30.06.2025.piše: Nenad Kostić
Kraft džin u Srbiji: Revolucija u punom jeku
Našu scenu objedinjuju strast prema dobrim destilatima, puno razumevanje svetskih trendova, i svest o tome da ova zemlja obiluje botaničkim blagom
Džin je veoma trendi - i za time ne zaostaje ni naša zemlja. U petnaestom broju, magazin Outstanding Serbia donosi priču o sceni kraft džina u Srbiji, nekim od ljudima koji su u njenom epicentru, i o izuzetnim džinovima iz naše zemlje.
U Srbiji radi više od trideset destilerija koje prave kraft džin - a u ovaj pojam rado uključujemo i malene zanatske radionice u kojima se pravi džin u mikroserijama, i nešto veće kuće koje su odlučile da u stvaranje džina ulože sve svoje kreativne snage i naprave vrhunska pića u relativno malim serijama, zanatski perfektna, sa izrazitom snagom karaktera i jakim autorskim pečatom. GINFinity, Hajduk Spirit, Belgrade Gin Distillery, Pruna Dry – prvi kraft džin iz Istočne Srbije, Ginović džin – sva ova imena, i još mnoga druga, učestvuju u velikom kreativnom talasu koji je zahvatio domaću scenu, destilujući pića koja se prodaju u barovima i specijalizovanim prodavnicama, degustiraju na festivalima džina, mešaju u koktelima ili piju solo...
Kada govorimo o kraft džinu, treba znati da je za proizvodnju ovog pića potrebno opsežno poznavanje botanike: žitna (ili, u nekim slučajevima, vinska) alkoholna baza samo je platno na kome destileri slikaju svoje vizije savršenog džina.
U želji da osvetlimo fenomen kraft džina u Srbiji, degustirali smo zanimljive domaće primerke i razgovarali sa nekim od predstavnicima ovog novog i vrlo privlačnog trenda.
Pavle Nikolić, suvlasnik kuće Belgrade Gin Distillers i somelijer, kaže da je ova destilerija prava, punokrvna kraft kuća, a da je njihov Dživdžan – pravi beogradski džin, posvećen ptici koja je njegov skromni, a tako dragi simbol.
- Mi smo baš zanatska destilerija, koja je otvorena saradnjom destilera i somelijera. Džin Dživdžan je omaž heroju Beograda koji je bio i simbol Unverzijade. Napravljen je u London Dry stilu sa 011 sastojaka, a mi smo se baš trudili da nađemo kompatibilnih 11 sastojaka, i destilovan je pet puta na koloni. Odskače od drugih džinova jer ima dehidriranu zelenu jabuku i kesten.Na bazi džina ova kuća pravi i Dživdžanovu Malenu, koja sadrži, što je velika retkost, malinu ali ne i šećer, pričajući i na ovaj način priču o srpskom botaničkom blagu i malini kao jednom od simbola naše zemlje.
Na pitanje o tome kako danas izgleda scena kraft džinova u Srbiji, Nikolić radosno govori da smo uhvatili priključak sa svetom:
- Scena džina u Srbiji je, nakon korone, uhvatila svetski talas. Ima više od trideset destilerija i otvara ih se sve više, a svaka od njih nosi neki svoj autentični ukus i pristup, tako da zapravo nemamo kopija čak ni svetskih džinova, niti kopiramo jedni drugih. Za razliku od nekih drugih industrija u Srbiji, mi pomažemo jedni drugima i dosta sarađujemo. Pored rakije koja je naš tradicionalnih proizvod, džin je na drugom mestu, i svi ostali alkoholi tek treba da nas stignu - govori Nikolić.
Destilerija Kovačić iz Mokrina osnovana je 2021. godine. Braća Miloš i Ivan Kovačić iz Mokrina, osnivači destilerije, vredno promovišu ovaj džin na festivalima i društvenim mrežama. Kruna njihove aktuelne ponude je Oridžin UV, u kome preovladavaju kod nas, očigledno, veoma popularne citrusne nijanse, a u sledećem aromatskom sloju prepoznajemo plemenitu notu kore narandže. Džin je dovoljno blag da se može sa zadovoljstvom konzumirati i van koktela, sa samo malo leda i kriškom sušene narandže – a uz to je i vizuelno veoma upečatljiv, jer u dodiru sa tonikom razvija lepu ljubičastu boju.
