26.12.2024.
La Grande Lapa: Ugostitelji se sećaju kolege Zorana Lapadatovića
Druženje u Saša baru posvećeno uspomeni na jednog od najbolljih ugostitelja u Beogradu
U godini za nama, sredinom jula, sve nas je zatekla vest o preranom odlasku jednog od najboljih beogradskih ugostitelja, Zorana Lapadatovića Lape. U julu 2024. na Vidikovcu u Beogradu je doživeo tešku saobraćajnu nesreću i osam dana kasnije izgubio najvažniju životnu bitku.
Vest o smrti Zorana Lapadatovića bila je veliki udarac za ugostiteljsku scenu i domaće restoraterstvo. Lapa je bio pun života, veseo i nasmejan, uvek otvoren za nova iskustva, pravi ugostitelj koji je živeo ugostiteljstvo. I svi su ga znali, a oni koji su ga poznavali zauvek će mu ostati prijatelji.
Jedan od njih, poznati beogradski restorater Aleksandar Škipić bio mu je jedan od najboljih prijatelja iz ugostiteljstva. Na samom kraju 2024. godine, u Lapinu čast, Škipić je u svom restoranu Saša bar na Dorćolu organizovao druženje sa ugostiteljima i distributerima sa kojima je Lapadatović za života najviše sarađivao. Druženje je bilo emotivno i ispunjeno sećanjima i uspomenama na Lapu, ali i začinjeno specijalno kreiranim pivom La Grande Ipa sa Lapinim likom na etiketi koje je nastalo u saradnji sa pivarom Inat, i napravljeno u limitiranoj seriji za njegove prijatelje i ugostitelje.
- Sad smo se baš našalili ovde, nadam se da ćemo i mi na onaj svet otići pre Škipe, da bi imao ko da nam napravi ovakav pomen. Sećamo se da je Škipa i za Gorana Jevića, vlasnika nekadašnje Iguane nakon, takođe preranog odlaska, pravio okupljanje u Saša baru u njegovu čast – rekli su, praktično u glas, poznati beogradski ugostitelj Đorđije Stajkić i Dejan Živkoski, predsednik udruženja somelijera Srbije.
La Grande Ipa, pivo napravljeno u čast Zorana Lapadatovića
I Vuk Vuletić, somelijer i vlasnik restorana Pinot bio je prijatelj sa Lapadatovićem sa kojim je i delio istu ljubav – prema fudbalskom klubu Lacio.
- Lapa i ja smo bili strastveni navijači Lacija. Sećam se kada sam otišao u Rim zbog utakmice i javio mu se da sam stigao, kako me je grandiozno proveo kroz prestonicu Italije, kao da je rođeni Rimljanin. Njega su i tamo znali svi, i navijači, i komšije, i ugostitelji. Kad si sa njim bio u Italiji, odmah si mogao da vidiš koliko je bio svetski, a naš. Bio je faca u Italiji podjednako velika kao i u Beogradu.. – seća se Vuletić svog prijatelja Lape, dodavajući da je najviše uživao gledajući ga kako radi u restoranu.
- Imao je veoma specifičan odnos sa gostima, umeo je da bude baš direktan i vrlo da se posveti edukaciji needukovanih gostiju - kroz osmeh kaže Vuletić.
I zaista, Lapa je veoma voleo da u restoranu ima lični kontakt sa gostima, da svakog pozdravi, da ga časti i da mu ugodi, i svako je sa njim voleo da sedi za stolom, da se druži i razgovara, najčešće o hrani i vinu. I svako ko je imalo znao Lapu znao je i da je u duši bio Italijan, i da je naročito voleo Italiju i uopšte italijanski način života što se videlo i kroz restorane koje je vodio, i kroz njegov lični stil.
- Lapa je u Rim otišao bez dinara, kod svojih drugara, navijača iz Rakovice. Živeli su par meseci svi zajedno u stanu od 20 kvadrata. I onda je on samo odjednom odlučio da je vreme za promenu. Pozajmio je novac, iznajmio sebi stan u centru Rima i zaposlio u jednom rimskom restoranu. Za samo dva meseca, od ničega je postao cenjeni ugostitelj, praktično pa pravi Rimljanin koga su svi poštovali. Etom to je bio Lapa! Želeo je samo najbolje od života - priča Škipić o svom prerano preminulom prijatelju, na šta se slavni šef Vanja Puškar, osnivač New Balkan Cuisine koncepta nadovezuje:
- Zvao sam ga ocem, ugostiteljskim ocem. Pamtim baš luda putešestvija po Italiji sa njim – rekao je Puškar.
Okupljanje u Saša baru, ispunjeno emocijama i sećanjima na jednog od legendarnih ugostitelja Beograda, ostaće urezano u srcima svih njegovih prijatelja iz ugostiteljstva.
