Oda šljivi u destileriji Emperus

Na putu kroz Srbiju, stazama dugim 500 kilometara, Od prokupca do grašca, somelijer Marko Krstić prošao je devetog dana jednu od fizički najzahtevnijih deonica do sada, sa pređena 32 kilometra peške. Budući da mu je na putu kroz Šumadiju najveći saveznik, kako kaže, u ishrani bila šljiva, stanica za odmor bila je destilerija Emperus.
- S obzirom na to da Šumadiju prelazim skoro uzduž i popreko, a da mi je na do sadašnjem putu šljiva bila neizostavan deo ishrane — uglavnom ubrana po najstrožim fruktarijanskim standardima, bez stresiranja biljke, ili što bi naše bake rekle: „Jedite, deco, samo nemojte grane da lomite“, rešio sam da se šljivi zahvalim kako dolikuje, posetom destileriji Emperus. U najpogodnijem momentu, dok šljive pristižu u gajbicama, ulazim u destileriju. Sa domaćinom Aleksandrom, iz čuvene rakijske porodice Senić, prolazim ceo proces u realnom vremenu: od svežih šljiva, preko odvajanja koštica i mlevenja, kroz fermentaciju i proces destilacije, pa sve do odležavanja novijih destilata, privatnih riznica i porodične arhive sa legendarnim berbama. Acino znanje je enciklopedijsko, tako da su sva moja radoznala pitanja dobila temeljne odgovore i pojašnjenja - kaže Marko Krstić.

U destileriji Emperus, kaže, iznenadili su ga sa perjanicama koje do sada nije imao prilike da proba, iako sebe smatra podosta dobrim poznavaocem njihovog raskošnog portfolija.
- Emperus-om starim 15 godina, napravljenim od većinske sorte debeljača, zagrejali smo nepce, nakon čega smo nastavili u istom stilu, sa 18 godina starim Emperus-om, sa većinskim nosiocem moravkom, koja nas je nagradila marcipanskim notama poput viskija starog preko trideset godina. Zatim je usledila rakija stara 21 godinu, iznenađenje koje spremaju za etiketiranje. Ova mala premijera ukusa svojom kompleksnošću pokazala je pun potencijal sazrevanja moravke i belošljive, koje su vodeće u ovom blendu. Taman kada sam pomislio da je kraj, jer sam njihove rakije stare 25 i 30 godina imao prilike više puta da probam i ranije, domaćin uz osmeh, iz jednog tanka sipa dve čaše, pa reče: Eto, neka nam ti budeš prvi van ove destilerije koji će pre premijere probati ovo, samo da znaš — nije još uvek 100 posto spremno, izlazi tek 2027. na tržište. U pitanju je dvadesettrogodišnji Emperus, koji već na prvi miris otkriva kompleksne note kože kao kod starog širaza i pleni blagim duvanskim aftertaste-om kao vrhunska kubanska cigara stara desetak godina, uz jasnu primarnu sirovinu. A kad bih pomislio da je ovo vrhunac dana, na stolu bi se pojavile dve nove čaše kojima nisam davao preterano na važnosti.. Dok je razgovor tekao, čaše su stajale ispred mene i mahinalno sam podigao jednu i približio je nosu — u narednih desetak sekundi ne sećam se nijedne izgovorene reči, sav fokus je bio na čaši. Oduševljen mirisom, posegao sam da je probam, i kao kroše u glavu udarile su me note rajskih, gnjilih šljiva, kao da je neko sve šljive ovog sveta stavio u moju čašu. Uspeo sam samo da kažem - Šta je bre ovo, ljudi? na šta sam dobio odgovor: To je monodestilat požegače iz 1994. Mnogo ga volimo, teško nam je da se odvojimo od njega, zato je i dalje tu. Neću biti skroman kada je ova devedeset četvrta u pitanju jer je pogodila tačno ono što ja volim kod prave srpske rakije: sortnost ukusa, iskrenu evoluciju sirovine, žestok karakter i jasan aromatski stav. Jedan od najboljih primeraka rakije koji sam do sada popio - prenosi svoje utiske Marko Krstić.

Nastavak druženja usledio je u lokalnoj kafani, uz teletinu ispod sača i dobro društvo….