05.11.2024.tekst i foto: Nenad Kostić
Rizlinzi vinarije stare devet vekova plene svežinom
Stefan Doktor, menadžer vinarije Schloss Johannisberg predstavio je u Beogradu vina legendarne nemačke kuće
Stefan Doktor na degustaciji u vinoteci Wine & Pleasure
Nemačka vinarija Schloss Johannisberg, sa istorijom dugom 900 godina (ako računamo i istoriju vinograda, doći ćemo i do brojke od 1200 godina), koju su obeležili hrabri vinogradarski, vinarski i marketinški gestovi i inovacije, bila je u fokusu nedavno održane degustacije u beogradskoj vinoteci Wine & Pleasure.
Tokom poslednja tri veka,u ovoj se vinariji gaji isključivo rizling, na bajkovitom brdu u oblasti Rajngau, kojim dominira zamak bogate i šarene istorije. U ovoj kući pravila su se vina za koja smo, na primer, saznali da su u nekim ranijim epohama bila toliko skupa da nije mogao da ih priušti ni američki državnik i vinoljubac Tomas Džeferson, i da su u elitnim hotelima kao što je njujorški Ritz-Carlton koštala i do tri puta više nego legendarni Chateau Latour iz prvog roda Bordoa. Danas je Schloss Johannisberg simbol za nemačku kulturu rizlinga, sa vinima u kojima se prepliću duga tradicija i izrazito savremen odnos prema vinu: sveža su, delikatna, odlično balansirana, i sasvim spremna da odgovore na sve izazove budućnosti.
Nakon sadržajne degustacije, imali smo sreću i da razgovaramo sa duhovitim i pristupačnim Stefanom Doktorom, menadžerom kuće Schloss Johannisberg, koji je prvu posetu Beogradu iskoristio da prepunu vinoteku uputi u tajne nekih od najboljih rizlinga – a fanatični ljubitelji ove sorte možda će reći i najboljih vina uopšte – na planeti.
Na degustaciji smo probali vina sa različitim kapicama, čije boje – ovo je, u vreme kada je knez Meternih postao vlasnik kuće Schloss Johannisberg, bila smela inovacija u dizajnu – označavaju različite stilove rizlinga. Živahni Prince Metternich Rheingau Riesling Trocken 2023 oduševio nas je svežim aromama limuna, grejpfruta i zelene jabuke, a Gelblack Riesling Trocken 2023 delikatnom slatkoćom, laganom aromom žutog voća i nagoveštajima kvasca. Sledeće vino u degustaciji bio je Silberlack Riesling GG Trocken 2022, sa intenzivnim aromama pomorandži dunja i krušaka i dužom završnicom. Ovo vino ujedno je bilo i dobar prelaz ka narednim, slasnijim kategorijama – Rotlack Riesling Kabinett 2023 nudi precizan balans kiselina i slasti, sočan je i voćan, sa nešto mineralnosti u završnici, dok Grunlack Spätlese 2023, kojim je degustacija zavšena, ostavlja ujedno i najduži utisak, sa svojim mirisnim notama kamilice, geranijuma i kamilice, i postojanom završnicom.
Stefan Doktor kaže za Vino & Fino da je prvi put u Srbiji i da je došao sa ciljem da pomogne u pozicioniranju rizlinga kuće Schloss Johanisberg na način koji će, kao i na drugim tržištima, istaći vrhunski kvalitet ovih vina i njihov ekskluzivni karakter.
- Mi ne razmišljamo u kategorijama kao što je broj prodatih boca. Pokušavamo da se pozicioniramo na pravi način, a poznato je da se veliki vinski brendovi stvaraju u restoranima. Želimo da nas ima u restoranima i vinotekama visoke klase kao što je ova u kojoj vodimo razgovor. Na takvim mestima tražimo prave konzumente i izbegavamo da se stekne pogrešan utisak o našim vinima. Druge kuće više vode računa o kvalitetu, ali Schloss Johanisberg je single vineyard kuća, što podrazumeva da je kvantitet prirodno ograničen. Taj vinograd nikada ne može rasti i zato smo orijentisani ka pozicioniranju na tržištu, a ne ka kvantitetu.
Istorija kuće Scholss Johannisberg obeležena je inovacijama, od prelaska na rad sa samo jednom sortom do otkrića vina iz kasne berbe i revolucionarnog sistema označavanja vina po boji kapica. Stefan Doktor, na pitanje koliko duga tradicija ograničava inovacije, ima odgovor – vrlo malo.