U trenutku odlaska, Lapadatović je vodio restoran Rustique na Senjaku, koji je nastavio da radi i posle njegove smrti, sa sufiksom by Lapa u njegovu čast.
Vest o smrti Zorana Lapadatovića bila je veliki udarac za ugostiteljsku scenu i domaće restoraterstvo. Lapa je bio pun života, veseo i nasmejan, uvek otvoren za nova iskustva, pravi ugostitelj koji je živeo ugostiteljstvo. I svi su ga znali, a oni koji su ga poznavali zauvek će mu ostati prijatelji.
Jedan od njih, poznati beogradski restorater Aleksandar Škipić bio mu je jedan od najboljih prijatelja iz ugostiteljstva. Na samom kraju 2024. godine, u Lapinu čast, Škipić je u svom restoranu Saša bar na Dorćolu organizovao druženje sa ugostiteljima i distributerima sa kojima je Lapadatović za života najviše sarađivao. Druženje je bilo emotivno i ispunjeno sećanjima i uspomenama na Lapu, ali i začinjeno specijalno kreiranim pivom La Grande Ipa sa Lapinim likom na etiketi koje je nastalo u saradnji sa pivarom Inat, i napravljeno u limitiranoj seriji za njegove prijatelje i ugostitelje.
- Sad smo se baš našalili ovde, nadam se da ćemo i mi na onaj svet otići pre Škipe, da bi imao ko da nam napravi ovakav pomen. Sećamo se da je Škipa i za Gorana Jevića, vlasnika nekadašnje Iguane nakon, takođe preranog odlaska, pravio okupljanje u Saša baru u njegovu čast – rekli su, praktično u glas, poznati beogradski ugostitelj Đorđije Stajkić i Dejan Živkoski, predsednik udruženja somelijera Srbije.
La Grande Ipa, pivo napravljeno u čast Zorana LapadatovićaI Vuk Vuletić, somelijer i vlasnik restorana Pinot bio je prijatelj sa Lapadatovićem sa kojim je i delio istu ljubav – prema fudbalskom klubu Lacio.
- Lapa i ja smo bili strastveni navijači Lacija. Sećam se kada sam otišao u Rim zbog utakmice i javio mu se da sam stigao, kako me je grandiozno proveo kroz prestonicu Italije, kao da je rođeni Rimljanin. Njega su i tamo znali svi, i navijači, i komšije, i ugostitelji. Kad si sa njim bio u Italiji, odmah si mogao da vidiš koliko je bio svetski, a naš. Bio je faca u Italiji podjednako velika kao i u Beogradu.. – seća se Vuletić svog prijatelja Lape, dodavajući da je najviše uživao gledajući ga kako radi u restoranu.
- Imao je veoma specifičan odnos sa gostima, umeo je da bude baš direktan i vrlo da se posveti edukaciji needukovanih gostiju - kroz osmeh kaže Vuletić.
I zaista, Lapa je veoma voleo da u restoranu ima lični kontakt sa gostima, da svakog pozdravi, da ga časti i da mu ugodi, i svako je sa njim voleo da sedi za stolom, da se druži i razgovara, najčešće o hrani i vinu. I svako ko je imalo znao Lapu znao je i da je u duši bio Italijan, i da je naročito voleo Italiju i uopšte italijanski način života što se videlo i kroz restorane koje je vodio, i kroz njegov lični stil.
- Lapa je u Rim otišao bez dinara, kod svojih drugara, navijača iz Rakovice. Živeli su par meseci svi zajedno u stanu od 20 kvadrata. I onda je on samo odjednom odlučio da je vreme za promenu. Pozajmio je novac, iznajmio sebi stan u centru Rima i zaposlio u jednom rimskom restoranu. Za samo dva meseca, od ničega je postao cenjeni ugostitelj, praktično pa pravi Rimljanin koga su svi poštovali. Etom to je bio Lapa! Želeo je samo najbolje od života - priča Škipić o svom prerano preminulom prijatelju, na šta se slavni šef Vanja Puškar, osnivač New Balkan Cuisine koncepta nadovezuje:
- Zvao sam ga ocem, ugostiteljskim ocem. Pamtim baš luda putešestvija po Italiji sa njim – rekao je Puškar.
Okupljanje u Saša baru, ispunjeno emocijama i sećanjima na jednog od legendarnih ugostitelja Beograda, ostaće urezano u srcima svih njegovih prijatelja iz ugostiteljstva.
U trenutku odlaska, Lapadatović je vodio restoran Rustique na Senjaku, koji je nastavio da radi i posle njegove smrti, sa sufiksom by Lapa u njegovu čast.
