Gastro pregled: Gledate li MasterChefa?

Mada se tek zahuktava, prvo srpsko izdanje MasterChefa do sada je za mene opravdalo sva očekivanja, i ne, ovo nije plaćena reklama. Šou je uzbudljiv, takmičari interesantni, sudije na visini zadatka, i sam format nema preterano izraženu crtu rijaliti programa kao u šta se, na primer u Hrvatskoj, posle deceniju emitovanja, pretvorio - u šou u čijem fokusu nije kuvanje, već međuljudski odnosi među takmičarima. Nadam se, iako se malo i plašim, da takav nikad neće postati u Srbiji.

Izbor sudija je odlično napravljen. Izabrani su šefovi od kojih takmičari mogu mnogo toga da nauče. Ne libe se da kažu šta misle, svako na sebi svojstven način, i koji se ne libe da kažu šta misle, svako na sebi svojstven način. Polako, kako šou odmiče, čini mi se da su u komentarima "okrutniji" i stroži u komentarima na račun takmičara i njihovog rada nego na početku sezone.

Nije baš tajna da MasterChef svuda u svetu, na kraju sezone iznedri bar jednog profesionalnog kuvara i budućeg šefa restorana, bez obzira što se takmiče kuvari amateri sa različitim nivoima kulinarskog znanja. Zapravo, oni moraju da pokažu i da su snalažljivi, i brzi, i kreativni, i tačni - upravo sve ono što jedan šef svakodnevno pokazuje u kuhinji svog ili tuđeg restorana.

Na samom početku emitovanja, pitala sam Branka Kisića, dok smo radili priču o MasterChefu za naš jubilarni, 50. broj magazina, da li takmičari znaju da kuvaju i da li vidi nekog budućeg šefa kuhinje među njima. Na prvu je rekao - nemaju pojma da kuvaju, a posle je i objasnio da se jasno vidi ko je od takmičara u životu kuvao da bi preživeo, a ko je kuvao da bi uživao.

I zaista verujem da će tek da isplivaju ovi što su uživali, pošto do kraja takmičenja ima još dosta.

Ja svoje favorite imam. A vi?

Do sledećeg vikenda,

Vidimo se.