08.02.2024.Piše: Jelena Stojčić
MasterChef u Srbiji: šou koji stvara šefove
Dok su ringle, tiganji i reflektori u studiju još bili vreli, naša ekipa provela je deo dana na snimanju najgledanijeg kulinarskog takmičenja na svetu i razgovarala sa sudijama
Sudijski trojac: Nenad Atanasković, Filip Ćirić i Branko Kisić (foto: Nenad Kostić)
Najgledaniji svetski kulinarski tv šou, MasterChef, stigao je i u Srbiju. Prvo izdanje srpskog MasterChefa počelo je da se emituje na TV Prva na samom kraju prošle godine, 21. decembra, i tako se Srbija pridružila globalnom klubu 40 država u kojima se ovaj tv format snima, a emituje u više od 150 zemalja.
Ekipa magazina Vino & Fino pozvana je na snimanje jednog segmenta ovog TV spektakla, pa smo sa zadovoljstvom posetili ogromni studio u Pančevu čiji je jedan deo - i sam veličine avionskog hangara - rezervisan za ambicioznu produkciju najpopularnijeg kulinarskog šoua na svetu. Zatekli smo užurbanu, pomalo nervoznu atmosferu, verovatno sasvim očekivanu u skupoj produkciji koja ne trpi greške, kao i čitavu malu armiju ljudi sa precizno definisanim ulogama, od tonaca i snimatelja do samih takmičara.
Po pravilima ovog globalnog formata, u njemu se takmiče kuvari amateri. Kako sezona odmiče, oni se stavljaju pred različite izazove kao što su kuvanje za kritičare ili gostujuće šefove, potom kuvanje za veliki broj ljudi, snalaženje sa neočekivanim namirnicama, servis u vrhunskim restoranima...
Do poslednje nedelje, u procesu eliminacije ostaju samo četiri takmičara koji se bore za titulu šampiona, a njihova nagrada je, pored novčane, koja u Srbiji iznosi 50.000 evra, medijski publicitet, prirodno stečen nakon pobede u zahtevnom takmičenju.
U svetu nisu retki slučajevi da pobednici dobijaju poslove u vrhunskim restoranima, pišu knjige o kuvanju ili čak otvaraju sopstvene restorane.
Sva trojica šefova, kao ozbiljni profesionalci u svom poslu - iskusni, talentovani i posvećeni - krajnje profesionalno su i pristupili ovom zadatku i to je prvi utisak koji smo stekli na snimanju. Njih trojica u ovom šou programu sude o jelima i takmičarima, svako u svom maniru, i na kraju biraju pobednika. Ocenjuju brzinu, tehnike kuvanja i kreativnost, mirišu, probaju komentarišu i ne libe se da kažu šta zaista misle.
Kandidati za titulu prvog srpskog MasterChefa imaju različite nivoe znanja i takmiče se sa različitim motivima. Kroz dosadašnji tok emisije videli smo one koji žele da budu šefovi i da imaju svoje restorane, potom one sa zanimljivom životnom pričom, kao i takmičare koji jednostavno samo vole da kuvaju. Ko će na kraju sezone imati najbolji recept za uspeh, odlučiće fenomenalni kulinarski trojac!
Branko Kisić
- Dva ili tri takmičara izdvojila su se po tome što se vidi da u životu nisu kuvali i jeli hranu samo da bi preživeli već da bi i uživali. Ostali kandidati su izgleda jeli samo da bi preživeli i nemaju baš veze sa kuvanjem - kaže na početku razgovora za Vino & Fino najdirektniji od sudija, Branko Kisić, pa jasno i glasno dodaje:
- Da bi jedan šef bio MasterChef mora da ima ruke, noge i da zna da kuva!
Branko se, ipak, slaže da pobednik mora imati i još nešto osim toga. Biti MasterChef znači biti istrajan, imati viziju, kreativnost i odlučnost - kako i govori u najavi za ovaj šou.
- Ako volite kuvanje, kuvajte, ako želite da se bavite ugostiteljstvom, zaposlite čoveka koji će umesto vas da razmišlja o restoranu. Ne postoji ni jedan čovek na svetu koji se razume u sve stvari i u kojima je najbolji - ubacuje se u razgovor šef iz Thyme-a, sudija Nenad Atanasković, dodajući:
- Takmičare savetujem prvo da dobro razmisle, a onda i da se okruže ljudima koji se razumeju u stvari koje im nisu bliske, jer samo tako može da se uspe u ugostiteljstvu. Ima i onih koji maštaju o svom restoranu u budućnosti, i to uglavnom o nekom restorančiću u kome će oni kuvati. Čini mi se da ne razmišljaju preterano o biznisu i odgovornosti koju ugostiteljski posao nosi sa sobom - kaže Atanasković.
