10.04.2026.Lični stav: Kerolajn Gilbi MW
Šardone u Srbiji
Svi znaju da prepoznaju dobar šardone, pa je on sjajan alat za predstavljanje nepoznatih vinogradarskih oblasti
Iako sam uglavnom poznata kao neko ko zastupa autohtone balkanske sorte grožđa i navija za njih, nekoga bi moglo iznenaditi što govorim o važnoj ulozi internacionalnih sorti u relativno mladoj vinskoj zemlji (bar u današnjem obliku) kakva je Srbija. Ovoga puta želim da se osvrnem na šardone i ulogu koju on ima u toj zemlji.
Prema zvaničnim podacima u Srbiji, šardone zauzima drugo mesto po zastupljenosti u vinogradima, rame uz rame sa kaberne sovinjonom i merloom, sa po devet odsto ukupno registrovanih zasada. Iako se široko prihvata da šardone potiče iz Francuske, verovatno nazvan po istoimenom selu u Burgundiji, on ima i balkansku vezu. Njegovi roditelji su pino noar i heuniš vajs, pri čemu ovaj drugi ima lokalni sinonim Belina starohrvatska, sorta koja se i danas gaji pod tim imenom i za nju se navodi da je bila široko rasprostranjena širom Centralne Evrope, prema zapisima autora s početka XIX veka. Pošto je zabeležena u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Slovačkoj, velika je verovatnoća da se gajila i u Srbiji.
Izgleda da je bila cenjena kao rana sorta sa velikim belim bobicama, ali je nosila i prilično pogrdne sinonime kao što su „Bettschisser“ (onaj koji se uneredi u krevet) (Metzger, 1827), „Laxiertraube“ (laksativno grožđe) (Babo, 1844), „Scheißtraube“ (govno-grožđe) (Bock, 1595) i Vitis cathartica (Schübler, 1834). Rani zapisi (na primer iz 1255. i 1399. godine) opisuju vino od šardonea kao vodnjikavo i kiselo, pa čak i zabranjuju njegov uzgoj. Sve to objašnjava zašto su uzgajivači bili toliko motivisani da stvaraju ukusnija ukrštanja, te je danas utvrđeno da je ova sorta roditelj oko 136 sorti, od kojih mnoge imaju veliki kvalitativni potencijal (rizling, furmint, game i ksinomavro, uz sam šardone).
U novijoj istoriji, smatra se da je šardone stigao u Srbiju sa kraljem Aleksandrom I, koji je 1923. godine zasadio 50 hektara internacionalnih sorti u blizini Oplenca. Jedna od osobina šardonea koja ga čini popularnim jeste relativna lakoća uzgoja (izuzev rizika od prolećnog mraza) i prilagodljivost širokom spektru klima i tipova zemljišta. Sa vinarske strane, on predstavlja neku vrstu belog platna na kojem vinarke i vinari mogu da oblikuju vino prema sopstvenoj viziji i onome što im vinograd pruža. To je prilično neutralna sorta, bogata aromatičnim jedinjenjima, ali bez dominantnih aroma, za razliku od, recimo, sovinjon blana ili tamjanike.
Mogućnosti u vinifikaciji uključuju sveže, reduktivne stilove u nerđajućem čeliku; kompleksnije verzije u drvetu, glini ili betonu; potpunu ili delimičnu malolaktičnu fermentaciju radi ublažavanja kiselina i dodavanja kremastih nota - ili njeno izostavljanje; i tako dalje. Šardone se odlično slaže sa hrastom i sa nešto oksidativnijim sazrevanjem, jer nema izražene terpenske ili cvetne karaktere koje bi mala izloženost kiseoniku (sastavni deo takvih stilova) mogla da uništi. On takođe može da da neka od najboljih penušavih vina na svetu, pa čak i poneko slatko botritizovano vino.
