28.11.2024.pišu: Nenad Kostić i Ana Rusanov
Mišel Rolan: Prednost uvek dajem lokalnim sortama
Ekskluzivni intervju sa ocem moderne enologije
Jedan je od najpoznatijih enologa na svetu, koji je praktično sam stvorio čitavu kategoriju u okviru ovog poziva: kao „leteći enolog“, tokom karijere uticao je na rad više od 150 vinarija širom sveta, a samo u Francuskoj Mišel Rolan ima titule enologa ili konsultanta u osamdeset vinskih kuća. Stil Mišela Rolana nepogrešivo je prepoznatljiv u svetu vina, baš kao i njegov vedar duh.
Kako ga ponekad zovu, otac moderne enologije u ekskluzivnom intervjuu za Outstanding Balkans otkriva zašto uvek pokušava da napravi vina od lokalnih sorti, šta je prvi korak u vinskoj promociji određene regije, koji su glavni svetski trendovi u proizvodnji i potrošnji vina i zašto je pojam Rolanovog stila vina komplikovano opisati
Prošle godine smo u Beogradu uživali u dingačima kuće Saints Hill. Dugo radite sa hrvatskim vinarima, a tu zemlju posećujete već 15 godina. Koje su vam balkanske sorte posebno drage?
Pre svega, ne volim jednu sortu više nego neku drugu. Uvek se staram da pravim vina od lokalnih sorti. Nakon nekoliko godina, ako procenimo da vino nije dovoljno dobro, promenićemo sortu. U Hrvatskoj pravimo vina od plavca malog. Ponekad nam je potrebno vreme da bi postigli ono što želimo. Rastao sam sa sortama iz Bordoa i sa njima imam veću sigurnost u radu, ali me jako privlači da radim sa izazovnim sortama.
Da li ste zadovoljni saradnjom sa vinarijama na Balkanu?
Balkan je, većim delom, prelepa regija. Nisam nikada imao velike probleme sa vinarijama sa kojima sam birao da radim. Ali, potrebne su mi dve stvari. Prvo, odnos između vlasnika i mog tima mora da bude dobar, ili čak i više nego dobar – mora da postoji dobro osećanje u radu. Takođe, potrebno mi je vreme. Obično mi trebaju dve do tri godine, a ponekad i manje.
Na koji se način može poboljšati vidljivost srpskih vina na svetskoj sceni?
Pre svega, treba praviti vina što je moguće bolje. Loša vina štete imidžu čitave regije ili pojedinačne države. Nakon toga, može se praviti buka pomoću reklama, kako bi se vina pozicionirala na međunarodnom tržištu.
Koje je vaše mišljenje o oranžnim vinima? I dalje oklevate da radite sa njima.
Mislim da bi mogli da ih pravimo veoma dobro, ali je za to potrebno da ih volimo. Ako tržište tako želi, onda i tehnolozi mogu da ih valjano naprave. Ali, oranžna vina nisu po mom ukusu i ne bih u tome našao nikakvo zadovoljstvo.
Šta su glavne promene koje ste primetili u svetu vina XXI veka, u smislu potrošačkih preferencija i stilskih promena? Da li su velika, zrela crvena vina u opadanju kada je reč o široj javnosti?
Glavna promena je poboljšanje kvaliteta vina širom sveta. Takođe, tržište je teže i konkurentnije. Proizvođači pokušavaju da naprave atraktivne proizvode. Mnogi od novih projekata neće zaživeti. Tradicionalna crvena vina sa potencijalom za odležavanjei dalje su veoma cenjena. Ali jednostavna vina, spremna za konzumaciju, takođe su veoma popularna. Glavni problem je što ne znamo šta potrošači više preferiraju - cenu ili ukus? Današnja stvarnost je da je potrošnja belih vina u porastu. I to osećam već dugo vremena.
Koje je vaše mišljenje o vinima bez alkohola?
Probao sam mnoga „vina“ bez alkohola. Kao što možete zamisliti, volim vina, pošto sam rođen u Bordou i u vinskom poslu sam već 50 godina, konsultujući u 22 različite zemlje. Kakvo zadovoljstvo za mene može biti pijenje „vina“ bez alkohola? Zašto ne bismo pravili vodku, džin i viski bez alkohola? Izvinite, ali to je potpuno glupo. Postoje divni bezalkoholni sokovi. Ako ne volite vino, onda ga ne pijte.
Kako biste opisali svoj vinarski stil?
Veoma je jednostavno – nema recepata. Svako mesto, svaka godina je drugačija. Morate stalno menjati način razmišljanja. Nije lako, verujte mi.
Kao prvi „leteći enolog“, bili ste meta optužbi da ste odgovorni za veliko ujednačavanje vina širom sveta. Danas su vaše metode sasvim uobičajene. Da li ste uspeli da dokažete svojim kritičarima da greše?
