29.04.2025.piše: Nenad Kostić
Pohod stazama crnogorske kratošije - i ne samo nje
Proslava prvog Međunarodnog dana kratošije u Podgorici bila je dobar povod za inspirativnu ekskurziju u više crnogorskih vinskih kuća
Degustacija vina od kratošije u Vili Gorica
Degustirali smo vina od autohtone sorte koja ima sve veći značaj u savremenom crnogorskom sortimentu, uživali i u drugim, savremenim, svežim i inovativnim vinima, videli dramatične pejsaže u koje su ušuškane elegantne butik vinarije i uverili se, na putovanju upriličenom povodom obeležavanja Međunarodnog dana kratošije, da se vinsko lice Crne Gore ubrzano transformiše.
Osam godina nakon što je epohalna studija tima istraživača iz Crne Gore i Španije demonstrirala ogroman značaj kratošije – ili primitiva, ili tribidraga, iliti crljenka kaštelanskog, ili zinfandela - u genetskom nasleđu vinove loze u Crnoj Gori, ova sorta je dobila i svoj međunarodni dan, obeležen u Podgorici 24. aprila.
Centralna proslava, održena u Vili Gorica pod pokroviteljstvom predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, bila je ujedno i prilika da se progovori o važnosti autohtonih sorti u svetu koji intenzivno traga za autentičnim vinskim iskustvima. Dešavanje na kome je prvi put zvanično istaknut značaj kratošije kao autohtone crnogorske sorte održano je u organizaciji Evropskog reda vinskih vitezova OEVE – Legatura Crna Gora, u saradnji sa kompanijom 13. jul Plantaže i Biotehničkim fakultetom Univerziteta Crne Gore.
Proslavu Međunarodnog dana kratošije otvorio je predsednik Crne Gore Jakov Milatović
Predsednik Jakov Milatović je istakao značaj ove manifestacije i istovremeno otvorio prvu svečanost, kako je rekao, posvećenu najstarijoj autohtonoj sorti vinove loze u Crnoj Gori, a koja oslikava bogatu enološku, istorijsku i kulturnu tradiciju te zemlje.
- Ova sorta je simbol našeg podneblja, kulture, tradicije i običaja, ali i truda generacija koje su je njegovale i sačuvale do danas. Obnavljajući i čuvajući kratošiju, istovremeno čuvamo autentičnost Crne Gore i gradimo temelje za dalji razvoj crnogorske vinske scene – rekao je predsednik Crne Gore na otvaranju skupa.
Nadahnuto predavanje dr Miodraga Grbića
Dr Vesna Maraš, redovna profesorka na Biotehničkom fakultetu Univerziteta u Crnoj Gori, a čiji je rad na studiji sa početka teksta bio ključan za novo razumevanje uloge kratošije u Crnoj Gori i regionu, rekla je da je kratošija deo kulturnog nasleđa i poljoprivredne tradicije Crne Gore.
- Ona je roditelj brojnih autohtonih sorti, od velikog značaja za evoluciju crnogorskog sortimenta. Ona je sorta koja je dala veliki značaj svetskoj vinskoj baštini – rekla je dr Maraš, uz detaljan osvrt na istorijske doprinose proučavanju crnogorskog ampelografskog blaga.
Na skupu o kratošiji govorio je i dr Miodrag Grbić, istraživač sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, čiji je tim 2020. otkrio u Crnoj Gori 51 sortu vinove loze nepoznatu nauci. On je u detaljnom izlaganju, mahom posvećenom genetskim analizama kratošije, ispričao kako se sorta širila iz Crne Gore prema Italiji i Hrvatskoj, i potom dalje prema Americi kao zinfandel, i istakao nemerljiv značaj autohtone vinske kulture za turizam Crne Gore.
Kraj skupa u Vili Gorici, reprezentativnom objektu vlade Crne Gore, bio je ostavljen za degustaciju vina od kratošije, a koja su došla iz vinarija Zenta-Vučinić, Brajović, Kula Popović, Racković, 13. jul Plantaže, Krgović i Keković Estate.
Mimo glavnog događaja u Podgorici, za grupu novinara i vinskih stručnjaka organizovana je i trodnevna turneja po Crnoj Gori, njenim vinarijama i ponekim znamenitostima – obradovala nas je kratka ekskurzija na Cetinje, u Njegoševu Biljardu i u Palatu kralja Nikole, i poslužila kao maleni predah od posete upečatljivom nizu vinarija, od malih, porodičnih kuća do one najveće, ne samo u zemlji.
Prva vinarija, Vučinić – Zenta, na obodu Podgorice, sa svojim vrancem i kratošijom, kao i pravom crnogorskom zakuskom, bila je odličan uvod u turneju, koja se nastavila posetom vinskoj kući Radević, čiji je vlasnik Goran Radević ponudio nam strastveni i detaljni uvod u svoju vinsku priču, kao i degustaciju i odličnih destilata - i liker od divljeg nara je među njima! – i vina kojima dominira moćni, ekstraktivni vranac pun aroma crnog bobičastog voća.