- Imamo puno slobode da menjamo stvari. Najvažnije od svega je to da vlasnici vinarije imaju puno poverenje u nas da ćemo i dalje praviti neka od najboljih vina na svetu. Imamo slobodu da investiramo kako bi dobili najviši mogući kvalitet. Na primer, prošle godine smo povećali i broj drvenih bačvi za fermentaciju, kao i njihovu veličinu, koristeći sada one od 4.600 litara. Nabavili smo i drvene prese za grožđe, kakve se u našoj kući nisu koristile oko 90 godina, i prošle godine smo pomoću njih napravili prvo vino posle dugog perioda. Ograničeni smo veličinom vinograda, ali imamo punu slobodu da napravimo najbolji mogući izraz teroara.
Klimatske promene većinu vinara stavlja pred velike izazove. Stefan Doktor kaže da one imaju ogroman uticaj na svakodnevni rad:
- Moramo da radimo u vinogradu više nego ikada ranije. Naučili smo mnogo o radu sa čokotima, o njihovoj visini kao i o zoni rasta grožđa na njima, i primetili smo da se biljke adaptiraju. Vinova loza je pametna biljka, a u našoj kući vidimo da rizling može da se izbori sa klimatskim promenama.
Na kraju kratkog razgovora sa jednim od prvih ljudi istorijske vinarije, Stefan Doktor odgovorio nam je na pitanje kakav je osećaj raditi u vinariji čiji koreni sežu toliko duboko u istoriju:
- To mi daje mnogo samopouzdanja. Za mene je to lakše nego rad u nekoj mlađoj vinariji, jer ovde znam da radim na mestu koje već 1.200 godina daje dobra vina iz jednog vinograda.
Tokom poslednja tri veka,u ovoj se vinariji gaji isključivo rizling, na bajkovitom brdu u oblasti Rajngau, kojim dominira zamak bogate i šarene istorije. U ovoj kući pravila su se vina za koja smo, na primer, saznali da su u nekim ranijim epohama bila toliko skupa da nije mogao da ih priušti ni američki državnik i vinoljubac Tomas Džeferson, i da su u elitnim hotelima kao što je njujorški Ritz-Carlton koštala i do tri puta više nego legendarni Chateau Latour iz prvog roda Bordoa. Danas je Schloss Johannisberg simbol za nemačku kulturu rizlinga, sa vinima u kojima se prepliću duga tradicija i izrazito savremen odnos prema vinu: sveža su, delikatna, odlično balansirana, i sasvim spremna da odgovore na sve izazove budućnosti.
Nakon sadržajne degustacije, imali smo sreću i da razgovaramo sa duhovitim i pristupačnim Stefanom Doktorom, menadžerom kuće Schloss Johannisberg, koji je prvu posetu Beogradu iskoristio da prepunu vinoteku uputi u tajne nekih od najboljih rizlinga – a fanatični ljubitelji ove sorte možda će reći i najboljih vina uopšte – na planeti.
Na degustaciji smo probali vina sa različitim kapicama, čije boje – ovo je, u vreme kada je knez Meternih postao vlasnik kuće Schloss Johannisberg, bila smela inovacija u dizajnu – označavaju različite stilove rizlinga. Živahni Prince Metternich Rheingau Riesling Trocken 2023 oduševio nas je svežim aromama limuna, grejpfruta i zelene jabuke, a Gelblack Riesling Trocken 2023 delikatnom slatkoćom, laganom aromom žutog voća i nagoveštajima kvasca. Sledeće vino u degustaciji bio je Silberlack Riesling GG Trocken 2022, sa intenzivnim aromama pomorandži dunja i krušaka i dužom završnicom. Ovo vino ujedno je bilo i dobar prelaz ka narednim, slasnijim kategorijama – Rotlack Riesling Kabinett 2023 nudi precizan balans kiselina i slasti, sočan je i voćan, sa nešto mineralnosti u završnici, dok Grunlack Spätlese 2023, kojim je degustacija zavšena, ostavlja ujedno i najduži utisak, sa svojim mirisnim notama kamilice, geranijuma i kamilice, i postojanom završnicom.
