19.05.2024.piše: Nenad Kostić
Renesansa armanjaka, pića ogromnih mogućnosti
Florans Kastared, pripadnica šeste generacije čuvene destilerske porodice iz Gaskonje, predstavila je u Beogradu nekoliko etiketa žestokog pića duge i izuzetno bogate tradicije
U beogradskom Baguette Cafe-u pre nekoliko dana održana je promocija armanjaka, najstarijeg destilata na svetu koji je još uvek u proizvodnji: gost Beograda bila je gospođa Florans Kastared, pripadnica šeste generacije porodice koja je na čelu gaskonjske kuće Armagnac Castarede, zasnovane 1832. godine, kao i u vlasništvu još jednog drevnog imanja, Chateau De Maniban.
Ako smo pre ovog događaja znali osnovne činjenice o armanjaku – da datira iz XIV veka, da se pravi od belog vina, najčešće napravljenog od sorti bako blan, kolombar, foj blanš i unji blan – nakon njega otišli smo sa utiskom da je posredi prastaro piće ogromne vitalnosti i potencijala za eksperimentisanje, po svojoj prirodi apsolutno prilagođeno savremenom shvatanju miksologije.
Dobar deo zasluga za ovaj uvid rado ćemo pripisati gospođi Kastared, komunikativnoj destilerki živahnog i pitomog duha, koja se postarala da zaista uživamo, i nepcima i duhom, u uzorcima armanjaka donetim u Beograd. Domaćica događaja bila je Slađana Dragićević, vlasnica vinoteke Barrique koja je uvoznik armanjaka kuća Castarede i Maniban.
Na dosta nekonvencionalnom masterklasu koji je bio nešto između prijateljske sedeljke i zvaničnog promotivnog događaja, degustirali smo armanjake iz pet ekspresija. Uvod su bili Chateau de Maniban VSOP i Chateau de Maniban XO. Mlađi armanjak, koji odležava najmanje 5 godina, nosi sa sobom svežinu iznenađujuću za ovaj tip žestokog pića, i lepe voćne note u kojima se jasno prepoznaje aroma suvih šljiva. Stariji armanjak, XO, odležava najmanje 12 godina u drvetu, dve godine duže nego što propisuje standard oznake XO. Za razliku od prethodnog pića koje se može piti u koktelima, na ledu ili bez dodataka, u ovom armanjaku ipak, preporuka je, treba uživati bez dodataka.
Nastavak je bio impresivan: Castarede Cigar Cuvee 25 je armanjak o kome se razgovara i dugo nakon poslednjeg gutljaja pića precizno kalibrisanog za uživanje u cigarama, od intenzivne, raskošne arome u kojoj se prepliću tonovi suvog voća, ananasa i toplih začina, uz izuzetnu, raskošnu svežinu, do povišenog sadržaja alkohola od 44%, odmerenog tako da piće ne izgubi zamah tokom duge konzumacije dobre cigare.
Probali smo još i Brut de Fut ekspresiju, plemenitih aroma i snažnog alkohola - brut de fut označava žestoka pića koja nisu razređena vodom tokom proizvodnje, već im se tokom godina sadržaj alkohola spušta do željenog, a i dalje visokog nivoa - kao i blanche armanjak, piće koje je pre nekoliko godina opisano kao „sledeća velika stvar u miksologiji“, a sada smo i saznali zašto. Pre početka odležavanja u drvetu, armanjak je plemenito piće blagih a ugodnih aroma, i ovakav se može piti i jako rashlađen i na sobnoj temperaturi.
Florans Kastared na masterklasu u Beogradu
Gospođa Kastared je dala jednostavan, a sadržajan opis armanjaka i njegove rodne Gaskonje:
- Srećna sam zbog toga što sam ovde da govorim o jednom proizvodu koji je karakterističan po tome što se pravi isključivo u Francuskoj i jedino je žestoko piće koje se pravi od belog vina. Preporuka za armanjak je da se konzumira u popodnevnim satima, i uz hranu koja ga čini lakšim. Uz armanjak se dobro slažu sir, pate, pa i slatkiši – rekla je.
