U četvrtak, 28. septembra u Iloku je svečano promovisana butik vinarija
KAST.
Stjepan i Katarina Kovčalija, brat i sestra, s ponosom su otvorili vrata svoje vinarije zagledane u premijum kvalitet.
Amfore, betonska jaja, vrhunska hrastovina i arhiva u nekadašnjim cementnim cisternama prve Iločke vinarske zadruge, uz najsavremeniju tehniku prerade i vrhunski tim u vinogradu i podrumu, to je novi dragulj u dragocenoj dijademi vinarske tradicije Iloka.
Grad na Dunavu neposredno uz granicu sa Srbijom bio je stecište brojnih gostiju iz Hrvatske i inostranstva. Gotovo svi vodeći vinski stručnjaci regiona, predstavnici hrvatske vlade, privrednici, rodbina i prijatelji uživali su u živom nastupu muzičara i fantastičnim gastronomskim majstorijama šefa
Gorana Kočiša koji je restoranu
Noel u Zagrebu doneo Mišlenovu zvezdicu, a pogotovo u svežim vinima iz prve berbe vinarije KAST.
Odmah na početku,
Graševina 2022 Kast i polusuvi
Traminac 2022 Kast otkrili su ideju, realizovanu u saradnji sa jednim od najboljih srpskih enologa Mladenom Dragojlovićem, da čuvena iločka vina konačno prestanu biti „jako dobra vina relativno niske cene“ i pokažu najbolje od svog teroara. Beskonačna pažnja, brojni eksperimenti i veoma precizna kupaža različito tretiranih delova macerirane i barikirane graševine, učinili su da u dobro balansiranim vinima jasno bude uočljiva željena kompleksnost. Kompleksnost i završnica koja će se u narednim berbama podizati i na sledeći stepen.
Desetak amfora Sirio zapremine 700 litara, smeštenih u posebnoj dvorani sa rimskim freskama na zidovima, stiglo je iz okoline Rima. U podrumu je fokus na više od petnaest betonskih jaja najboljeg brenda Nomblot, a tu su i vrhunske bačve Mercier u kojima je odležao šardone, a frankovka još odležava. Pominjemo samo vina koja će do Nove godine stići na tržište. Poređane su i sasvim nove Prevolšek bačve.
Stjepan, mladi vlasnik vinarije, vodi nas kroz redove inoks tankova i objašnjava proizvođačku filozofiju mlade vinske kuće:
- Želimo napraviti razliku a prvi korak je tehnologija gde smo potpuni naglasak dali u preradi grožđa želeći da imamo maksimalnu kontrolu. U drugom delu podruma kod odležavanja usmerili smo se na umetnost i tu do izražaja dolazi iskustvo i znanje. Zato jeste naše geslo
Kast - veština vina.
Sveži miris drveta vlada u prerađenim i otvorenim betonskim cisternama iz 1895. godine. U to doba je austrougarska firma Rostock & Hoffelner napravila sedam takvih od 20, 30 i 40 hiljada litara. Tri su postavljene upravo ovde, tri u Iločki podrum i još jedna u nekoj drugoj vinariji. Tu gde su nekada ležala vina sada su zidovi prekriveni ukusnim policama spremnim za arhivu.
Zapravo, samo je raskošna degustaciona sala novi objekat, sve ostalo je obnovljena stara zgrada. Ovalni, ciglom ozidani podrumi kojima se kreće pod zemljom bukvalno u krug, po segmentima kriju betonska jaja, drvo, amfore. Na počasnom je mestu velika bačva od 3.400 litara sa duborezom, jedina što je bratu i sestri Kovčalija ostala od dede, bačvara koji je napravio gotovo sve bačve u Iloku. Ali nije dospeo da za unuke napravi nove, a ova je stigla kao poklon od strica. Rastavljena, sređena, biće ponovo u upotrebi.
Drugi deda je ujedno bio prvi nagrađivani vinar u Iloku i svakako da u porodičnoj vinarskoj istoriji leži deo „krivice“ što je dvoje mladih ljudi 2019. godine otkupilo devastiranu zgradu koja odavno nije bila u pogonu. Dve godine su planirali, hodali, gledali, mislili šta i kako, a onda je uz pomoć evropskih fondova pretvorili u moderni objakat koji funkcionalnošću, arhitektonskim rešenjima i nadahnutim uređenjem značajno odskače od proseka donoseći u Ilok ponudu i kvalitet koji se ravnopravno može nositi sa slavnim vinarijama Toskane, Provanse ili Istre, kako je napomenuo u govoru poznati vinski stručnjak
Saša Špiranec.
- Kad probamo KAST graševinu tu se vidi da se ovde nije radilo masno, zrelo, puno alkohola raskošno vino, već se išlo suptilno da se pre svega očuva svežina. Nakon toga pažljivi posmatrač primećuje dubinu, trajanje, potencijal za odležavanje. Već u prvoj berbi napravljena je jedna od najboljih graševina koje Hrvatska trenutno ima što je impresivan rezultat i što me čini jako sretnim. Traminac, poznat kao često slatkasto i aromatično vino je nešto što ljudi očekuju, ali ovde imamo svežu varijantu koja je jako mekana i veoma podseća na one iz Alzasa. Poseduje dubinu i to nije atraktivan traminac za masu već za visoku kuhinju, restorane, somelijere koji žele nešto više.
A to nešto više u svakom sledu iskazao je čuveni šef Goran Kočiš praćen izvrsnim poslasticama
pastry asistenta. Mnogi su prvi put probali meso jelena, obrazinu koja se topi, hrskave kornete od dimljenog šarana kao i čips od svinjske kože, praline od patke ili fiš paprikaš Vol. 2. sa hrskavcem od ljute paprike u obliku malog lista ginka, biljke koja raste u dvorištu i inspiriše genijalne kuvare.
Blistavo veče začinili su tamburaši, a društvo se ubrzo preselilo u hotel Dunav, još jednu akviziciju porodice Kovčalija. Trebalo je napuniti baterije jer je goste već narednog dana čekao buran nastavak. Sremski doručak pre polaska u ribolov dunavskom čikljom, priprema ribe na rečnom ostrvu i…
Da ne meračimo previše, ali vinarija KAST, prema početnim slovima imena sestre i brata Kovčalija, svakako je mesto koje ćemo uskoro ponovo otkriti.