07.08.2026.
Od Sahare do monsuna
Somelijer Marko Ristić prevalio je etapu puta od vinarije Lastar do gazdinstva Cilić po žezi koja se okončala pljuskom, zahlađenjem i ugodnom degustacijom
Marko Krstić, somelijer koji planira da na pešačkoj turi od 500 kilometara skrene pažnju na važnost prokupca, grašca i drugih autohtonih i odomaćenih sorti vinove loze za našu vinsku priču, nastavio je svoj marš koji je nazvao Od prokupca do grašca. Na tom putu vreme mu ne ide sasvim na ruku, zbog čega je etapu puta od Lastara do Lozovika, gde je završio dan u vinariji Cilić, prešao "na mišiće":
- Posle lepo odspavane noći u vinariji Lastar uputio sam se ka Lozoviku. S obzirom da je bilo teško odvojiti se od udobnog kreveta, ovog jutra sam krenuo malo kasnije, što će se ispostaviti naposletku kao otežavajuća okolnost. Prvi deo puta do mesne zajednice Dragoševac je tekao sa lakoćom ali već od te tačke ka Šuljkovcu kreću moja dva najveća neprijatelja: makadam od oštrog kamena koji mi smanjuje brzinu kretanja i usporava svaki korak, i porast temperature koja već u 10:30 skače na preko 35 stepeni. Put od 6.5 km prelazio sam skoro 2 sata. Ali tu se stvari samo zagrevaju, i to u bukvalnom smislu, jer već u 12:30 izmerena temperatura u hladu bila je 38 stepeni - govori Krstić i nastavlja:
- S obzirom da sam put morao produžiti preko Vinorače (6 kilometar duže) zbog informacije da je poljski put zakrčen narednih 11 kilometara, pitao sam se u kom tačno hladu su izmerili 38° jer osim osušenih polja suncokreta i crnog asfalta i već sad vidljivih opekotina na mojim rukama ničega drugog nije bilo. Korak po korak, metar po metar, osvajao sam Međurečku Saharu, dok konačno nisam stigao ispred vinarije u 4:06 popodne.. Nakon samo nekoliko koraka vreme se preokrenulo i, već dok nisam stigao do ulaznih vrata vinarije, zaprepašćeno sam osetio kap kiše. U narednih 15 minuta, dok smo se Miša Cilić, Zoki i ja pripremali za degustaciju, vetar je uspeo da poobara stolice na terasi a iz oblaka je potekla reka, koja je dan pretvorila u sumrak a tempersturu oborila na 21° stepen. Dan sa skoro 35.000 koraka završio sam uz degustaciju Morave iz serije Crni Vrh 2025 i Mišinu kiborg karbonaru sa parmezanom starim 52 meseca - govori Krstić o još jednom prijatnom finalu napornog dana na putu od 500 kilometara.
- Posle lepo odspavane noći u vinariji Lastar uputio sam se ka Lozoviku. S obzirom da je bilo teško odvojiti se od udobnog kreveta, ovog jutra sam krenuo malo kasnije, što će se ispostaviti naposletku kao otežavajuća okolnost. Prvi deo puta do mesne zajednice Dragoševac je tekao sa lakoćom ali već od te tačke ka Šuljkovcu kreću moja dva najveća neprijatelja: makadam od oštrog kamena koji mi smanjuje brzinu kretanja i usporava svaki korak, i porast temperature koja već u 10:30 skače na preko 35 stepeni. Put od 6.5 km prelazio sam skoro 2 sata. Ali tu se stvari samo zagrevaju, i to u bukvalnom smislu, jer već u 12:30 izmerena temperatura u hladu bila je 38 stepeni - govori Krstić i nastavlja:
- S obzirom da sam put morao produžiti preko Vinorače (6 kilometar duže) zbog informacije da je poljski put zakrčen narednih 11 kilometara, pitao sam se u kom tačno hladu su izmerili 38° jer osim osušenih polja suncokreta i crnog asfalta i već sad vidljivih opekotina na mojim rukama ničega drugog nije bilo. Korak po korak, metar po metar, osvajao sam Međurečku Saharu, dok konačno nisam stigao ispred vinarije u 4:06 popodne.. Nakon samo nekoliko koraka vreme se preokrenulo i, već dok nisam stigao do ulaznih vrata vinarije, zaprepašćeno sam osetio kap kiše. U narednih 15 minuta, dok smo se Miša Cilić, Zoki i ja pripremali za degustaciju, vetar je uspeo da poobara stolice na terasi a iz oblaka je potekla reka, koja je dan pretvorila u sumrak a tempersturu oborila na 21° stepen. Dan sa skoro 35.000 koraka završio sam uz degustaciju Morave iz serije Crni Vrh 2025 i Mišinu kiborg karbonaru sa parmezanom starim 52 meseca - govori Krstić o još jednom prijatnom finalu napornog dana na putu od 500 kilometara.