Nenad Atanasković
Iako je najmlađi član žirija, iza Nenada je više od deset godina iskustva u ugostiteljstvu, jer od srednje škole radi u kuhinjama raznih hotela i restorana. Diplomirao je u Londonu u čuvenoj školi Le Cordon Bleu, dugo radio u Emiratima, a zatim se vratio u Beograd i zajedno sa kolegama kuvarima Nikolom Rosićem i Krstom Simovićem otvorio street food lokal Thyme, a potom i restoran u centru grada.
- Kada smo otvarali Thyme najteže nam je išla organizacija zaposlenih. Ne gledaju svi isto na stvari i nije sve u tom momentu onako kako samo ti vidiš. Takmičarima koji maštaju o svom restoranu kažem da je za uspeh jako važno da posmatraju stvari iz ugla drugih ljudi i da se stavljaju u kožu gosta i u kožu svojih zaposlenih - objašnjava Nenad.
Šef kultnog Kluba književnika by Branko Kisić, izvanredni Branko Kisić imao je donekle drugačiji profesionalni put. Sa svojim timom talentovanih kuvara uspeo je da vrati - i nadmaši - staru slavu restorana na čijem čelu se nalazi. Tamo se nudi klasična internacionalna kuhinja sa osećajem za mesto na kome nastaje i osvrtom na ono najbolje iz naše tradicije. Namirnice na koje smo navikli predstavlja u potpuno drugačijem svetlu, sa snažnim autorskim pečatom.
- Mislim da smo Klubu književnika doneli pre svega senzibilitet, kuvanje koje Srbija voli, kuvanje sa pravom namirnicom - kaže Kisić zahvaljujući kome ovo istorijsko mesto ponovo sija punim sjajem.
Branko, Filip i Nenad poznaju se i od ranije, iz ugostiteljskog posla. Međusobno se uvažavaju, dobro se slažu i sebe nikako ne smatraju strogim sudijama u ovom takmičenju.
- Nema strogoće među nama. Mi samo izražavamo kritiku na osnovu grešaka kandidata. Verujem da je i takmičarima malo frka, jer je naš ugao gledanja striktno profesionalan, i to što se nama podrazumeva njima možda i ne. Drugačiji je pristup profesionalnom kuvanju, nego kuvanju radi zabave i izražavanju sopstvene kreativnosti. Ovde se najviše takmiče pasionirani kuvari, kojima ne znam ni da li je u interesu da na kraju budu šefovi restorana ili restorateri - kaže Filip Ćirić.
Filip je, inače, beskrajno talentovan kuvar, vredan i uporan, ali i vešt ugostitelj. Takođe se veoma uspešno bavi i konsaltingom i ima svoju firmu za projektovanje, sistematizaciju i opremanje u ugostiteljstvu. Dosledan je i originalan, što i takmičarima savetuje da budu.
- Savetujem ih i da razmišljaju o namirnicama i o tome kako se one kombinuju, da se trude da im jela budu sadržajna i protkana njihovim ukusima i da predstavljaju njih same. Važno je i da pre početka pripreme jela naprave plan i dobro se organizuju u glavi. To je jedan od načina kako se i inače dolazi do uspeha, a i do pobede u takmičenju - kaže Filip i dodaje, uz saglasnost ostatka ekipe:
- Da bi neko bio MasterChef mora da bude najbolji, da ima znanje i strast kojim predstavlja svoj ukus na tanjiru!
Filip Ćirić
Branko: - Sigurno ne bih samo potrošio novac, već bih ga u uložio u nešto.
Nenad: - Putovao bih i jeo!
Ekipa magazina Vino & Fino pozvana je na snimanje jednog segmenta ovog TV spektakla, pa smo sa zadovoljstvom posetili ogromni studio u Pančevu čiji je jedan deo - i sam veličine avionskog hangara - rezervisan za ambicioznu produkciju najpopularnijeg kulinarskog šoua na svetu. Zatekli smo užurbanu, pomalo nervoznu atmosferu, verovatno sasvim očekivanu u skupoj produkciji koja ne trpi greške, kao i čitavu malu armiju ljudi sa precizno definisanim ulogama, od tonaca i snimatelja do samih takmičara.
Po pravilima ovog globalnog formata, u njemu se takmiče kuvari amateri. Kako sezona odmiče, oni se stavljaju pred različite izazove kao što su kuvanje za kritičare ili gostujuće šefove, potom kuvanje za veliki broj ljudi, snalaženje sa neočekivanim namirnicama, servis u vrhunskim restoranima...