Još jedna važna osobina šardonea jeste da može da posluži kao reper i za prikaz kvaliteta teroara. Bila sam u žiriju koji je pre nekoliko godina dodelio platinastu medalju vinu Erdevik Omnibus Lector 2015 na Decanter World Wine Awards. Sećam se tadašnje rasprave kada smo svi tvrdili da ne možemo dodeliti tako visoko priznanje jednom srpskom šardoneu - a onda shvatili da, zapravo, možemo, jer je vino jednostavno bilo sjajan šardone po svim svetskim standardima. Istovremeno, pokazivalo je koliko je Fruška gora dobar teroar za ovu sortu i da je vinifikacija na nivou bilo koje svetske vinske regije. Svi znaju da prepoznaju dobar šardone, pa je on sjajan alat za predstavljanje nepoznatih vinogradarskih oblasti. Poslednjih godina postaje sve jasnije da postoje regionalne razlike između različitih delova Srbije koje se upravo kroz šardone mogu jasno izraziti.
Važna uloga internacionalnih sorti jeste i u tome što pomažu u plasmanu vina iz manje poznatih zemalja. Znam da čitaoci iz Srbije ne doživljavaju svoju zemlju kao nepoznatu, ali ona to jeste - izvan neposrednog okruženja. Pokušaj prodaje sorte za koju niko nije čuo iz zemlje koju niko ne poznaje predstavlja ogroman izazov, dok poznato ime sorte može pružiti izvesnu sigurnost da se istraži nešto novo. Na domaćem tržištu, jasno je i da mlađi potrošači ponekad žele da se pobune protiv onoga što su pili njihovi roditelji, pa internacionalno ime može doneti dašak glamura i distancu od prošlosti.
Na kraju ću pomenuti nekoliko šardonea iz Srbije u kojima posebno uživam. Tu su penušave verzije poput Deurić The, Zvonko Bogdan Eclater, Aleksandrović Trijumf Chardonnay i novi Šapat Trofej. Sa Fruške gore mi se izdvajaju sveži, neodležani šardone iz Fruga, kao i bogatiji, u buretu fermentisani Signum od klonova iz Burgundije. Šapat Atilla i Deurić La Rem pokazuju pravu eleganciju i finesu koju Fruška gora može da pruži, kao i pametno barikirane verzije iz vinarija Mrđanin i Veritas Ćuković. Iz drugih krajeva, Mataljev šardone iz Negotina ima privlačnu, mineralnu preciznost sa severoistočno orijentisanog vinograda, dok je u Šumadiji tipičan stil puniji i bogatiji - poput kremastog, ananasnog šardonea Zmajevac ili izuzetnog, slojevitog i kompleksnog Aberdar šardonea vinarije Aleksandrović.
Možda nije moderno voleti šardone danas, ali to je velika sorta koja je s dobrim razlogom obišla svet. I nesumnjivo ima svoje mesto na savremenoj srpskoj vinskoj sceni.
Prema zvaničnim podacima u Srbiji, šardone zauzima drugo mesto po zastupljenosti u vinogradima, rame uz rame sa kaberne sovinjonom i merloom, sa po devet odsto ukupno registrovanih zasada. Iako se široko prihvata da šardone potiče iz Francuske, verovatno nazvan po istoimenom selu u Burgundiji, on ima i balkansku vezu. Njegovi roditelji su pino noar i heuniš vajs, pri čemu ovaj drugi ima lokalni sinonim Belina starohrvatska, sorta koja se i danas gaji pod tim imenom i za nju se navodi da je bila široko rasprostranjena širom Centralne Evrope, prema zapisima autora s početka XIX veka. Pošto je zabeležena u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Slovačkoj, velika je verovatnoća da se gajila i u Srbiji.
Izgleda da je bila cenjena kao rana sorta sa velikim belim bobicama, ali je nosila i prilično pogrdne sinonime kao što su „Bettschisser“ (onaj koji se uneredi u krevet) (Metzger, 1827), „Laxiertraube“ (laksativno grožđe) (Babo, 1844), „Scheißtraube“ (govno-grožđe) (Bock, 1595) i Vitis cathartica (Schübler, 1834). Rani zapisi (na primer iz 1255. i 1399. godine) opisuju vino od šardonea kao vodnjikavo i kiselo, pa čak i zabranjuju njegov uzgoj. Sve to objašnjava zašto su uzgajivači bili toliko motivisani da stvaraju ukusnija ukrštanja, te je danas utvrđeno da je ova sorta roditelj oko 136 sorti, od kojih mnoge imaju veliki kvalitativni potencijal (rizling, furmint, game i ksinomavro, uz sam šardone).