Armanjak se, kako je navela gospoša Kastared, dobija prirodnom fermentacijom bez ikakvih dodataka.
- Jedini sastojci u boci su armanjak i voda, koja se dodaje da bi se došlo do željene količine alkohola – objasnila je vlasnica čuvene destilerije.
Između prve faze u proizvodnji armanjaka i završetka odležavanja u drvetu niko ne zna šta će se sve dogoditi, svedoči Florans Kastared.
- Bure u kome armanjak odležava ima 55 letvica, od dvanaest pojedinačnih stabala. Zamislite samo taj broj kombinacija aroma!
Što se načina konzumacije tiče, u svetu armanjaka vladaju nešto liberalnija pravila nego sa konjakom. Mlađi armanjak se može piti sa ledom, i čak se i preporučuje takav način služenja - kao za Maniban VSOP. Za starije se ipak preporučuje konzumacija na sobnoj temperaturi. Florans Kastared navodi da nema ličnu preferenciju, i smatra da je u pitanju piće koje dozvoljava puno varijacija u načinu služenja.
- Armanjak se može piti i sa ledom, i ne verujem da postoji jedinstvena temperatura konzumacije za sve. To je stvar ličnog ukusa i afiniteta – rekla je.
Gospođu Kastared pitali smo da li je, kao pripadnica šeste generacije porodice destilera, bila od početka predodređena za taj posao. Odgovor nas je pomalo iznenadio:
- Ušla sam u porodični posao kada sam imala više od 30 godina, i to na nagovor oca. Nisam želela da se bavim time, ali moj otac nije istovremeno mogao da bude biznismen i javni službenik, pa je insistirao da uđem u posao. Trebalo mi je vremena da naučim da volim i armanjak i porodični posao, ali sada neizmerno uživam i u jednom i u drugom – govori Florans Kastared za Vino & Fino.
Kako nam je rekla gospođa Kastared, mladi u Francuskoj se u sve većoj meri okreću armanjaku, pića visoke cene i malih serija, i daleko manje poznatog u svetu od konjaka.
- Izuzetno mi je drago zbog toga što mlađi ljudi otkrivaju armanjak, to staro, autentično francusko piće. Oni se upoznaju sa svim njegovim mogućnostima konzumacije, bilo da se pije samo ili kao deo koktela. Čujem da je tako i sa vašom rakijom i uvek mi je drago da saznam da neko tradicionalno piće nastavlja da živi – rekla je Kastared.
Ako smo pre ovog događaja znali osnovne činjenice o armanjaku – da datira iz XIV veka, da se pravi od belog vina, najčešće napravljenog od sorti bako blan, kolombar, foj blanš i unji blan – nakon njega otišli smo sa utiskom da je posredi prastaro piće ogromne vitalnosti i potencijala za eksperimentisanje, po svojoj prirodi apsolutno prilagođeno savremenom shvatanju miksologije.
Dobar deo zasluga za ovaj uvid rado ćemo pripisati gospođi Kastared, komunikativnoj destilerki živahnog i pitomog duha, koja se postarala da zaista uživamo, i nepcima i duhom, u uzorcima armanjaka donetim u Beograd. Domaćica događaja bila je Slađana Dragićević, vlasnica vinoteke Barrique koja je uvoznik armanjaka kuća Castarede i Maniban.
Na dosta nekonvencionalnom masterklasu koji je bio nešto između prijateljske sedeljke i zvaničnog promotivnog događaja, degustirali smo armanjake iz pet ekspresija. Uvod su bili Chateau de Maniban VSOP i Chateau de Maniban XO. Mlađi armanjak, koji odležava najmanje 5 godina, nosi sa sobom svežinu iznenađujuću za ovaj tip žestokog pića, i lepe voćne note u kojima se jasno prepoznaje aroma suvih šljiva. Stariji armanjak, XO, odležava najmanje 12 godina u drvetu, dve godine duže nego što propisuje standard oznake XO. Za razliku od prethodnog pića koje se može piti u koktelima, na ledu ili bez dodataka, u ovom armanjaku ipak, preporuka je, treba uživati bez dodataka.
