Beograd će od 11. do 15. novembra 2024. godine biti domaćin najboljim somelijerima iz Evrope i Afrike koji će se takmičiti za prestižnu titulu najboljeg među njima. Srbiju će predstavljati naš aktuelni šampion, Vuk Vuletić, jedini somelijer iz Srbije koji je ušao u polufinale nekog svetskog takmičenja somelijera, i to u Belgiji, 2019. godine. Koliko je teško i zahtevno organizovati ovakvo takmičenje i čiju finansijsku podršku očekuje, pričamo sa Dejanom Živkoskim, predsednikom Udruženja somelijera Srbije SERSA, koje je organizator ovog prestižnog događaja.Koliko je ovaj događaj značajan za promociju Srbije kao vinske destinacije i uopšte za profesiju somelijera koji dolaze iz naše zemlje?Ovako veliko somelijersko takmičenje nikad nije održano u našoj zemlji. Od zemalja u okruženju, takmičenje za najboljeg somelijera Evrope i Afrike organizovali su Kiprani, koji su bili domaćini 2021. godine. Pored Udruženja somelijera Srbije u nadmetanju su bila i udruženja Španije i Litvanije. Ulaganja su velika. Sa druge strane, značaj ovakve promocije Srbije uporedio bih sa dolaskom internacionalnih gastronomskih vodiča čije su preporuke u naše restorane privukle veći broj gostiju, pogotovo inostranih. Ovo takmičenje će u Srbiju dovesti najbolje somelijere, vinske kritičare, stručnjake sa titulama
Master of Wine i
Master Sommelier, trgovce vinima, pićima i pivom, najprestižnije vinske medije i izuzetno uticajne novinare iz sfere vina i gastronomije. Ovo je još jedna velika i jedinstvena prilika da ime Srbije odjekne širom Evrope i Afrike.
Kako ste rešili problem finansiranja ovako velikog događaja?Novac je izazov ne samo za nas već i za sve druge zemlje koje organizuju takmičenja ovih razmera. Imamo par mogućnosti. Udruženje somelijera Srbije je samostalno prikupilo jedan deo potrebnog iznosa, što nije ni blizu dovoljno. Udruživanjem sa državom na osnovu zajedničkih interesa i cilja možemo da ostvarimo misiju takmičenja, a to je da dočekamo i ugostimo oko tri stotine gostiju, a ispratimo tri stotine ambasadora Srbije. Svakako, obratili smo se i mnogim vinarijama, vinskim regionima i drugim privrednicima iz zemlje i sveta. Mi smo nedobitno udruženje i to je mnogim vinarijama, destilerijama i pivarama i dalje nejasno, pa svaki put pred neko veće takmičenje iznova objašnjavamo da mi nismo preduzeće koje stvara i zarađuje novac. Onaj novac koji skupimo od članarina trošimo na takmičenja. Naše najbolje vinarije to znaju i imaju razumevanja. Vrednim radom učinili smo da novčana situacija udruženja bude postojana i u poslednjih 10 godina smo svake godine organizovali takmičenja somelijera. Tri smo uspeli i da finansiramo potpuno samostalno, ne tražeći novčanu pomoć. Takmičenje somelijera Evrope i Afrike je izvanredna prilika za celu Srbiju da napravimo ozbiljan skok i uzdrmamo vinsko-gastronomski poredak u regionu.
Kako je išao put da Srbija uopšte postane domaćin ovog događaja?Udruženje somelijera Srbije se prvi put dokazalo 2016. godine, kada smo između Nemačke, Gruzije i Francuske izabrani za domaćina Generalne skupštine Međunarodnog udruženja somelijera - ASI. Pokazali smo da smo spremni i sposobni da organizujemo jedan tako veliki događaj. Imamo odlične somelijere koji poseduju znanje i strast prema svom poslu. Predstavili smo se kao odličan domaćin sa svih tačaka gledišta: od pripreme i tehničke podrške, preko gastronomskog užitka, vina i rakije, srdačnog dočeka u vinarijama, pa do predstavljanja turističkih mogućnosti Srbije i svim ovim izašli iz uštogljenog kalupa po kom je Generalna skupština trajala dan ili dva. Mi smo podigli standard na četiri, a za neke učesnike i sedam dana gostoprimstva. Od tada su nas drugi samo sledili.
Te 2016. godine uspeli smo da ujedinimo Balkan i dve godine kasnije organizovali smo prvo Takmičenje somelijera Balkana u Beogradu, na kom je učestvovalo 11 zemalja, uz tri gostujuća predstavnika. A zatim i 2022. godine još jednom, jer smo hteli da se okupimo par meseci pre svetskog takmičenja i da se za njega pripremimo. Tada smo okupili čak 28 zemalja na Balkan Sommelier Challenge - OPEN BALKAN.