Patrimonio Meandar - sovinjon blan velike svežine
Vinarija Patrimonio jedno je od onih mesta na kojima je dramatični pejsaž Crne Gore prirodan adut kuće – bez “šminke” i doterivanja, samim pozicioniranjem na mestu sa koga puca pogled na Bobiju i Skadarsko jezero, ona bi zavredila dolazak i degustaciju, a elegancija same zgrade i vina koja smo u njoj probali šlag su na torti. Što se nas tiče – na čelu sa njihovim belim vinima, malvazijom Virgola i sovinjon blanom Meandar, elegantnim etiketama koje pokazuju uzbudljivo novo lice Crne Gore kao zemlje svežih, rafiniranih belih vina.
Beskrajno žovijalni vinar Dejan Keković, koji je, što u ulozi saputnika, što domaćina, što neformalnog moderatora vinskih diskusija, sa nama proveo veći deo putovanja, priredio je u restoranu svoje porodične vinarije odlično uparivanje, sa hranom koju je potpisao šef Miloš Aničić. U nekoliko sledova osetili smo svu snagu i crnogorskog vinskog teroara – vino Radovan, kupaža kaberne sovinjona i vranca svakako je vrh ponude ove kuće – i autentične hrane, od sira “prlje” iz Pive, preko džema od drenjina porodice Miračić, domaćeg meda, a potom i specijaliteta “na čelu” sa junećim obrazom pripremljenim baš sa vinom Radovan.
Sofisticirani prostor vinarije Keković
Još jedna senzacionalna lokacija, vinarija Marković u Dobrskom selu, i još jedno iskustvo u skladu sa najvišim standardima vinskog turizma: degustacija i ručak u zastakljenoj bašti vinske kuće koja gleda na prirodni amfiteatar sa dva hektara vinograda, ušuškan u brdski pejsaž – prirodni bedem od prekomernih vrućina. I ovde doživljavamo lepo iznenađenje u vidu ni manje ni više nego – crne tamjanike, prve i jedine u Crnoj Gori, sa čokota rodom iz Bukova. Vino se zove Inat, i nije potrebno mnogo objašnjavanja da se ovo ime protumači u ključu nagona hrabrih vinara da se oprobaju u obogaćivanju sortimenta, u eksperimentisanju, idenju "uz dlaku" očekivanjima, i, na taj način, davanju doprinosa stalnoj migraciji sorti.
Prva crna tamjanika u Crnoj Gori
Svaka poseta vinskoj Crnoj Gori podrazumeva i obilazak nekog od objekata kuće Plantaže 13. juli – Šipčanik, njihov podrum adaptiran od nekadašnjeg hangara za borbene avione, i dalje je krunski dragulj Plantaža, a u kome smo doživeli i veliko vinsko iznenađenje, premijernu degustaciju vina od probusa, sve popularnije novostvorene fruškogorske sorte, sada introdukovane i u crnogorski sortiment. Probus 2024 je još uvek izuzetno mlado vino na samom početku razvoja – a mi jedva čekamo da mu se vratimo u narednim godinama. A već dan pre toga, na degustaciji u okviru centralne proslave Dana Kratošije, degustirali smo toplu, punu i sočnu Kratošiju 2020 iz Plantaža.
Ovde u Šipčaniku ujedno je i bio kraj naše posete vinskoj Crnoj Gori, gde smo uživali što u kratošijama – sorti koja, iako je rodom odavde, tek treba da dosegne svoj puni potencijal u vinogradima – što u spektakularno lepim porodičnim vinarijama koje pokazuju da je Crna Gora, kao što smo zajednički zaključili na završnom “brifingu” u Šipčaniku, počela sa ozbiljnom reformom svog vinskog imidža, u pravcu zemlje koja stvara sveža, aromatična, sasvim savremena vina, ne beži od opita i inovacija i pod svojim planinama nudi sofisticirana vinska iskustva.
Učesnici vinskog pohoda po Crnoj Gori
Osam godina nakon što je epohalna studija tima istraživača iz Crne Gore i Španije demonstrirala ogroman značaj kratošije – ili primitiva, ili tribidraga, iliti crljenka kaštelanskog, ili zinfandela - u genetskom nasleđu vinove loze u Crnoj Gori, ova sorta je dobila i svoj međunarodni dan, obeležen u Podgorici 24. aprila.