- U klasičnom džinu kleka je baš dominantna, uz citruse i cvetne tonove voća – govore u ovoj kući u kojoj se puno polaže i na izgled pića i na njegov biljni sastav.
Sve više ljudi, kažu naši sagovornici, piju i čist džin, uz koji preporučuju, ako ga već mešamo sa nečim, samo malo leda. Jedan od džinova koji zaista zaslužuju ovakav tretman je Achilles, moćan džin koji pravi kuća Frug. Posredi nije mala kuća, ali je ovo i dalje sasvim samosvojan kraft džin, ambiciozan i sa jasnom autorskom vizijom. Džinu Achilles je baza smederevka, a jedan od najvažnijih sastojaka je hajdučka trava (Achillea millefolium), po kome je i dobio ime. Ovo izvanredno piće je na nedavnom festivalu džina GinCredible, održanog u organizaciji magazina Vino & Fino uz podršku kompanije Telekom Srbija i sa Schweppes Tonic Water kao zvaničnim tonikom događaja, ostavilo veliki utisak na sve poznavaoce ovog pića, što zbog izuzetne snage arome u kojoj se prepoznaje i sortni karakter naše autohtone sorte, i plemeniti miris hajdučke trave, što zbog visokog alkoholnog sadržaja od 47 procenata koji omogućava da se snaga pića zadrži i u džinu i toniku i drugim pićima na bazi džina.
- Po grčkoj mitologiji, junak Ahil je lečio svoje rane hajdučkom travom, i eto otud je naš Ahil dobio ime - govore u ovoj kući.
Stvaranje ovog džina trajalo je tri godine, što je primer za posvećenost koja se ulaže u pravljenje vrhunskih džinova, a veliki napor uložen je i u atraktivan dizajn boce, što je vrlo bitno za promociju ovog pića – džin mora da u baru izgleda odlično.
Džin Mangup je u izvesnom smislu naslednik eksplozije kraft piva koja je pre više od deset godina zahvatila Srbiju, jer je nastao u kooperaciji kraft pivare BeerCuz i destilerije Srem iz Novog Sada. Pored klasičnog dry gin-a, u kući BeerCuz prave i nešto nesvakidašnje na našoj sceni - kraft džin na bazi piva.
Menadžerka kuće BeerCuz Valentina Doderović kaže da džin u svakom pogledu prati nekadašnju trajektoriju kraft piva:
- Od prošle godine znatno je porasla potražnja džina, a naročito festivala džina. Džin je u fazi u kojoj je ranije bilo pivo. U Srbiji postoji sve više festivala džina, a pravimo ga i mi u Novom Sadu i održava se dva puta godišnje. To nekada nije moglo da se zamisli a sada je u punom jeku, a za naše kraft destilerije može se reći da su u rangu sa svetskim - govori Valentina Doderović.Ovo je samo delić naše sve bogatije scene kraft džinova, koja objedinjuje strast prema dobrim destilatima, puno razumevanje svetskih trendova, i svest o tome da naša zemlja obiluje botaničkim blagom koje samo čeka da nađe svoj pun izraz u plemenitom piću.
Srpska kleka – među najboljima na svetu!
Kleka, skromna bobica intenzivne arome, jedan je od osnovnih sastojaka džina, i u njegovom klasičnom London Dry stilu, ali i u drugim stilovima u kojima se retko prenebregava njen snažan, gorak aromatski dodir koji asocira na svežinu netaknute prirode. U našem svetu kraft džinova dobro je poznata činjenica da kleka iz Srbije ima izuzetno visok procenat eteričnog ulja odgovornog za njenu aromu - zajedno sa Albanijom i Hercegovinom, ovo je region gde raste jedna od najboljih kleka na planeti. Najaromatičnija kleka u Srbiji raste na obroncima planine Golije - ova kleka ušla je u sastav džina Twin Tigers, odličnog pića koji pravi vinska kuća Matijašević - kao i u Deliblatskoj peščari, gde se na svakom koraku među niskim rastinjem mogu videti i grmovi kleke koji nose svoje male, mirisne plodove.
