uzeli primer Slovenije i napravili hrabru zakonsku reformu koja je pre svega naišla na otpor velikih vinarija. Rezultat je da za tri godine imamo 250 novoregistrovanih malih vinarija. Formirano je i udrženje Makedonski semejni vinarijii i kreiran je program za finansijsku podršku. Ukupno 144 vinarije dobilo je grantove od 10.000 evra za nabavku opreme i za angažovanje stručnjaka. Pravilnik je donesen i za prodaju vina na kućnom pragu i olakšana je registacija vina u Agenciji za hranu i veterinastvo. Danas smo svedoci velike ekspanzije malih porodičnih vinarija, ne samo u regionu Kavadarci već i širom zemlje i sad nema regiona u gde nisu registrovane male vinarije. Time se trudimo da stvorimo novi makedonski brend. Novi zakon za vino koji je usvojen pre tri meseca usaglašen je sa dvema najvažnijim regulativama EU za vino, a tiče se geografskog porekla. Imamo odličnu saradnju sa velikim vinarijama koje su objedinjene pod brendom Wines od Macedonia i malih vinarija okupljenih oko Udruženja semejni vinarii. Vino je najznačajniji makedonski proizvod – rekao je ministar u izjavi za Vino & Fino.