Nastavak je bio impresivan: Castarede Cigar Cuvee 25 je armanjak o kome se razgovara i dugo nakon poslednjeg gutljaja pića precizno kalibrisanog za uživanje u cigarama, od intenzivne, raskošne arome u kojoj se prepliću tonovi suvog voća, ananasa i toplih začina, uz izuzetnu, raskošnu svežinu, do povišenog sadržaja alkohola od 44%, odmerenog tako da piće ne izgubi zamah tokom duge konzumacije dobre cigare.
Probali smo još i Brut de Fut ekspresiju, plemenitih aroma i snažnog alkohola - brut de fut označava žestoka pića koja nisu razređena vodom tokom proizvodnje, već im se tokom godina sadržaj alkohola spušta do željenog, a i dalje visokog nivoa - kao i blanche armanjak, piće koje je pre nekoliko godina opisano kao „sledeća velika stvar u miksologiji“, a sada smo i saznali zašto. Pre početka odležavanja u drvetu, armanjak je plemenito piće blagih a ugodnih aroma, i ovakav se može piti i jako rashlađen i na sobnoj temperaturi.
Florans Kastared na masterklasu u BeograduGospođa Kastared je dala jednostavan, a sadržajan opis armanjaka i njegove rodne Gaskonje:
- Srećna sam zbog toga što sam ovde da govorim o jednom proizvodu koji je karakterističan po tome što se pravi isključivo u Francuskoj i jedino je žestoko piće koje se pravi od belog vina. Preporuka za armanjak je da se konzumira u popodnevnim satima, i uz hranu koja ga čini lakšim. Uz armanjak se dobro slažu sir, pate, pa i slatkiši – rekla je.
Armanjak se, kako je navela gospoša Kastared, dobija prirodnom fermentacijom bez ikakvih dodataka.
- Jedini sastojci u boci su armanjak i voda, koja se dodaje da bi se došlo do željene količine alkohola – objasnila je vlasnica čuvene destilerije.
Između prve faze u proizvodnji armanjaka i završetka odležavanja u drvetu niko ne zna šta će se sve dogoditi, svedoči Florans Kastared.
- Bure u kome armanjak odležava ima 55 letvica, od dvanaest pojedinačnih stabala. Zamislite samo taj broj kombinacija aroma!
Što se načina konzumacije tiče, u svetu armanjaka vladaju nešto liberalnija pravila nego sa konjakom. Mlađi armanjak se može piti sa ledom, i čak se i preporučuje takav način služenja - kao za Maniban VSOP. Za starije se ipak preporučuje konzumacija na sobnoj temperaturi. Florans Kastared navodi da nema ličnu preferenciju, i smatra da je u pitanju piće koje dozvoljava puno varijacija u načinu služenja.
- Armanjak se može piti i sa ledom, i ne verujem da postoji jedinstvena temperatura konzumacije za sve. To je stvar ličnog ukusa i afiniteta – rekla je.
Gospođu Kastared pitali smo da li je, kao pripadnica šeste generacije porodice destilera, bila od početka predodređena za taj posao. Odgovor nas je pomalo iznenadio:
- Ušla sam u porodični posao kada sam imala više od 30 godina, i to na nagovor oca. Nisam želela da se bavim time, ali moj otac nije istovremeno mogao da bude biznismen i javni službenik, pa je insistirao da uđem u posao. Trebalo mi je vremena da naučim da volim i armanjak i porodični posao, ali sada neizmerno uživam i u jednom i u drugom – govori Florans Kastared za Vino & Fino.
Kako nam je rekla gospođa Kastared, mladi u Francuskoj se u sve većoj meri okreću armanjaku, pića visoke cene i malih serija, i daleko manje poznatog u svetu od konjaka.
- Izuzetno mi je drago zbog toga što mlađi ljudi otkrivaju armanjak, to staro, autentično francusko piće. Oni se upoznaju sa svim njegovim mogućnostima konzumacije, bilo da se pije samo ili kao deo koktela. Čujem da je tako i sa vašom rakijom i uvek mi je drago da saznam da neko tradicionalno piće nastavlja da živi – rekla je Kastared.