U Srbiji radi više od trideset destilerija koje prave kraft džin - a u ovaj pojam rado uključujemo i malene zanatske radionice u kojima se pravi džin u mikroserijama, i nešto veće kuće koje su odlučile da u stvaranje džina ulože sve svoje kreativne snage i naprave vrhunska pića u relativno malim serijama, zanatski perfektna, sa izrazitom snagom karaktera i jakim autorskim pečatom. GINFinity, Hajduk Spirit, Belgrade Gin Distillery, Pruna Dry – prvi kraft džin iz Istočne Srbije, Ginović džin – sva ova imena, i još mnoga druga, učestvuju u velikom kreativnom talasu koji je zahvatio domaću scenu, destilujući pića koja se prodaju u barovima i specijalizovanim prodavnicama, degustiraju na festivalima džina, mešaju u koktelima ili piju solo...
Kada govorimo o kraft džinu, treba znati da je za proizvodnju ovog pića potrebno opsežno poznavanje botanike: žitna (ili, u nekim slučajevima, vinska) alkoholna baza samo je platno na kome destileri slikaju svoje vizije savršenog džina.
U želji da osvetlimo fenomen kraft džina u Srbiji, degustirali smo zanimljive domaće primerke i razgovarali sa nekim od predstavnicima ovog novog i vrlo privlačnog trenda.
Pavle Nikolić, suvlasnik kuće Belgrade Gin Distillers i somelijer, kaže da je ova destilerija prava, punokrvna kraft kuća, a da je njihov Dživdžan – pravi beogradski džin, posvećen ptici koja je njegov skromni, a tako dragi simbol.
- Mi smo baš zanatska destilerija, koja je otvorena saradnjom destilera i somelijera. Džin Dživdžan je omaž heroju Beograda koji je bio i simbol Unverzijade. Napravljen je u London Dry stilu sa 011 sastojaka, a mi smo se baš trudili da nađemo kompatibilnih 11 sastojaka, i destilovan je pet puta na koloni. Odskače od drugih džinova jer ima dehidriranu zelenu jabuku i kesten.Na bazi džina ova kuća pravi i Dživdžanovu Malenu, koja sadrži, što je velika retkost, malinu ali ne i šećer, pričajući i na ovaj način priču o srpskom botaničkom blagu i malini kao jednom od simbola naše zemlje.
Na pitanje o tome kako danas izgleda scena kraft džinova u Srbiji, Nikolić radosno govori da smo uhvatili priključak sa svetom:
- Scena džina u Srbiji je, nakon korone, uhvatila svetski talas. Ima više od trideset destilerija i otvara ih se sve više, a svaka od njih nosi neki svoj autentični ukus i pristup, tako da zapravo nemamo kopija čak ni svetskih džinova, niti kopiramo jedni drugih. Za razliku od nekih drugih industrija u Srbiji, mi pomažemo jedni drugima i dosta sarađujemo. Pored rakije koja je naš tradicionalnih proizvod, džin je na drugom mestu, i svi ostali alkoholi tek treba da nas stignu - govori Nikolić.
Destilerija Kovačić iz Mokrina osnovana je 2021. godine. Braća Miloš i Ivan Kovačić iz Mokrina, osnivači destilerije, vredno promovišu ovaj džin na festivalima i društvenim mrežama. Kruna njihove aktuelne ponude je Oridžin UV, u kome preovladavaju kod nas, očigledno, veoma popularne citrusne nijanse, a u sledećem aromatskom sloju prepoznajemo plemenitu notu kore narandže. Džin je dovoljno blag da se može sa zadovoljstvom konzumirati i van koktela, sa samo malo leda i kriškom sušene narandže – a uz to je i vizuelno veoma upečatljiv, jer u dodiru sa tonikom razvija lepu ljubičastu boju.