Do poslednje nedelje, u procesu eliminacije ostaju samo četiri takmičara koji se bore za titulu šampiona, a njihova nagrada je, pored novčane, koja u Srbiji iznosi 50.000 evra, medijski publicitet, prirodno stečen nakon pobede u zahtevnom takmičenju.
U svetu nisu retki slučajevi da pobednici dobijaju poslove u vrhunskim restoranima, pišu knjige o kuvanju ili čak otvaraju sopstvene restorane.
ISTRA JNOST, VIZIJA I ODLUČNOST – PREDUSLOVI ZA POBEDU
Kroz emisiju MasterChef Srbija gledaoci imaju priliku da upoznaju različite karaktere, životne priče, talente i veštine kandidata, a o njihovim kulinarskim talentima i veštinama sude trojica izvanrednih šefova poznatih prestoničkih restorana - Filip Ćirić iz restorana Homa i Homa bistro, Branko Kisić iz kultnog Kluba književnika i Nenad Atanasković iz restorana Thyme. Ćirićeva Homa već treću godinu zaredom je na listi preporučenih restorana u Mišlenovom vodiču, u kom se od ove godine nalazi i Klub književnika by Branko Kisić. Thyme je podjednako sjajan i zanimljiv, a u izboru Vino & Fino za 2023. našao se među lokalima koji su obeležili minulu godinu.Sva trojica šefova, kao ozbiljni profesionalci u svom poslu - iskusni, talentovani i posvećeni - krajnje profesionalno su i pristupili ovom zadatku i to je prvi utisak koji smo stekli na snimanju. Njih trojica u ovom šou programu sude o jelima i takmičarima, svako u svom maniru, i na kraju biraju pobednika. Ocenjuju brzinu, tehnike kuvanja i kreativnost, mirišu, probaju komentarišu i ne libe se da kažu šta zaista misle.
Kandidati za titulu prvog srpskog MasterChefa imaju različite nivoe znanja i takmiče se sa različitim motivima. Kroz dosadašnji tok emisije videli smo one koji žele da budu šefovi i da imaju svoje restorane, potom one sa zanimljivom životnom pričom, kao i takmičare koji jednostavno samo vole da kuvaju. Ko će na kraju sezone imati najbolji recept za uspeh, odlučiće fenomenalni kulinarski trojac!
Branko Kisić- Dva ili tri takmičara izdvojila su se po tome što se vidi da u životu nisu kuvali i jeli hranu samo da bi preživeli već da bi i uživali. Ostali kandidati su izgleda jeli samo da bi preživeli i nemaju baš veze sa kuvanjem - kaže na početku razgovora za Vino & Fino najdirektniji od sudija, Branko Kisić, pa jasno i glasno dodaje:
- Da bi jedan šef bio MasterChef mora da ima ruke, noge i da zna da kuva!
Branko se, ipak, slaže da pobednik mora imati i još nešto osim toga. Biti MasterChef znači biti istrajan, imati viziju, kreativnost i odlučnost - kako i govori u najavi za ovaj šou.
- Ako volite kuvanje, kuvajte, ako želite da se bavite ugostiteljstvom, zaposlite čoveka koji će umesto vas da razmišlja o restoranu. Ne postoji ni jedan čovek na svetu koji se razume u sve stvari i u kojima je najbolji - ubacuje se u razgovor šef iz Thyme-a, sudija Nenad Atanasković, dodajući:
- Takmičare savetujem prvo da dobro razmisle, a onda i da se okruže ljudima koji se razumeju u stvari koje im nisu bliske, jer samo tako može da se uspe u ugostiteljstvu. Ima i onih koji maštaju o svom restoranu u budućnosti, i to uglavnom o nekom restorančiću u kome će oni kuvati. Čini mi se da ne razmišljaju preterano o biznisu i odgovornosti koju ugostiteljski posao nosi sa sobom - kaže Atanasković.
Nenad AtanaskovićIako je najmlađi član žirija, iza Nenada je više od deset godina iskustva u ugostiteljstvu, jer od srednje škole radi u kuhinjama raznih hotela i restorana. Diplomirao je u Londonu u čuvenoj školi Le Cordon Bleu, dugo radio u Emiratima, a zatim se vratio u Beograd i zajedno sa kolegama kuvarima Nikolom Rosićem i Krstom Simovićem otvorio street food lokal Thyme, a potom i restoran u centru grada.
