11.01.2024.Razgovarao: Igor Luković
Srbija - zemlja za velika vina
Portret: Mladen Dragojlović, enolog
foto: Nenad Kostić
Ekspanzija kvaliteta u srpskom vinarstvu iznedrila je u protekloj deceniji i nova lica, mlade, agilne i obrazovane stručnjake. Mladen Dragojlović sigurno je najprepoznatljivije lice novog srpskog vinarstava, onog koje je u Srbiju dovelo prva velika zlata, međunarodne trofeje i visoke ocene uticajnih vinskih kritičara. Rad Mladena Dragojlovića okićen je brojnim priznanjima, a najnovija je titula za vinsku ličnost 2023. godine u izboru magazina Vino & Fino.
Lista vinarija u kojima je radio, i radi kao enolog - konsultant nije kratka, a vinske laike često posebno zanima kako izgleda Dragojlovićeva saradnja sa vinarijom Đoković.
- To su divni ljudi sa svojim vrlinama i manama, nimalo neobični. Kao konsultant moram da se prilagodim svakom od svojih saradnika, pa i njima - kaže on i nastavlja:
- U vinariji Đoković u planu je proširenje površina pod vinogradima, a samim tim i povećanje proizvodnje vina. Osim postojećeg sortimenta koji čine širaz, šardone i malo vionjea, u planu je i sadnja autohtonih sorti. To je izazov na kome zajednički radimo. Sa prokupcem nema problema, on je sorta od koje može da se napravi premijum vino koje može da se poveže sa vinarijom Đoković, posebno na sjajnom teroaru na kom su njihovi vinogradi. Što se tiče belih sorti, u opticaju su tamjanika i smederevka. Voleli bismo da napravimo i ozbiljan, odležali penušavac - kaže Dragojlović.
Mladen Dragojlović je i prvi vinski stručnjak iz Srbije koji je imao priliku da srpska vina predstavi Džejmsu Saklingu, jednom od najznačajnijih vinskih kritičara današnjice, i to licem u lice, na privatnoj degustaciji u Toskani. To je bio još jedan veliki korak za srpska vina, a o tom svom iskustvu Dragojlović kaže:
- Za Srbiju je to bilo važno jer srpska vina doskoro nisu bila poznata publici na razvijenim svetskim tržištima, pa nisu postojala ni očekivanja - ni dobra ni loša. To se menja velikom brzinom. Sakling je bio veoma iznenađen kad je probao naša vina i video da tu ima i te kakvog kvaliteta.
Verovatno je očekivao neka bezlična, staromodna vina iz perioda socijalizma. Kako je vreme prolazilo, i kada je video da svako vino koje proba pokazuje ozbiljan kvalitet, stvari su počele da se menjaju. Već tada, prvi put dao je visoke ocene srpskim vinima. Naravno, te njegove ocene prilično su konzervativne i veoma je moguće da bi ta vina, da dolaze iz nekih svetski poznatih regija, dobila i više ocene.
Da bi strancima bilo jasnije šta mogu da očekuju od srpskih vina, Dragojlović kaže da bi Srbija u nekoj bliskoj budućnosti, mogla da se poredi sa Slovenijom i Mađarskom i da sledi njihov put u izgradnji identiteta vinske zemlje.
- Jasno je da bi svi želeli da se porede sa Italijom ili Španijom, ali moje mišljenje je da smo mi što se tiče sortimenta i količina koje proizvodimo, ali i istorijski, uporedivi sa Slovenijom i Mađarskom. I jedna i druga zemlja imaju svoje autohtone sorte kao i mi, prepoznatljiva vinogorja, ali imaju i poznata vina od internacionalnih sorti kaže Dragojlović.
Vinarija Matalj, u kojoj je Mladen Dragojlović takođe enolog, uspela je ono što uspeva samo velikima - da ima čak tri vrhunska vina od iste sorte, ali različitog stila. U pitanju je kaberne sovinjon, po kom je vinarija Matalj najpoznatija.
- U početku smo imali Kremen, kaberne sovinjon visokog kvaliteta, ali i popularne cene. Iza tog vina nastalo je prvo veliko premijum vino Kremen Kamen iz vinograda sa poteza Kremenjača. To je autentičan izraz kaberne sovinjona, sa snažnom ekspresijom mesta sa kog dolazi. Nema vinskog stručnjaka na svetu koji ga je probao, a da nije bio oduševljen. Konačno, u vinariji smo uvideli da postoji još jedan teroar, mali lokalitet u Mihajlovcu, vrlo blizu Dunava, koji daje drugačije, posebno grožđe. Ono je tamo punije i voćno, duboko obojeno, što svetska i naša publika veoma dobro razume. Tako je nastala Zemna.
Najnoviji projekat na kom je Mladen Dragojlović angažovan je vinarija Šapat, smeštena kod Slankamena, na samom istočnom kraju Fruške gore. Posle dolaska na mesto konsultanta, Dragojlović je počeo sa inovacijama, a neka od vina već su stigla pred publiku.
- Beli sovinjon Atila iz 2022. kratko je bio na tržištu, jer je naišao na odličan prijem kod potrošača. Sad na red dolazi šardone iz iste premijum linije Atila, od kog očekujemo još bolji rezultat, kao i Šapatova crvena vina. Imaćemo odličan kaberne sovinjon, oko kog je dugo postojala predrasuda da ne može da da velika vina na Fruškoj gori. Ono što smo napravili u Šapatu, međutim, pokazuje izvanredan potencijal i kvalitet. Dakle, možemo da očekujemo velika crvena vina iz Šapata! - zaključuje Dragojlović.