- U klasičnom džinu kleka je baš dominantna, uz citruse i cvetne tonove voća – govore u ovoj kući u kojoj se puno polaže i na izgled pića i na njegov biljni sastav.
Sve više ljudi, kažu naši sagovornici, piju i čist džin, uz koji preporučuju, ako ga već mešamo sa nečim, samo malo leda. Jedan od džinova koji zaista zaslužuju ovakav tretman je Achilles, moćan džin koji pravi kuća Frug. Posredi nije mala kuća, ali je ovo i dalje sasvim samosvojan kraft džin, ambiciozan i sa jasnom autorskom vizijom. Džinu Achilles je baza smederevka, a jedan od najvažnijih sastojaka je hajdučka trava (Achillea millefolium), po kome je i dobio ime. Ovo izvanredno piće je na nedavnom festivalu džina GinCredible, održanog u organizaciji magazina Vino & Fino uz podršku kompanije Telekom Srbija i sa Schweppes Tonic Water kao zvaničnim tonikom događaja, ostavilo veliki utisak na sve poznavaoce ovog pića, što zbog izuzetne snage arome u kojoj se prepoznaje i sortni karakter naše autohtone sorte, i plemeniti miris hajdučke trave, što zbog visokog alkoholnog sadržaja od 47 procenata koji omogućava da se snaga pića zadrži i u džinu i toniku i drugim pićima na bazi džina.
- Po grčkoj mitologiji, junak Ahil je lečio svoje rane hajdučkom travom, i eto otud je naš Ahil dobio ime - govore u ovoj kući.
Stvaranje ovog džina trajalo je tri godine, što je primer za posvećenost koja se ulaže u pravljenje vrhunskih džinova, a veliki napor uložen je i u atraktivan dizajn boce, što je vrlo bitno za promociju ovog pića – džin mora da u baru izgleda odlično.
Džin Mangup je u izvesnom smislu naslednik eksplozije kraft piva koja je pre više od deset godina zahvatila Srbiju, jer je nastao u kooperaciji kraft pivare BeerCuz i destilerije Srem iz Novog Sada. Pored klasičnog dry gin-a, u kući BeerCuz prave i nešto nesvakidašnje na našoj sceni - kraft džin na bazi piva.
Menadžerka kuće BeerCuz Valentina Doderović kaže da džin u svakom pogledu prati nekadašnju trajektoriju kraft piva:
- Od prošle godine znatno je porasla potražnja džina, a naročito festivala džina. Džin je u fazi u kojoj je ranije bilo pivo. U Srbiji postoji sve više festivala džina, a pravimo ga i mi u Novom Sadu i održava se dva puta godišnje. To nekada nije moglo da se zamisli a sada je u punom jeku, a za naše kraft destilerije može se reći da su u rangu sa svetskim - govori Valentina Doderović.Ovo je samo delić naše sve bogatije scene kraft džinova, koja objedinjuje strast prema dobrim destilatima, puno razumevanje svetskih trendova, i svest o tome da naša zemlja obiluje botaničkim blagom koje samo čeka da nađe svoj pun izraz u plemenitom piću.
Srpska kleka – među najboljima na svetu!
Kleka, skromna bobica intenzivne arome, jedan je od osnovnih sastojaka džina, i u njegovom klasičnom London Dry stilu, ali i u drugim stilovima u kojima se retko prenebregava njen snažan, gorak aromatski dodir koji asocira na svežinu netaknute prirode. U našem svetu kraft džinova dobro je poznata činjenica da kleka iz Srbije ima izuzetno visok procenat eteričnog ulja odgovornog za njenu aromu - zajedno sa Albanijom i Hercegovinom, ovo je region gde raste jedna od najboljih kleka na planeti. Najaromatičnija kleka u Srbiji raste na obroncima planine Golije - ova kleka ušla je u sastav džina Twin Tigers, odličnog pića koji pravi vinska kuća Matijašević - kao i u Deliblatskoj peščari, gde se na svakom koraku među niskim rastinjem mogu videti i grmovi kleke koji nose svoje male, mirisne plodove.
