14.08.2026.
Poseta vinarijama Radovanović i Despotika
Marko Krstić Krca pešači već 11 dana na ruti Od prokupca do grašca
Marko Krstić Krca jedanaestog dana svog puta Od prokupca do grašca, uz nestabilne vremenske prilike stigao je u vinariju Radovanović, a dan završio degustacijom vina od domaće sorte morava u vinariji Despotika.
U 6 sati dok je sunce dodirivalo vinograde a vetar nagoveštavao oblačan dan, iz manastira Koporin zaputio sam se ka Krnjevu. Na samom početku puta ispostavilo se da neke delove rute nisam detaljno proverio i umesto planiranih 17, mapa pokazuje 22 kilometra do Krnjeva. To ne bi predstavljao problem da to nije samo pola puta do finalne tačke dana - vinarije Despotika. Tragajući za alternativom pronalazim put do Krnjeva na 17 kilometara i još 11 do finalne tačke, što nije neizvodljivo. Nisam mnogo odmakao, a kiša je počela prvo da rominja, a onda i da lije. Iako sam imao pripremljenu kabanicu, nisam očekivao takav pljusak. Narednih pet sati kiša je padala u svim mogućim varijantama - sipila je, rominjala, lila, padala je sa suncem i dugom, sa vetrom i bez njega. Put su dodatno zanimljivijim učinile moje prečice pa sam bazao po ozbiljnin brlozima, isušenim rečnim tokovima, kroz kukuruzna polja i divljinom kroz koju ni traktor nije prošao godinama.
Elem, moja neprilagođena obuća već je popila svu vlagu pa me je šljapkanje sopstvenih prstiju zabavljalo tokom ovih „divnih“ pljuskova. Kilometar nadomak Podruma Radovanović obasjalo me sunce pa sam to iskoristio da skinem blato sa patika i presvučem mokru odeću u kukuruzima kako ne bih, kao harambaša, upadao ljudima u vinariju. Tamo su me dočekali enolog Darko Bogdanović i gospodin Mija Radovanović. Nakon blagog osveženja obišli smo delove podruma koje nisam do sada video iako sam već nekoliko puta bio u poseti. Uvek nešto novo vidim, a ovog puta su to bile nove inoksne posude u obliku jajeta i arhiva starih berbi sa više od 50.000 boca koje će moći da se pazare za privatne kolekcije ili vinske karte. Uz jagnjeće pečenje i razna predjela probali smo dobar deo portfolija, a posebno bih izdvojio Rrizling Rajnski 2025, Cabernet Franc 2022 i naravno čuvenu rezervu Caberne Sauvignon 2022.
Nastavak puta ka vinariji Despotika protekao je dobro. U vinariju stižem oko 16 časova preko obližnje njive i vinograde. Dočekali su me veoma srdačno, smestili u sobu da se osvežim, a poton ugostili na divnoj večeri u njihovon restoranu. S obziron na moju ljubav premaautohtonim i odomaćenim sortama, ovde sam istinski uživao u primercima morave kroz Tri boje Morave 2024, Glina 2024, Barique 2024 gde je sorta veoma lepo pokazana čak i u jednoj ovako teškoj berbi. Zasigurno bih izdvojio i etiketu Morava barique iz 2022 koja odiše svežinon blagom tropikom i finin notama špargle i zelenkaste paprike i odlično se slagala uz smokve sa plavim sirom.
Kada je reč o crvenim vinima, o već nadaleko poznatom Krunskom Dokazu iz čuvene 2017 godine ne moramo mnogo govoriti sem da posle devet godina vino i dalje odbija da stari kao da je našlo Frodov prsten pa ga i dalje krase primarne note, i postojani ispolirani tanini. Ono što je zaokupiralo moja čula i pokazalo znanje, iskustvo i posvečenost vinogradara, podrumara i enologa je Zmajeviti Prokupac iz 2024. Činjenica da su iz jedne od najtežih berbi u poslednjih 10 godina izvuku prefinjenost karaktera, mekoću tanina i svežnu crvene ribizle i meke jagode, zaslužuje skidanje kape. Kao višnjica na vrhu kolača za kraj uživamo u vinu Morava kasna berba 2021 koje još jednon pokazuje multifunkcionalnost ove sorte. Smatram da će morava polako postajati sve omiljenija među konzumentima, i da je ova vinarija itekako dobar primer i vodilja u izgradnji tog puta.