Organizaciju Takmičenja za najboljeg somelijera Evrope i Afrike dobili smo 2020. godine i tada sam rekao da je ovo za Srbiju izuzetan, veliki i jedinstven vinsko-gastronomski trenutak, da podele moramo ostaviti iza nas, kako bi fokus bio na ovom prestižnom događaju.
Kako će izgledati takmičenje?Načelni raspored sa programom je pripremljen još 2019. godine, kada smo predali kandidaturu i predstavili se na izboru za zemlju domaćina. Tada smo maštali o šest dana takmičenja… zatim su došle dve teške godine za našu zemlju, i naravno čitavu planetu. Od prvih razgovora do danas cene za smeštaj, sale, obroke i prevoz su znatno skočile… Sve u svemu, nakon detaljnog usklađivanja, plan je skraćen na pet dana. Po jedan dan je planiran za četvrtfinale, polufinale i finale, dok je 14. novembar rezervisan za posetu vinarijama po Srbiji. Nema mogućnosti za neke oscilacije. Naravno, svakog dana, sem finalnog, organizovaćemo radionice i predavanja na kojima dajemo mogućnost našim prijateljima vinarima koji nam pružaju podršku da se predstave širokoj publici. Za sada ne bih otkrivao detalje rasporeda, ali svakako da mogu reći da ćemo imati po jedan masterklas za šljivovicu, našu belu i našu crnu sortu vinove loze, ali biće i još mnogo toga.
TAKMIČENJE U BROJKAMA
Na takmičenju za najboljeg somelijera Evrope i Afrike očekuje se 49 takmičara, ukoliko svi potvrde učešće. Tehničku komisiju koja osmišljava zadatke i pitanja čine svetski i evropski šampioni i njih bi u Beogradu trebalo da bude 12, uključujući i aktuelnog svetskog šampiona, Rejmondsa Tomsonsa. U organizaciji će pomagati i 40 do 50 volontera, od kojih će 20 odsto njih biti iz Srbije, a ostali iz inostranstva. Potreban je i ogroman skladišni prostor u kom će biti vina, pića, oko 3.000 boca vode i 5.000 čaša različitih profila. Početkom maja na sastanku će biti definisan i grubi okvir zadataka za takmičare, što će usloviti izgled bine i sve što je potrebno za jedno tako važno takmičenje.
Srbiju će predstavljati naš aktuelni šampion Vuk Vuletić. Kakva su vaša očekivanja?U ovom trenutku on je naš najbolji takmičar. Prema pravilniku Udruženja somelijera Srbije, predstavnika Srbije bira Upravni odbor i gospodin Vuk Vuletić je izabran jednoglasno. Pokazao je da je najspremniji somelijer u našoj zemlji. Potpredsednica, Marija Radović, i član Upravnog odbora, Zdravko Brkić, početkom ove godine napravili su plan priprema za nastupajuće takmičenje, naravno u sadejstvu sa našim šampionom.
Priprema podrazumeva savladavanje doslovno svih izazova koji mogu da vas zadese kada radite kao somelijer u restoranu. Treba da se izoštri senzorika raznih vina, pića i koktela, jer takmičare uvek čeka i neko iznenađenje. Senzorika podrazumeva prepoznavanje karakteristika svih mogućih pića, od vode pa do čaja, kafe, kakaoa, vina, piva, likera, žestokih pića, koktela… Očekujem da će biti 100 teoretskih pitanja koja podrazumevaju ogroman korpus znanja. I na kraju veštine u servisu i posluživanju vina. To su tri osnovna pravca. Odlično je što je naš predstavnik svakog dana u treningu kroz rad u svom restoranu, a sada treba podići formu na takmičarski nivo.
Da li se već znaju favoriti, ko bi mogao da odnese pobedu u Beogradu?Bio sam na pozornici finala mnogo puta, pripremajući sve detalje takmičenja, vodeći računa da uvek sve bude isto za svakog od finalista i ljudi koji me znaju znaju da ja proživljavam zajedno sa svakim od njih stres i ushićenje kroz koje prolaze. Ništa manje nije ni kada je u pitanju naš završni ispit za somelijere. Svestan sam šta takmičari proživljavaju na bini, pogotovo u finalu na svetskom ili evropskom takmičenju. Paskalin Lepeltje, najbolja somelijerka Francuske za 2018. godinu, u sred Pariza, na svetskom takmičenju, bila je ta četvrta koja je ispala iz finala. To je bilo strašno razočarenje za nju, jer ju je jednim delom ogroman pritisak čitave nacije omeo u ostvarenju cilja. Mislim da će upravo ona braniti boje Francuske u Beogradu, a ona je i najveći favorit. Svakako, treba da budemo otvoreni za iznenađenja.
