Sudija je odsvirao kraj i to na samom izmaku godine i na vest koju baš nisam očekivala - zatvoren je Bitni Špirs, gde su se pravili verovatno najbolji burgeri ikada napravljeni u Beogradu. I baš je to bezveze, naročito ako uzmem u obzir da sam kasno saznala i nisam stigla da se pozdravim kako treba. Da ne brinem, reći će mi Instagram zajednica posle objave koja je pre nekoliko dana osvanula na zvaničnoj stranici popularnih Špirsovaca. "Hvala što ste bili sa nama u ovoj godini, a mi sada odosmo na zimski raspust" - tako nekako je glasila odjava.
Ali - brinem se.
Bitni Špirs je već jednom bio na dužoj pauzi i tada toliko dugo nisu radili da je bilo pitanje da li će se ikada ponovo otvoriti. Otvorili su se, a ta pauza iznedrila je, po mom mišljenju, potez koji je bio totalno pogrešan, a to je preseljenje sa prepoznatljive i razrađene lokacije u Makenzijevoj ulici na popularnu Palilulsku pijacu, u šareniš najrazličitijih gastro koncepata. Čovek bi pomislio da nema logičnije lokacije za Bitni od Paliluske pijace, ali očigledno je da nije tako jer ponovo sledi pauza, ovog puta sa nesrećnim krajem. Ideja je bila da se Bitni Špirs spoji sa Đanijem, mestom za autentične napolitane, još jednim sjajnim projektom Vlade Dijagonale koji je međutim veoma kratko radio. Šef Zeka, talentovani kuvar Stefan Zečević koji je i Vladin dugogodišnji miljenik, bio je u jednom trenutku zadužen i za Bitni i za Đani, pa je postao i šef kuhinje u novom Cveću Zla. Ubrzo je postalo jasno da nije mogao da bude na tri mesta u isto vreme, pa je tako prvo stradao Đani, sada i Bitni, a ako realno pogledamo kako Cveće posle prvobitnog hajpa sada radi, verovatno je i ono sledeće, iako se nadam da nije.
Vlada je car beogradskog ugostiteljstva, čovek sa fenomenalnim idejama i ugostitelj koji pravi sjajne lokale, iako je njegov najveći problem to što ih iznenada zatvara. Setite se samo kako su prošli Zaplet i Dijagonala, i koliko smo bili tužni što posle toga dugo godina Vlada nije napravio ništa slično tome. Bitni Špirs nije opstao na Paliluskoj pijaci i jer su radili kada im se radi. Nije opstao jer su navikli goste da poruče burgere i u prolazu svrate po njih, što na Paliluskoj pijaci nije moguće. Treba se prvo parkirati u strogom centru grada, što je često nemoguća misija, pa onda ući na pijacu, pa stići do burgera…
Elem,
Da li se Bitni Špirs zatvara zauvek ili su stvarno samo umorni i idu na dužu, zimsku pauzu? Ako pitate Zeku on će vam reći stay tuned, ali imam i ja svoje, proverene izvore koji kažu nešto drugo – Bitni Špirs je ovog puta nažalost zatvoren zauvek! Iako ipak ima malo onog "makar", makar u obliku u kom je radio do sada, makar dok ne nađu novu lokaciju koju ni ne traže, makar…
I da, tačno je da nada umire poslednja, ali ovog puta ipak su je preduhitrili - prvo Đani, pa onda i Bitni. Eventualno, još da se strpimo i možda sačekamo nekog novog Džastina ili Valentina…
Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.