Centralna proslava, održena u Vili Gorica pod pokroviteljstvom predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, bila je ujedno i prilika da se progovori o važnosti autohtonih sorti u svetu koji intenzivno traga za autentičnim vinskim iskustvima. Dešavanje na kome je prvi put zvanično istaknut značaj kratošije kao autohtone crnogorske sorte održano je u organizaciji Evropskog reda vinskih vitezova OEVE – Legatura Crna Gora, u saradnji sa kompanijom 13. jul Plantaže i Biotehničkim fakultetom Univerziteta Crne Gore.
Proslavu Međunarodnog dana kratošije otvorio je predsednik Crne Gore Jakov MilatovićPredsednik Jakov Milatović je istakao značaj ove manifestacije i istovremeno otvorio prvu svečanost, kako je rekao, posvećenu najstarijoj autohtonoj sorti vinove loze u Crnoj Gori, a koja oslikava bogatu enološku, istorijsku i kulturnu tradiciju te zemlje.
- Ova sorta je simbol našeg podneblja, kulture, tradicije i običaja, ali i truda generacija koje su je njegovale i sačuvale do danas. Obnavljajući i čuvajući kratošiju, istovremeno čuvamo autentičnost Crne Gore i gradimo temelje za dalji razvoj crnogorske vinske scene – rekao je predsednik Crne Gore na otvaranju skupa.
Nadahnuto predavanje dr Miodraga GrbićaDr Vesna Maraš, redovna profesorka na Biotehničkom fakultetu Univerziteta u Crnoj Gori, a čiji je rad na studiji sa početka teksta bio ključan za novo razumevanje uloge kratošije u Crnoj Gori i regionu, rekla je da je kratošija deo kulturnog nasleđa i poljoprivredne tradicije Crne Gore.
- Ona je roditelj brojnih autohtonih sorti, od velikog značaja za evoluciju crnogorskog sortimenta. Ona je sorta koja je dala veliki značaj svetskoj vinskoj baštini – rekla je dr Maraš, uz detaljan osvrt na istorijske doprinose proučavanju crnogorskog ampelografskog blaga.
Na skupu o kratošiji govorio je i dr Miodrag Grbić, istraživač sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, čiji je tim 2020. otkrio u Crnoj Gori 51 sortu vinove loze nepoznatu nauci. On je u detaljnom izlaganju, mahom posvećenom genetskim analizama kratošije, ispričao kako se sorta širila iz Crne Gore prema Italiji i Hrvatskoj, i potom dalje prema Americi kao zinfandel, i istakao nemerljiv značaj autohtone vinske kulture za turizam Crne Gore.
Kraj skupa u Vili Gorici, reprezentativnom objektu vlade Crne Gore, bio je ostavljen za degustaciju vina od kratošije, a koja su došla iz vinarija Zenta-Vučinić, Brajović, Kula Popović, Racković, 13. jul Plantaže, Krgović i Keković Estate.
NEMERLJIVA VAŽNOST KRATOŠIJE ZA CRNOGORSKU VINSKU ISTORIJU
Kratošija u Crnoj Gori pokazuje izuzetan sortni diverzitet, sa 17 različitih biotipova kratošije u svim vinogradarskim regijama. Ova sorta je, kako su pokazala genetska istraživanja tokom prošle decenije, roditelj brojnim crnogorskim sortama vinove loze: vranac, crna tomba, raćeška, crni krstač, crna plavina, žitkovina i brojne sorte koje nemaju svoje ime, a ranije je utvrđeno da je roditelj i hrvatskim sortama vinove loze kao što su plavac mali, grk i crljenak crni.
U Statutu grada Budve (1423-1431), pisanom dokumentu koji sadrži 20 poglavlja posvećenih vinogradarstvu, vinovoj lozi i vinu, celo jedno poglavlje je u celosti posvećeno vinogradima kratošije i to se može smatrati najranijim pominjanjem kratošije/zinfandela u pisanim izvorima.
Kratošija u Crnoj Gori pokazuje izuzetan sortni diverzitet, sa 17 različitih biotipova kratošije u svim vinogradarskim regijama. Ova sorta je, kako su pokazala genetska istraživanja tokom prošle decenije, roditelj brojnim crnogorskim sortama vinove loze: vranac, crna tomba, raćeška, crni krstač, crna plavina, žitkovina i brojne sorte koje nemaju svoje ime, a ranije je utvrđeno da je roditelj i hrvatskim sortama vinove loze kao što su plavac mali, grk i crljenak crni.
U Statutu grada Budve (1423-1431), pisanom dokumentu koji sadrži 20 poglavlja posvećenih vinogradarstvu, vinovoj lozi i vinu, celo jedno poglavlje je u celosti posvećeno vinogradima kratošije i to se može smatrati najranijim pominjanjem kratošije/zinfandela u pisanim izvorima.