Na kraju, enolog ima i preporuku za sve one koji dolaze u Srbiju i žele na najbolji način da se upoznaju sa njenim vinima:
- Za prvi put, svakako je obavezan kaberne sovinjon iz Negotinske Krajine, zatim merlo i sovinjon blan iz Šumadije, kao i župski i šumadijski prokupac. Sa Fruške gore na prvom mestu grašac i šardone, ali i merlo i probus - preporučuje Mladen Dragojlović.
Lista vinarija u kojima je radio, i radi kao enolog - konsultant nije kratka, a vinske laike često posebno zanima kako izgleda Dragojlovićeva saradnja sa vinarijom Đoković.
- To su divni ljudi sa svojim vrlinama i manama, nimalo neobični. Kao konsultant moram da se prilagodim svakom od svojih saradnika, pa i njima - kaže on i nastavlja:
- U vinariji Đoković u planu je proširenje površina pod vinogradima, a samim tim i povećanje proizvodnje vina. Osim postojećeg sortimenta koji čine širaz, šardone i malo vionjea, u planu je i sadnja autohtonih sorti. To je izazov na kome zajednički radimo. Sa prokupcem nema problema, on je sorta od koje može da se napravi premijum vino koje može da se poveže sa vinarijom Đoković, posebno na sjajnom teroaru na kom su njihovi vinogradi. Što se tiče belih sorti, u opticaju su tamjanika i smederevka. Voleli bismo da napravimo i ozbiljan, odležali penušavac - kaže Dragojlović.
Mladen Dragojlović je i prvi vinski stručnjak iz Srbije koji je imao priliku da srpska vina predstavi Džejmsu Saklingu, jednom od najznačajnijih vinskih kritičara današnjice, i to licem u lice, na privatnoj degustaciji u Toskani. To je bio još jedan veliki korak za srpska vina, a o tom svom iskustvu Dragojlović kaže:
- Za Srbiju je to bilo važno jer srpska vina doskoro nisu bila poznata publici na razvijenim svetskim tržištima, pa nisu postojala ni očekivanja - ni dobra ni loša. To se menja velikom brzinom. Sakling je bio veoma iznenađen kad je probao naša vina i video da tu ima i te kakvog kvaliteta.
Verovatno je očekivao neka bezlična, staromodna vina iz perioda socijalizma. Kako je vreme prolazilo, i kada je video da svako vino koje proba pokazuje ozbiljan kvalitet, stvari su počele da se menjaju. Već tada, prvi put dao je visoke ocene srpskim vinima. Naravno, te njegove ocene prilično su konzervativne i veoma je moguće da bi ta vina, da dolaze iz nekih svetski poznatih regija, dobila i više ocene.
Da bi strancima bilo jasnije šta mogu da očekuju od srpskih vina, Dragojlović kaže da bi Srbija u nekoj bliskoj budućnosti, mogla da se poredi sa Slovenijom i Mađarskom i da sledi njihov put u izgradnji identiteta vinske zemlje.
- Jasno je da bi svi želeli da se porede sa Italijom ili Španijom, ali moje mišljenje je da smo mi što se tiče sortimenta i količina koje proizvodimo, ali i istorijski, uporedivi sa Slovenijom i Mađarskom. I jedna i druga zemlja imaju svoje autohtone sorte kao i mi, prepoznatljiva vinogorja, ali imaju i poznata vina od internacionalnih sorti kaže Dragojlović.
Vinarija Matalj, u kojoj je Mladen Dragojlović takođe enolog, uspela je ono što uspeva samo velikima - da ima čak tri vrhunska vina od iste sorte, ali različitog stila. U pitanju je kaberne sovinjon, po kom je vinarija Matalj najpoznatija.
- U početku smo imali Kremen, kaberne sovinjon visokog kvaliteta, ali i popularne cene. Iza tog vina nastalo je prvo veliko premijum vino Kremen Kamen iz vinograda sa poteza Kremenjača. To je autentičan izraz kaberne sovinjona, sa snažnom ekspresijom mesta sa kog dolazi. Nema vinskog stručnjaka na svetu koji ga je probao, a da nije bio oduševljen. Konačno, u vinariji smo uvideli da postoji još jedan teroar, mali lokalitet u Mihajlovcu, vrlo blizu Dunava, koji daje drugačije, posebno grožđe. Ono je tamo punije i voćno, duboko obojeno, što svetska i naša publika veoma dobro razume. Tako je nastala Zemna.
Najnoviji projekat na kom je Mladen Dragojlović angažovan je vinarija Šapat, smeštena kod Slankamena, na samom istočnom kraju Fruške gore. Posle dolaska na mesto konsultanta, Dragojlović je počeo sa inovacijama, a neka od vina već su stigla pred publiku.
- Beli sovinjon Atila iz 2022. kratko je bio na tržištu, jer je naišao na odličan prijem kod potrošača. Sad na red dolazi šardone iz iste premijum linije Atila, od kog očekujemo još bolji rezultat, kao i Šapatova crvena vina. Imaćemo odličan kaberne sovinjon, oko kog je dugo postojala predrasuda da ne može da da velika vina na Fruškoj gori. Ono što smo napravili u Šapatu, međutim, pokazuje izvanredan potencijal i kvalitet. Dakle, možemo da očekujemo velika crvena vina iz Šapata! - zaključuje Dragojlović.
Na kraju, enolog ima i preporuku za sve one koji dolaze u Srbiju i žele na najbolji način da se upoznaju sa njenim vinima:
- Za prvi put, svakako je obavezan kaberne sovinjon iz Negotinske Krajine, zatim merlo i sovinjon blan iz Šumadije, kao i župski i šumadijski prokupac. Sa Fruške gore na prvom mestu grašac i šardone, ali i merlo i probus - preporučuje Mladen Dragojlović.