Prvo vino iz kasne berbe nastalo je greškom
Za razliku od mnogih drugih stilova vina, za ona iz kasne berbe tačno se zna kada su nastala. Godine 1775, biskup iz grada Fulda, i ujedno tadašnji vlasnik vinarije, kao i svake jeseni je, nakon ocene stanja grožđa koje mu je slano po kuriru, trebalo da uputi poruku vinarima da berba može da počne. Iz nepoznatih razloga, kurir je stigao do biskupa sa 15 dana zakašnjenja, i u vreme kada se vratio bobice je već načeo botritis. Grožđe je ipak obrano, i nastalo je vino izuzetne slasti i arome, koje je ponelo naziv Spätlese (kasna berba). U okviru vinarije i danas se može videti statua zakasnelog glasnika koji je promenio istoriju vinarstva.
Za razliku od mnogih drugih stilova vina, za ona iz kasne berbe tačno se zna kada su nastala. Godine 1775, biskup iz grada Fulda, i ujedno tadašnji vlasnik vinarije, kao i svake jeseni je, nakon ocene stanja grožđa koje mu je slano po kuriru, trebalo da uputi poruku vinarima da berba može da počne. Iz nepoznatih razloga, kurir je stigao do biskupa sa 15 dana zakašnjenja, i u vreme kada se vratio bobice je već načeo botritis. Grožđe je ipak obrano, i nastalo je vino izuzetne slasti i arome, koje je ponelo naziv Spätlese (kasna berba). U okviru vinarije i danas se može videti statua zakasnelog glasnika koji je promenio istoriju vinarstva.
Stefan Doktor kaže za Vino & Fino da je prvi put u Srbiji i da je došao sa ciljem da pomogne u pozicioniranju rizlinga kuće Schloss Johanisberg na način koji će, kao i na drugim tržištima, istaći vrhunski kvalitet ovih vina i njihov ekskluzivni karakter.
- Mi ne razmišljamo u kategorijama kao što je broj prodatih boca. Pokušavamo da se pozicioniramo na pravi način, a poznato je da se veliki vinski brendovi stvaraju u restoranima. Želimo da nas ima u restoranima i vinotekama visoke klase kao što je ova u kojoj vodimo razgovor. Na takvim mestima tražimo prave konzumente i izbegavamo da se stekne pogrešan utisak o našim vinima. Druge kuće više vode računa o kvalitetu, ali Schloss Johanisberg je single vineyard kuća, što podrazumeva da je kvantitet prirodno ograničen. Taj vinograd nikada ne može rasti i zato smo orijentisani ka pozicioniranju na tržištu, a ne ka kvantitetu.
Istorija kuće Scholss Johannisberg obeležena je inovacijama, od prelaska na rad sa samo jednom sortom do otkrića vina iz kasne berbe i revolucionarnog sistema označavanja vina po boji kapica. Stefan Doktor, na pitanje koliko duga tradicija ograničava inovacije, ima odgovor – vrlo malo.
- Imamo puno slobode da menjamo stvari. Najvažnije od svega je to da vlasnici vinarije imaju puno poverenje u nas da ćemo i dalje praviti neka od najboljih vina na svetu. Imamo slobodu da investiramo kako bi dobili najviši mogući kvalitet. Na primer, prošle godine smo povećali i broj drvenih bačvi za fermentaciju, kao i njihovu veličinu, koristeći sada one od 4.600 litara. Nabavili smo i drvene prese za grožđe, kakve se u našoj kući nisu koristile oko 90 godina, i prošle godine smo pomoću njih napravili prvo vino posle dugog perioda. Ograničeni smo veličinom vinograda, ali imamo punu slobodu da napravimo najbolji mogući izraz teroara.
Klimatske promene većinu vinara stavlja pred velike izazove. Stefan Doktor kaže da one imaju ogroman uticaj na svakodnevni rad:
- Moramo da radimo u vinogradu više nego ikada ranije. Naučili smo mnogo o radu sa čokotima, o njihovoj visini kao i o zoni rasta grožđa na njima, i primetili smo da se biljke adaptiraju. Vinova loza je pametna biljka, a u našoj kući vidimo da rizling može da se izbori sa klimatskim promenama.
Na kraju kratkog razgovora sa jednim od prvih ljudi istorijske vinarije, Stefan Doktor odgovorio nam je na pitanje kakav je osećaj raditi u vinariji čiji koreni sežu toliko duboko u istoriju:
- To mi daje mnogo samopouzdanja. Za mene je to lakše nego rad u nekoj mlađoj vinariji, jer ovde znam da radim na mestu koje već 1.200 godina daje dobra vina iz jednog vinograda.