Mimo glavnog događaja u Podgorici, za grupu novinara i vinskih stručnjaka organizovana je i trodnevna turneja po Crnoj Gori, njenim vinarijama i ponekim znamenitostima – obradovala nas je kratka ekskurzija na Cetinje, u Njegoševu Biljardu i u Palatu kralja Nikole, i poslužila kao maleni predah od posete upečatljivom nizu vinarija, od malih, porodičnih kuća do one najveće, ne samo u zemlji.
Prva vinarija, Vučinić – Zenta, na obodu Podgorice, sa svojim vrancem i kratošijom, kao i pravom crnogorskom zakuskom, bila je odličan uvod u turneju, koja se nastavila posetom vinskoj kući Radević, čiji je vlasnik Goran Radević ponudio nam strastveni i detaljni uvod u svoju vinsku priču, kao i degustaciju i odličnih destilata - i liker od divljeg nara je među njima! – i vina kojima dominira moćni, ekstraktivni vranac pun aroma crnog bobičastog voća.
Patrimonio Meandar - sovinjon blan velike svežineVinarija Patrimonio jedno je od onih mesta na kojima je dramatični pejsaž Crne Gore prirodan adut kuće – bez “šminke” i doterivanja, samim pozicioniranjem na mestu sa koga puca pogled na Bobiju i Skadarsko jezero, ona bi zavredila dolazak i degustaciju, a elegancija same zgrade i vina koja smo u njoj probali šlag su na torti. Što se nas tiče – na čelu sa njihovim belim vinima, malvazijom Virgola i sovinjon blanom Meandar, elegantnim etiketama koje pokazuju uzbudljivo novo lice Crne Gore kao zemlje svežih, rafiniranih belih vina.
Beskrajno žovijalni vinar Dejan Keković, koji je, što u ulozi saputnika, što domaćina, što neformalnog moderatora vinskih diskusija, sa nama proveo veći deo putovanja, priredio je u restoranu svoje porodične vinarije odlično uparivanje, sa hranom koju je potpisao šef Miloš Aničić. U nekoliko sledova osetili smo svu snagu i crnogorskog vinskog teroara – vino Radovan, kupaža kaberne sovinjona i vranca svakako je vrh ponude ove kuće – i autentične hrane, od sira “prlje” iz Pive, preko džema od drenjina porodice Miračić, domaćeg meda, a potom i specijaliteta “na čelu” sa junećim obrazom pripremljenim baš sa vinom Radovan.
Sofisticirani prostor vinarije KekovićJoš jedna senzacionalna lokacija, vinarija Marković u Dobrskom selu, i još jedno iskustvo u skladu sa najvišim standardima vinskog turizma: degustacija i ručak u zastakljenoj bašti vinske kuće koja gleda na prirodni amfiteatar sa dva hektara vinograda, ušuškan u brdski pejsaž – prirodni bedem od prekomernih vrućina. I ovde doživljavamo lepo iznenađenje u vidu ni manje ni više nego – crne tamjanike, prve i jedine u Crnoj Gori, sa čokota rodom iz Bukova. Vino se zove Inat, i nije potrebno mnogo objašnjavanja da se ovo ime protumači u ključu nagona hrabrih vinara da se oprobaju u obogaćivanju sortimenta, u eksperimentisanju, idenju "uz dlaku" očekivanjima, i, na taj način, davanju doprinosa stalnoj migraciji sorti.
Prva crna tamjanika u Crnoj GoriSvaka poseta vinskoj Crnoj Gori podrazumeva i obilazak nekog od objekata kuće Plantaže 13. juli – Šipčanik, njihov podrum adaptiran od nekadašnjeg hangara za borbene avione, i dalje je krunski dragulj Plantaža, a u kome smo doživeli i veliko vinsko iznenađenje, premijernu degustaciju vina od probusa, sve popularnije novostvorene fruškogorske sorte, sada introdukovane i u crnogorski sortiment. Probus 2024 je još uvek izuzetno mlado vino na samom početku razvoja – a mi jedva čekamo da mu se vratimo u narednim godinama. A već dan pre toga, na degustaciji u okviru centralne proslave Dana Kratošije, degustirali smo toplu, punu i sočnu Kratošiju 2020 iz Plantaža.
Ovde u Šipčaniku ujedno je i bio kraj naše posete vinskoj Crnoj Gori, gde smo uživali što u kratošijama – sorti koja, iako je rodom odavde, tek treba da dosegne svoj puni potencijal u vinogradima – što u spektakularno lepim porodičnim vinarijama koje pokazuju da je Crna Gora, kao što smo zajednički zaključili na završnom “brifingu” u Šipčaniku, počela sa ozbiljnom reformom svog vinskog imidža, u pravcu zemlje koja stvara sveža, aromatična, sasvim savremena vina, ne beži od opita i inovacija i pod svojim planinama nudi sofisticirana vinska iskustva.
Učesnici vinskog pohoda po Crnoj Gori
