Od vinara sa Goriških brda može se mogo toga naučiti, a prva i možda najvažnija lekcija jeste kako zajedničkim snagama promovisati vina koja dolaze sa relativno malog područja, gde se gotovo svi bave vinogradarstvom. Već šestu godinu za redom vinari okupljeni u konzorcijumu Brda – Home of rebula pod vođstvom vinara Marjana Simčiča organizuju ekskluzivan događaj Rebula Wine Experiance i masterklas na kom je glavna zvezda lokalna sorta belog grožđa rebula. Ove godine, šezdeset novinara, somelijera i vinskih stručnjaka pristiglo je u mali vinski kraj Goriška brda, ušuškan između Alpa i Jadranskog mora i podeljen između dve zemlje – Italije (Collio) i Slovenije (Brda). Svoje najbolje interpretacije ovdašnjeg teroara predstavilo je 11 vinara: Dolfo, Edi Simčič, Erzetič, Ferdinand, Klet Brda, Marjan Simčič Domaine, Medot i Ščurek iz Slovenije i Gradis'cutta, Jermann i Šturm iz Italije.Uzbudljivo putovanje kroz zemlju koja je dom za rebulu i vrhunska vina koja od nje nastaju moglo je da počne!Ovogodišnji Rebula Wine Experience otvorio je predsednik konzorcijuma Brda
Marjan Simčič (ovde su Simčiči kao Markesove Buendije u romanu 100 godina samoće, jako ih je teško sve zapamtiti) rekavši da je veoma ponosan što vinari sa obe strane granice svih ovih godina rade zajedno i promovišu rebulu.
Upoznavanje sa sortom rebula počelo je sa pet penušavih vina, nagovestivši raskoš sorte u različitim stilovima vina. Sa prvim mehurićima stigla je i priča
Simona Simčiča, unuka legendarnog vinara Zvonimira Simčiča, koji je posle Drugog svetskog rata oživeo sortu rebula u ovom regionu i počeo da pravi prva vina visokog kvaliteta. Osamdesetih godina, Zvonimir Simčič, iako se povukao u penziju, nije odustao da iz rebule izvlači ono najbolje i počinje rad na stvaranju penušavih vina, klasičnom metodom, stvorivši neprocenjivu zaostavštinu ovom regionu.
Svaki penušavac ima svog heroja, a ovde je to tlo - opoka, na kojoj ništa ne raste bolje od rebule. Opoka je tip vrlo poroznog zemljišta, voda brzo odlazi čak i kad je ima mnogo, pa je korenje primorano da doseže čak 12-13 metara duboko u zemlju kako bi došlo do hranljivih supstanci. Otuda dolaze izražena mineralnost i visoke kiseline. Sa druge strane, rebula spada u kasno sazrevajuću sortu i poslednja se bere, ostaje mnogo duže u vinogradu čime dobija posebnu aromatiku i kvalitet. Sve to čini da penušava vina od sorte rebula zadržavaju puno telo, imaju dugu završnicu, izraženu mineralnost i svežinu - sve ono što penušava vina čini dobrim.
PET PENUŠAVIH VINAKlasično penušavo vino od 100 odsto rebule, Sinefinis Rebolium 2013 vinarija Gradis'cutta (Italija) i Ferdinand (Slovenija), inače primer kooperacije vinara sa obe strane granice, koje je odležavalo sedam godina na kvascima ili Peneče rebule 2022, vinarije Klet Brda, napravljene u prosecco stilu, pokazala su izuzetnu raskoš sorte. Kupaže, kao što je to slučaj sa Brut Zero 2020 vinarije Šćurek gde je 60 odsto rebule i 40 odsto šardonea rađene u klasičnom stilu, Rebula Sentio N/V vinarije Erzetić gde je rebuli dodato 20 odsto šardonea i na kraju Medot Brut 48 2019 koje je četiri godine odležavalo na kvascima i predstavlja kupažu rebule (60%), šardonea (20%) i pino noara (20%) naglasile su da se rebula i te kako slaže sa drugim sortama koje takođe potiču sa ovog teroara.
BLISKI SUSRET SA TEROAROMNeko bi možda pomislio da će najuzbudljiviji deo ovog putovanja biti upoznavanje sa fantastičnim vinima koja se ovde prave, ili sa degustacijama koje su ukrštale različite stilove i berbe, diskusija i sučeljavanje mišljenja vinskih znalaca kojih ovde svakako nije nedostajalo. Međutim, bliski susret sa teroarom na koji smo krenuli u karavanu džipovima bilo je možda i najslikovitije iskustvo o kakvoj vinskoj destinaciji se radi. Goriška brda su nas dočekala okupana suncem, ispresecana malim parcelama na kojima se nalaze pod konac uređeni, terasasti vinogradi, od kojih većina potiče iz osamdesetih godina prošlog veka, a najstariji imaju oko 65-70 godina. Iako na prvi pogled izgleda pitomo, ovaj vinogradarski kraj je izrazito strm i vetrovit (ovde stalno duva bura), a rebula voli da raste na uzvišenjima iznad 100 metara nadmorske visine.