U 6 sati dok je sunce dodirivalo vinograde a vetar nagoveštavao oblačan dan, iz manastira Koporin zaputio sam se ka Krnjevu. Na samom početku puta ispostavilo se da neke delove rute nisam detaljno proverio i umesto planiranih 17, mapa pokazuje 22 kilometra do Krnjeva. To ne bi predstavljao problem da to nije samo pola puta do finalne tačke dana - vinarije Despotika. Tragajući za alternativom pronalazim put do Krnjeva na 17 kilometara i još 11 do finalne tačke, što nije neizvodljivo. Nisam mnogo odmakao, a kiša je počela prvo da rominja, a onda i da lije. Iako sam imao pripremljenu kabanicu, nisam očekivao takav pljusak. Narednih pet sati kiša je padala u svim mogućim varijantama - sipila je, rominjala, lila, padala je sa suncem i dugom, sa vetrom i bez njega. Put su dodatno zanimljivijim učinile moje prečice pa sam bazao po ozbiljnin brlozima, isušenim rečnim tokovima, kroz kukuruzna polja i divljinom kroz koju ni traktor nije prošao godinama.
Elem, moja neprilagođena obuća već je popila svu vlagu pa me je šljapkanje sopstvenih prstiju zabavljalo tokom ovih „divnih“ pljuskova. Kilometar nadomak Podruma Radovanović obasjalo me sunce pa sam to iskoristio da skinem blato sa patika i presvučem mokru odeću u kukuruzima kako ne bih, kao harambaša, upadao ljudima u vinariju. Tamo su me dočekali enolog Darko Bogdanović i gospodin Mija Radovanović. Nakon blagog osveženja obišli smo delove podruma koje nisam do sada video iako sam već nekoliko puta bio u poseti. Uvek nešto novo vidim, a ovog puta su to bile nove inoksne posude u obliku jajeta i arhiva starih berbi sa više od 50.000 boca koje će moći da se pazare za privatne kolekcije ili vinske karte. Uz jagnjeće pečenje i razna predjela probali smo dobar deo portfolija, a posebno bih izdvojio Rrizling Rajnski 2025, Cabernet Franc 2022 i naravno čuvenu rezervu Caberne Sauvignon 2022.
Nastavak puta ka vinariji Despotika protekao je dobro. U vinariju stižem oko 16 časova preko obližnje njive i vinograde. Dočekali su me veoma srdačno, smestili u sobu da se osvežim, a poton ugostili na divnoj večeri u njihovon restoranu. S obziron na moju ljubav premaautohtonim i odomaćenim sortama, ovde sam istinski uživao u primercima morave kroz Tri boje Morave 2024, Glina 2024, Barique 2024 gde je sorta veoma lepo pokazana čak i u jednoj ovako teškoj berbi. Zasigurno bih izdvojio i etiketu Morava barique iz 2022 koja odiše svežinon blagom tropikom i finin notama špargle i zelenkaste paprike i odlično se slagala uz smokve sa plavim sirom.
Kada je reč o crvenim vinima, o već nadaleko poznatom Krunskom Dokazu iz čuvene 2017 godine ne moramo mnogo govoriti sem da posle devet godina vino i dalje odbija da stari kao da je našlo Frodov prsten pa ga i dalje krase primarne note, i postojani ispolirani tanini. Ono što je zaokupiralo moja čula i pokazalo znanje, iskustvo i posvečenost vinogradara, podrumara i enologa je Zmajeviti Prokupac iz 2024. Činjenica da su iz jedne od najtežih berbi u poslednjih 10 godina izvuku prefinjenost karaktera, mekoću tanina i svežnu crvene ribizle i meke jagode, zaslužuje skidanje kape. Kao višnjica na vrhu kolača za kraj uživamo u vinu Morava kasna berba 2021 koje još jednon pokazuje multifunkcionalnost ove sorte. Smatram da će morava polako postajati sve omiljenija među konzumentima, i da je ova vinarija itekako dobar primer i vodilja u izgradnji tog puta.