U novijoj istoriji, smatra se da je šardone stigao u Srbiju sa kraljem Aleksandrom I, koji je 1923. godine zasadio 50 hektara internacionalnih sorti u blizini Oplenca. Jedna od osobina šardonea koja ga čini popularnim jeste relativna lakoća uzgoja (izuzev rizika od prolećnog mraza) i prilagodljivost širokom spektru klima i tipova zemljišta. Sa vinarske strane, on predstavlja neku vrstu belog platna na kojem vinarke i vinari mogu da oblikuju vino prema sopstvenoj viziji i onome što im vinograd pruža. To je prilično neutralna sorta, bogata aromatičnim jedinjenjima, ali bez dominantnih aroma, za razliku od, recimo, sovinjon blana ili tamjanike.
Mogućnosti u vinifikaciji uključuju sveže, reduktivne stilove u nerđajućem čeliku; kompleksnije verzije u drvetu, glini ili betonu; potpunu ili delimičnu malolaktičnu fermentaciju radi ublažavanja kiselina i dodavanja kremastih nota - ili njeno izostavljanje; i tako dalje. Šardone se odlično slaže sa hrastom i sa nešto oksidativnijim sazrevanjem, jer nema izražene terpenske ili cvetne karaktere koje bi mala izloženost kiseoniku (sastavni deo takvih stilova) mogla da uništi. On takođe može da da neka od najboljih penušavih vina na svetu, pa čak i poneko slatko botritizovano vino.
Još jedna važna osobina šardonea jeste da može da posluži kao reper i za prikaz kvaliteta teroara. Bila sam u žiriju koji je pre nekoliko godina dodelio platinastu medalju vinu Erdevik Omnibus Lector 2015 na Decanter World Wine Awards. Sećam se tadašnje rasprave kada smo svi tvrdili da ne možemo dodeliti tako visoko priznanje jednom srpskom šardoneu - a onda shvatili da, zapravo, možemo, jer je vino jednostavno bilo sjajan šardone po svim svetskim standardima. Istovremeno, pokazivalo je koliko je Fruška gora dobar teroar za ovu sortu i da je vinifikacija na nivou bilo koje svetske vinske regije. Svi znaju da prepoznaju dobar šardone, pa je on sjajan alat za predstavljanje nepoznatih vinogradarskih oblasti. Poslednjih godina postaje sve jasnije da postoje regionalne razlike između različitih delova Srbije koje se upravo kroz šardone mogu jasno izraziti.
Važna uloga internacionalnih sorti jeste i u tome što pomažu u plasmanu vina iz manje poznatih zemalja. Znam da čitaoci iz Srbije ne doživljavaju svoju zemlju kao nepoznatu, ali ona to jeste - izvan neposrednog okruženja. Pokušaj prodaje sorte za koju niko nije čuo iz zemlje koju niko ne poznaje predstavlja ogroman izazov, dok poznato ime sorte može pružiti izvesnu sigurnost da se istraži nešto novo. Na domaćem tržištu, jasno je i da mlađi potrošači ponekad žele da se pobune protiv onoga što su pili njihovi roditelji, pa internacionalno ime može doneti dašak glamura i distancu od prošlosti.
Na kraju ću pomenuti nekoliko šardonea iz Srbije u kojima posebno uživam. Tu su penušave verzije poput Deurić The, Zvonko Bogdan Eclater, Aleksandrović Trijumf Chardonnay i novi Šapat Trofej. Sa Fruške gore mi se izdvajaju sveži, neodležani šardone iz Fruga, kao i bogatiji, u buretu fermentisani Signum od klonova iz Burgundije. Šapat Atilla i Deurić La Rem pokazuju pravu eleganciju i finesu koju Fruška gora može da pruži, kao i pametno barikirane verzije iz vinarija Mrđanin i Veritas Ćuković. Iz drugih krajeva, Mataljev šardone iz Negotina ima privlačnu, mineralnu preciznost sa severoistočno orijentisanog vinograda, dok je u Šumadiji tipičan stil puniji i bogatiji - poput kremastog, ananasnog šardonea Zmajevac ili izuzetnog, slojevitog i kompleksnog Aberdar šardonea vinarije Aleksandrović.
Možda nije moderno voleti šardone danas, ali to je velika sorta koja je s dobrim razlogom obišla svet. I nesumnjivo ima svoje mesto na savremenoj srpskoj vinskoj sceni.