Do najviših tačaka Goriških brda, oko 370 metara nadmorske visine dolazi se izuzetno strmim i uskim zemljanim putevima pa je vožnja do pogleda vrednog milion dolara bila izuzetno uzbudljiva. Ovde smo videli da je rebula navikla na ekstremne uslove i da u njima daje najbolje od sebe. Padavina ima dosta, ali je tlo porozno, a isparcelisani vinogradi omogućavaju njeno odlivanje. Idući u korak sa klimatskim promenama, mogli smo da vidimo i mlade vinograde koje neki vinari sade i na većim visinama. U ovim uslovima rebula je izgradila svoj identitet, a vinari su uspeli da stvore vina koja pričaju priču o zemlji, ljudima i njihovoj ljubavi.
PUTOVANJE DUGO 21 GODINUVeče koje je usledilo bilo je upravo to - priča o zemlji, ljudima, ljubavi. Zalazak sunca na predivnoj terasi i pogled na vinograde na imanju vinara
Edija Simčiča bio je predivna kulisa za degustaciju svežih rebula iz berbe 2022 koje je poslužilo svih 11 vinara. Iako se radi o izazovnoj godini za vinare, za rebulu to kao da ne važi. Ona jednostavno daje najbolje od sebe, prilagođavajući se uslovima. To je objasnio i vodeći enolog iz vinarije Klet Brda,
Darinko Ribolica, koji je u ime svih vinara učesnika predstavio karakteristike vinogradarske godine i odraz godine u Brdima, što je bila jedna od najboljih godina za rebulu. On je rekao da rebula ima dosta kiselosti, mineralnosti, mnogo izraženije telo nego inače, pa će biti dobra i za 10, 20 ili 30 godina. Pošto su tome doprineli i ekstremni vremenski uslovi, koji rebuli očigledno odgovaraju, veče su zaključili mišlju da je rebula pravi odgovor na klimatske promene.
Atmosferu večeri obeležila je i posebna zahvalnost
Kerolajn Gilbi MW, izuzetnoj vinskoj ličnosti za više od 20 godina podrške i promocije rebule. Ona je, pre tačno 21 godinu među prvima predstavila vina slovenačkih porodica na čuvenom sajmu u Londonu. Okupljeni vinari su ovom prilikom iskazali poštovanje za njenu posvećenost poslu i poklonili joj unikatne, ručno rađene zlatne minđuše u obliku grozda rebule.
- Bilo je to divno putovanje, od probanja vina u kuhinjama vinara pa do modernih vinarija, ovde su ljudi radili na kvalitetu, razumeli su svoj teroar, i našli način da iz loze izvuku ono najbolje. To su i razlozi zbog kojih se ovde vredi vraćati, jer su vina naprosto odlična. Specifično za ovaj kraj jeste to kako su ovi ljudi, koji dele tlo i istoriju naučili zajednički da rade i dele svoje vizije, što nije lako jer je puno proizvođača, čak ih je delila i državna granica. To je nešto što vas čini jakim i jedinstvenim - zaključila je Kerolajn Gilbi MW.
BRDA HOME OF REBULA WINE EXPERIENCEMasterklas je pokazao da je malo sorti, poput rebule, od kojih mogu da nastane tako široka lepeza elegantnih i autentičnih vina. Mikroklima i teroar Goriških brda omogućavaju da rebula pokaže raznovrsnost stilova, ona može biti lepršavo penušavo vino, sofisticirano mlado vino, a lepo se ponaša i u kupažama. Kada odleži u hrastovim buradima, daje vina značajne punoće. Debela koža čini rebulu idealnom za oranž vina nastala produženom maceracijom. Pojedini vinari prave čak i slatka vina od sušenih bobica rebule. Većina poslova u vinogradu se odvija ručno kako bi se održala visoka kontrola kvaliteta, a grožđe se bere takođe ručno.
Ovogodišnji masterklas je vodio
Aleks Simčič, vinar i stalni kolumnista jednog od najuglednijih slovenačkih vinskih projekata lista Finance, O Vin, koji je goste proveo kroz istoriju i razvoj vinogradarstva u Brdima. Mišljenja, opservacije i diskusije razmenjivali su svi učesnici, među kojima su bili i
Gašper Čarman, jedan od najistaknutijih stručnjaka za vino u Sloveniji i Kerolajn Gilbi MW.
Bila je ovo prilika da probamo odabrane berbe i vina goriških vinara u tri kategorije - klasična, zrela i vina sa produženom maceracijom.
U završnom delu masterklasa, pod vođstvom Aleksa Simčiča, vinari su gostima predstavili rebulu na sasvim poseban način, u duelima. Svaki vinar je pripremio dva različita uzorka rebule iz svog asortimana vina, fokusirajući se na razliku koja predstavlja širok potencijal sorte kako u pogledu potencijala starenja tako i zbog različitih procesa vinifikacije. Ono što su svi zaključili jeste da rebulu nije briga za starenje i da i posle 10 godina dobro napravljeno vino ostaje dobro.
Poseta Goriškim brdima i upoznavanje sa vinima od sorte rebula pokazala je čista, precizna, sveža vina koja vešto izbegavaju da budu ista i dosadna, već nose snažan pečat i interpretaciju svakog vinara. Ovde su ljudi razumeli karakter sorte i napravili različita vina za različite ukuse. Rebula postaje sve interesantnija sorta za međunarodno tržište i izazov za istraživanje vinskih radoznalaca koji žele da probaju autentično i drugačije vino. Prava somelijerska vina koja ugostitelji rado imaju na kartama i preporučuju gostima. Rebula jednostavno ovde pripada i u sebi nosi plemenitost potrebnu za velika vina.