- Kada smo otvarali Thyme najteže nam je išla organizacija zaposlenih. Ne gledaju svi isto na stvari i nije sve u tom momentu onako kako samo ti vidiš. Takmičarima koji maštaju o svom restoranu kažem da je za uspeh jako važno da posmatraju stvari iz ugla drugih ljudi i da se stavljaju u kožu gosta i u kožu svojih zaposlenih - objašnjava Nenad.
Šef kultnog Kluba književnika by Branko Kisić, izvanredni Branko Kisić imao je donekle drugačiji profesionalni put. Sa svojim timom talentovanih kuvara uspeo je da vrati - i nadmaši - staru slavu restorana na čijem čelu se nalazi. Tamo se nudi klasična internacionalna kuhinja sa osećajem za mesto na kome nastaje i osvrtom na ono najbolje iz naše tradicije. Namirnice na koje smo navikli predstavlja u potpuno drugačijem svetlu, sa snažnim autorskim pečatom.
- Mislim da smo Klubu književnika doneli pre svega senzibilitet, kuvanje koje Srbija voli, kuvanje sa pravom namirnicom - kaže Kisić zahvaljujući kome ovo istorijsko mesto ponovo sija punim sjajem.
Branko, Filip i Nenad poznaju se i od ranije, iz ugostiteljskog posla. Međusobno se uvažavaju, dobro se slažu i sebe nikako ne smatraju strogim sudijama u ovom takmičenju.
- Nema strogoće među nama. Mi samo izražavamo kritiku na osnovu grešaka kandidata. Verujem da je i takmičarima malo frka, jer je naš ugao gledanja striktno profesionalan, i to što se nama podrazumeva njima možda i ne. Drugačiji je pristup profesionalnom kuvanju, nego kuvanju radi zabave i izražavanju sopstvene kreativnosti. Ovde se najviše takmiče pasionirani kuvari, kojima ne znam ni da li je u interesu da na kraju budu šefovi restorana ili restorateri - kaže Filip Ćirić.
Filip je, inače, beskrajno talentovan kuvar, vredan i uporan, ali i vešt ugostitelj. Takođe se veoma uspešno bavi i konsaltingom i ima svoju firmu za projektovanje, sistematizaciju i opremanje u ugostiteljstvu. Dosledan je i originalan, što i takmičarima savetuje da budu.
- Savetujem ih i da razmišljaju o namirnicama i o tome kako se one kombinuju, da se trude da im jela budu sadržajna i protkana njihovim ukusima i da predstavljaju njih same. Važno je i da pre početka pripreme jela naprave plan i dobro se organizuju u glavi. To je jedan od načina kako se i inače dolazi do uspeha, a i do pobede u takmičenju - kaže Filip i dodaje, uz saglasnost ostatka ekipe:
- Da bi neko bio MasterChef mora da bude najbolji, da ima znanje i strast kojim predstavlja svoj ukus na tanjiru!
Filip ĆirićKAKO BI SUDIJE POTROŠILE NOVAC OD NAGRADE?
Osim titule najboljeg, prvi srpski MasterChef će osvojiti i nagradu od 50 hiljada evra. Pitali smo Filipa, Branka i Nenada na šta bi potrošili novac kada bi se umesto takmičara borili za nagradu i osvojili je. Filip: - Odmah bih otišao da obiđem neke čuvene restorane i vinarije na svetu. Na hranu, vino i uživanje.Branko: - Sigurno ne bih samo potrošio novac, već bih ga u uložio u nešto.
Nenad: - Putovao bih i jeo!
UČESNICI ČESTO NASTAVLJAJU KARIJERU U UGOSTITELJSTVU
MasterChef je u velikoj meri preteča većine današnjih srodnih TV formata. Prvi ciklus emisije emitovan je na kanalu BBC od 1990. do 2001, a obnovljen je 2005. godine pod imenom MasterChef Goes Large. Godine 2008. formatu je vraćeno ime MasterChef koje je do danas neizmenjeno, kao i britanski domaćin serije, kuća BBC. Američka verzija MasterChef-a počela je sa emitovanjem 2010. godine. Najpoznatiji sudija u američkoj verziji formata je legendarni šef Gordon Remzi, koji se u MasterChef-u prema takmičarima ophodi mnogo obzirnije nego prema učesnicima Paklene kuhinje - pre svega jer vikanje na već uplašene kuvare-amatere možda i nije put do visokog rejtinga.
Kako je pre nekoliko godina pokazalo istraživanje u Španiji, čak 85 procenata učesnika emisije MasterChef nastavilo je karijeru u ugostiteljstvu i srodnim industrijama, bilo u kuhinjama i restoranskim salama, bilo u medijskim poduhvatima koji se bave ugostiteljstvom