Danas mogu reći da je to njihov problem! Drugim rečima – ako niste kritikovani, ne postojite. Radio sam posao koji volim, imao sam sreću da upoznam neverovatne ljude. I dalje sam veoma srećan leteći enolog!
Kako ga ponekad zovu, otac moderne enologije u ekskluzivnom intervjuu za Outstanding Balkans otkriva zašto uvek pokušava da napravi vina od lokalnih sorti, šta je prvi korak u vinskoj promociji određene regije, koji su glavni svetski trendovi u proizvodnji i potrošnji vina i zašto je pojam Rolanovog stila vina komplikovano opisati
Prošle godine smo u Beogradu uživali u dingačima kuće Saints Hill. Dugo radite sa hrvatskim vinarima, a tu zemlju posećujete već 15 godina. Koje su vam balkanske sorte posebno drage?
Pre svega, ne volim jednu sortu više nego neku drugu. Uvek se staram da pravim vina od lokalnih sorti. Nakon nekoliko godina, ako procenimo da vino nije dovoljno dobro, promenićemo sortu. U Hrvatskoj pravimo vina od plavca malog. Ponekad nam je potrebno vreme da bi postigli ono što želimo. Rastao sam sa sortama iz Bordoa i sa njima imam veću sigurnost u radu, ali me jako privlači da radim sa izazovnim sortama.
Da li ste zadovoljni saradnjom sa vinarijama na Balkanu?
Balkan je, većim delom, prelepa regija. Nisam nikada imao velike probleme sa vinarijama sa kojima sam birao da radim. Ali, potrebne su mi dve stvari. Prvo, odnos između vlasnika i mog tima mora da bude dobar, ili čak i više nego dobar – mora da postoji dobro osećanje u radu. Takođe, potrebno mi je vreme. Obično mi trebaju dve do tri godine, a ponekad i manje.
Na koji se način može poboljšati vidljivost srpskih vina na svetskoj sceni?
Pre svega, treba praviti vina što je moguće bolje. Loša vina štete imidžu čitave regije ili pojedinačne države. Nakon toga, može se praviti buka pomoću reklama, kako bi se vina pozicionirala na međunarodnom tržištu.
Koje je vaše mišljenje o oranžnim vinima? I dalje oklevate da radite sa njima.
Mislim da bi mogli da ih pravimo veoma dobro, ali je za to potrebno da ih volimo. Ako tržište tako želi, onda i tehnolozi mogu da ih valjano naprave. Ali, oranžna vina nisu po mom ukusu i ne bih u tome našao nikakvo zadovoljstvo.
Šta su glavne promene koje ste primetili u svetu vina XXI veka, u smislu potrošačkih preferencija i stilskih promena? Da li su velika, zrela crvena vina u opadanju kada je reč o široj javnosti?
Glavna promena je poboljšanje kvaliteta vina širom sveta. Takođe, tržište je teže i konkurentnije. Proizvođači pokušavaju da naprave atraktivne proizvode. Mnogi od novih projekata neće zaživeti. Tradicionalna crvena vina sa potencijalom za odležavanjei dalje su veoma cenjena. Ali jednostavna vina, spremna za konzumaciju, takođe su veoma popularna. Glavni problem je što ne znamo šta potrošači više preferiraju - cenu ili ukus? Današnja stvarnost je da je potrošnja belih vina u porastu. I to osećam već dugo vremena.
Koje je vaše mišljenje o vinima bez alkohola?
Probao sam mnoga „vina“ bez alkohola. Kao što možete zamisliti, volim vina, pošto sam rođen u Bordou i u vinskom poslu sam već 50 godina, konsultujući u 22 različite zemlje. Kakvo zadovoljstvo za mene može biti pijenje „vina“ bez alkohola? Zašto ne bismo pravili vodku, džin i viski bez alkohola? Izvinite, ali to je potpuno glupo. Postoje divni bezalkoholni sokovi. Ako ne volite vino, onda ga ne pijte.
Kako biste opisali svoj vinarski stil?
Veoma je jednostavno – nema recepata. Svako mesto, svaka godina je drugačija. Morate stalno menjati način razmišljanja. Nije lako, verujte mi.
Kao prvi „leteći enolog“, bili ste meta optužbi da ste odgovorni za veliko ujednačavanje vina širom sveta. Danas su vaše metode sasvim uobičajene. Da li ste uspeli da dokažete svojim kritičarima da greše?
Danas mogu reći da je to njihov problem! Drugim rečima – ako niste kritikovani, ne postojite. Radio sam posao koji volim, imao sam sreću da upoznam neverovatne ljude. I dalje sam veoma srećan leteći enolog!
