Sa mladine strane

Somelijer Marko Krstić već je daleko odmakao na svom, očigledno odlično pripremljenom pešačkom pohodu Od prokupca do grašca tokom koga će preći ukupno 500 kilometara i posetiti 22 vinarije u Srbiji. Sedmog dana pratilo ga je izuzetno prijatno vreme, a pešačenje se završilo neočekivanim uživanjem u zrelim nektarinama i neobičnim okolnostima dolaska na dnevnu destinaciju, šumadijsku Vinariju 27.

- Jutro je svanulo, petlovi su zakukurikali a ja sam se spremao za polazak. S obzirom da je preko noći padala kiša još uvek je bilo vlažnosti po putu a temperatura je bila idealna za spavanje, ali čekaju me mnogo važnije stvari, pa tako pospanim hodom krećem ka Ovsištu. Prvih 5 km sam prespavao u hodu tako da je i pauza za doručak brzo došla. U Desimirovcu sam poručkao odličan burek, pročavrljao sa pekarima a onda se uputio dalje. Današnja ruta je bila tačno 30km, mišići su se već navikli na hodanje a žuljevi su odlučili da danas odmore sa bolom - kaže Krstić i nastavlja:

- Hodanje je bilo kao poručeno. temperatura oko 26 stepeni, a vetar u leđa i ravnica sa blagim usponima pratili su me skoro do samog kraja puta. Plan je bio da oko 3 sata budem u Vinariji 27. Poslednjih 5km bilo je sa malo većin usponima, ali sam ga prešao uz uz podršku vozila koja su s vremena na vreme trubila u znak podrške, s obzirom da je tokom celog dana pirkao prijatan povetarac. Zastava Srbije i "Od Prokupca Do Grašca" vijorile su se sa ponosom. S obzirom da sam zamišljeno i uz muziku promašio skretanje za vinariju, rešavam da izmislim prečicu preko voćnjaka, uzbrdo, i tako skratim put za 10 minuta. Na moju ogromnu radost voćnjak je bio prepun stabala zrelih nektarina, tako da bez predomišljanja organizujem takmičenje u prejedanje nektarinama iz kog nakon dvadesetominutne borbe izlazim kao pobednik - govori Krstić o finalu etape sedmog dana.


Zakuska u idiličnom ambijentu

- Iz voćnjaka se kroz žbunje proguravam na put koji me ubrzo dovodi do vinarije 27. U vinariji radostan prizor - mladenci, gosti u belim odelima, čak je i vučjak Gile nosio mašnu. Ja udešen za priliku, plave čarapice do kolena, vinarski kačket okićen čičkom iz žbunja, i ranac od 10 kilogtrama. Otvaraju se vrata tik pre nego što sam se uhvstio za kvaku. Na vratima Aca (jedan od vlasnika) i Vlada (domaćin i menadžer vinarije). "Ja sam sa mladine strane" rekao sam. Aci za trenutak nije bilo baš najjasnije, ali je Vlada presekao trenutak uzvikom - "Pa to je Marko, naš somelijer". Ubrzo sam otišao do smeštaja da se osvežim i spremim za obilazak vinarije, podruma i naravno degustaciju uz meze. Prvi put probam njihova vina i zasigurno su vina po mojoj stilistici, Dobra kiselina, precizna aromatika, laganija struktura i veoma elegantan menadžment drveta. Vina kompatibilna njihovoj energiji, pogodna za kvalitetna i duga druženja - kaže Krstić za Vino & Fino.