Da li imamo ženu somelijera koja može da ponovi uspeh Đurđe Katić, dvostruke pobednice Takmičenja somelijera Srbije?Jelisaveta Stanojević je osvojila treće mesto na nacionalnom takmičenju i ona nas je predstavljala kao gost takmičar u Norveškoj i dosta se dobro pokazala. Rezultate još čekamo, ali bez obzira na njih, rekao sam joj da sam veoma zadovoljan njenim nastupom. Da biste bili svetski šampion, potrebno je strahovito odricanje, to je sigurno 10 godina odricanja od mnogih stvari u životu. Ljubav, posvećenost, upornost, učenje i ponavljanje, a vi možete sami izabrati redosled, pod uslovom da sve ove stavke bude na okupu, ovo je ključ uspeha.
Kako ste zadovoljni radom SERSA? Da li je institucija somelijera danas dovoljno cenjena u srpskim restoranima? Kada uporedimo Srbiju i inostranstvo, mogu da kažem da nema velikih razlika. Svi se suočavaju sa istim problemima, a to je manjak radne snage. Dobar deo ugostiteljskih radnika želi da izađe iz ugostiteljskih voda i da rade za distributerske kompanije ili čak karijeru nastave u proizvodnji pića. Posao je manje stresan, manje se radi, manje vremena se provodi na nogama, a plate su bolje. Tako da isti problem koji imaju u Norveškoj, imamo i mi u Srbiji. Da li sam ja lično zadovoljan uslugom u restoranima - jesam. Kako je bilo pre 10 ili pre 20 godina, kakve su nam bile vinske karte u doba kada je Udruženje somelijera Srbije osnovano i danas - to je zaista nebo i zemlja. Tada smo u restoranima imali sva tri vina - belo, crveno i ružičasto i na tome se sve završavalo. Danas na vinskim kartama imamo odlična domaća vina, kao i ona iz Francuske i Italije, pa posebno izdvojena po vinskim regionima. Standardi su porasli i u tom smislu mogu reći da sam zadovoljan radom Udruženja.
Za 20 godina smo pokazali da možemo da iznedrimo odlične kadrove, a dokaz toga je da u većini vrlo dobrih i odličnih vinarija Srbije rade naši ljudi, da u svim boljim restoranima ovog grada i šire rade naši ljudi. Naši somelijeri rade i u Japanu i u Australiji, Kini, u Hong Kongu, Americi, Kanadi, širom zapadne Evrope i na kruzerima. To je dokaz kvaliteta. Naša obuka je iz godine u godinu sve kvalitetnija. I kod izbora predavača smo pokazali širinu, pa oni ne dolaze samo iz redova naših članova nego i onih koji to nisu, a znanjem i veštinama zaslužuju da budu naši predavači. Somelijer kao struka ima svoju šifru u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što je još jedna dobijena bitka u opštem prihvatanju naše profesije.
Veliki broj restoranskih poslodavaca ima želju da uposli somelijera što je izvanredno, ali posle veoma kratkog vremenskog razdoblja dolazimo do nemanja razumevanja za kreativnost somelijera u pogledu izbora vina jer je poslodavac – restoran vezan sponzorskim ugovorom… pa tu nije baš najpogodnije tlo za nove i smele zamisli. Mali je broj restorana gde obučeni somelijer vodi vinsku priču od početka do kraja. Shodno prethodnom, slobodan sam da ukažem ovoj većini da se ohrabre i ukažu poverenje somelijerima koje su lično odabrali i uposlili.
Može li Balkansko takmičenje da postane deo stalne agende ASI-ja?Takmičenje za najboljeg somelijera Balkana nije na redovnom rasporedu Međunarodnog udruženja somelijera - ASI, iako smo ga mi - Udruženje somelijera Srbije izdigli na treće mesto po obimnosti i veličini u svetu. ASI ga ne prepoznaje, jer bi u tom slučaju prednost imalo takmičenje nordijskih zemalja, a verovatno i baltičko. Svakako da koristim svaku generalnu skupštinu da napomenem važnost regionalnih takmičenja, kao što je slučaj i u košarci. Naravno, tu je i pitanje novca ukoliko bi se takmičenje priređivalo svake godine. Za zemlje sa Balkanskog poluostrva to je značajan finansijski zalogaj koji treba ostvariti. Mi smo u Beogradu ugostili ukupno 28 zemalja, od čega ih je sa Balkana bilo 12, dok su još dve otkazale učešće. Bilo bi lepo da 2026. godine, pred svetsko takmičenje u Portugaliji, neka od zemalja regiona organizuje Balkansko takmičenje. A ako niko ne bude hteo, kod nas postoji i želja i znanje da to uradimo.