Predstavljena iskustva Španije u proizvodnji vina

U organizaciji ambasade Španije u Beogradu nedavno je održan seminar Inovacije i saradnja Srbije i Španije u vinogradarsko-vinarskom sektoru - od DNK istraživanja do globalnih izazova. To je bila prilika da se srpski vinari i vinogradari upoznaju sa rezultatima istraživanja čuvenog instituta u Riohi kao i ponudama komercijalnih kompanija iz Španije.

- Španija je najveći svetski izvoznik vina kada su u pitanju količine, a ujedno je i treći svetski proizvođač. Vodeća smo zemlja u svetu po ukupnoj površini zasada vinove loze - skoro milion hektara. Lider smo po organskom uzgoju sa 142.100 hektara organskih vinograda - rekao je šef Trgovinsko-ekonomskog odeljenja Ambasade Španije, Alvaro Munjos Kamaćo koji je otvorio seminar na kojem je učešće uzelo stotinu srpskih i španskih poljoprivrednika, vinara i vinogradara, kao i predstavnika lokalnih samouprava u Srbiji koje neguju vinsku i vinogradarsku tradiciju.Predavanja predstavnika španskih kompanija realizovana su i u saradnji sa lokalnim srpskim partnerima. To je bila prilika da se predstave odlike kvalitetnog sadnog materijala, rešenja u pogledu bioishrane i biozaštite vinove loze, zaštitne mreže i folije, prskalice i atomizeri, kao i preteća oprema i instrumenti za analizu vina.

Srpski vinari i vinogradari na seminaru mogli su da čuju i za korake kojima se stiže do najboljih rezultata - od ograničenja broja čokota po hektaru do kontrole grožđa koje ulazi u proizvodnju, kao i za metode kojim mogu da zaštite plod, povećaju prinos i optimizuju potrošnju resursa.

Rioha je jedan od najprepoznatljivijih vinskih regiona Španije odakle dolaze neka od najboljih i najprepoznatljivijih svetskih vina, i zato su iskustva vinogradara tog kraja vrlo dragocena - rekao je Kamaćo i naglasio da pored ekonomskih benefita u pogledu vinske proizvodnje i enoturizma, vinski sektor doprinosi i na društvenom nivou, kao jedan od ključnih faktora za borbu protiv depopulacije, doprinoseći razvoju ruralnih područja.

Stručnjak Naučnog instituta za vino i vinogradarstvo Riohe Havijer Ibanjes predstavio je glavne odlike vinskog sektora u Španiji i Riohi, kao i naučne projekte u pogledu DNK istraživanja sorti vinove loze.

Učesnici panela o vinskom iskustvu Španije (foto: Miroslav Petrović)

- U Srbiji se proizvodi trećina vina od količine koja se konzumira, dok se u Španiji proizvodi tri ili četiri puta više vina nego što se konzumira, što je, u principu, problem koji se rešava izvozom. Izvoz vina je u Španiji veoma važan. Španija je prvi izvoznik vina na svetu po zapremini, sa udelom od skoro 30% ukupnog izvoza vina na globalnom nivou. Međutim, najveći problem ili izazov za španski izvoz je što je po vrednosti izvoza tek na trećem mestu. Iako po zapremini učestvuje sa 30%, po vrednosti je to samo 10%. Dakle, glavni izazov za Španiju leži u povećanju vrednosti tog izvoza. Drugi problemi uključuju smanjenje potrošnje. Verujem da je to raširen problem, zajedno sa pitanjima u vezi sa konzumacijom alkohola, što je očigledno kontroverzna tema. Posebno unutar Evropske unije postoje određena ograničenja i smernice koje se nameću, a cilj je održati konzumaciju vina unutar granica i normativa koje postavlja inicijativa Wine Moderation - rekao je Ibanjes.

Ibanjes se osvrnuo i na organsko vinarstvo, kao i na rad sa drevnim sortama vinove loze:

- Sa više od 140.000 hektara organskih vinograda, Španija ima sve veći značaj u ovom sektoru. Evropska unija sve više ograničava upotrebu pesticida, što, naravno, kako sa aspekta zaštite životne sredine, tako i zdravlja, podstiče mnoge da pređu na organsku proizvodnju. U Španiji, preko 1.300 vinarija već proizvode organska vina. Zatim sam želeo da pomenem jedno rešenje koje se spominje u kontekstu klimatskih promena i tržišnih izazova. Mnoge vinarije traže načine da se istaknu, a jedan od njih je otkrivanje zaboravljenih sorti grožđa koje se nalaze u starim vinogradima. U tim vinogradima postoje biljke čiji identitet nije poznat, ali ako ih spasimo, damo im vrednost i ako imaju enološku vrednost, što neke sorte mogu imati, dok druge možda ne, možemo dodatno unaprediti vinogradarstvo.Na primer, u Kataloniji, u regionu Penedes, vinarija Torres obnovila je nekoliko sorti, uključujući sortu forkada, koja je sada zvanično priznata i uzgaja se pod određenim uslovima. To će, naravno, poboljšati očekivanja ljudi iz regiona Penedes. Ili u slučaju Riohe, otkriveno je da je sorta benedikt majka sorte tempraniljo, najvažnije sorte u Riohi. Sorta benedikt je praktično bila nestala, postojala je se samo u nekim starim vinogradima. Uspeli smo da je spasimo, i sada više vinarija već proizvodi vino od sorte benedikt. Ta činjenica, da je ta sorta majka tempranilja, poznate sorte širom sveta, predstavlja značajan adut za prodaju. Institut u Riohi neguje saradnju i sa naučnicima iz Srbije, a kroz tu sinergiju sproveden je projekat studije o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u Srbiji, koji je prisutnima predstavila Slavica Todić sa Poljoprivrednog fakulteta - rekao je Havijer Ibanjes.

Perspektivu o modernim izazovima vinogradarsko-vinskog sektora u Srbiji i svetu, klimatskim promenama, tržišnom plasmanu vina, kao i projektu saradnje Španije i Srbije na polju autohnotnih srpskih sorti predstavili su gostujući profesor Univerziteta u Riohi Miodrag Grbić i Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta, stručnjak Naučnog instituta za vino i vinogradarstvo La Riohe Havijer Ibanjes, kao i urednik časopisa Vino & Fino Igor Luković.

Nakon konferencijskog programa seminara, upriličen je i niz poslovnih sastanaka između predstavnika srpskih i španskih kompanija.