14.09.2024.
Forbes je predstavio vina Severne Makedonije
Vranac, sorta snažnog karaktera, najbolja je šansa ove zemlje za izlazak na svetska tržišta, smatra autor teksta u čuvenom magazinu, vinski pisac i sudija Per Karlson
Vinograd u Tikvešu (foto: Shutterstock/Baleski)
Magazin Forbes objavio je u petak, 13. septembra veoma zanimljiv tekst o vinima i sortama Severne Makedonije. U tekstu pod nazivom The Wines Of North Macedonia, Explained By An Expert, Per Karlson, vinski pisac i sudija, na sažet i zanimljiv način predstavio je vinsku Severnu Makedoniju, sa njenim tipičnim sortama i stilovima, uz poseban akcenat na vranac koji bi, smatra autor, trebalo da bude fokus napora tamošnjih vinara da se probiju na svetska tržišta.
- Balkan se ponekad naziva vinskim poluostrvom. U njegovom centru je Severna Makedonija, mala zemlja sa velikim vinima – rekao je autor na početku teksta, objasnivši da je pre nekog vremena bio u Severnoj Makedoniji u svojstvu sudije na Concours Mondial de Bruxelles Vranec Selection, prvom međunarodnom ocenjivanju vina od vranca.Per Karlson je iskoristio ovu priliku i da porazgovara sa Zvonkom Hercegom, vinskim edukatorom i sudijom, kako bi stekao dublji uvid u vina Severne Makedonije. Kako mu je naveo Herceg, raznolika i planinska geografija Severne Makedonije omogućava vinarima ove zemlje da istražuju veoma širok spektar sorti grožđa, od međunarodnih do tipično balkanskih i autohtonih.
Herceg je autoru teksta naročito istakao smederevku, najzastupljeniju belu sortu grožđa u Severnoj Makedoniji, potom tamjaniku, kratošiju, i druge zanimljive sorte kao su žilavka, župljanka, stanušina... Posebnu pažnju autora privukao je, naravno, vranac, najvažnija sorta Severne Makedonije, koji je opisao kao sortu grožđa jake ličnosti i bogate arome. Karlson je napisao da ga aromatski profil vranca podseća na kombinaciju karakteristika siraa - u vrancu je prepoznao njegovu snagu i začinski karakter - i nebioloa sa njegovim intenzivnim taninima i kiselinama. Karlsonov sagovornik Zvonko Herceg naveo je da vranac zahteva mnogo rada ali da daje izvanredne rezultate:
- Vranac je teško ukrotiti, tako da morate puno raditi sa ovom sortom grožđa kako biste ukrotili tanine, koji mogu biti veoma, veoma oštri – rekao je Herceg autoru, objasnivši dalje postupke u radu sa vrancem, kao što su duže sazrevanje u drvetu i malolaktička fermentacija.Autor je ušao i u genezu današnjeg sortimenta makedonskih vinograda, istakavši da je nasleđe SFRJ ostavilo traga u vinskoj industriji. Karlsonov sagovornik Zvonko Herceg objasnio je da je ovo dovelo do zanimljivih ishoda:
- Imamo i furmint ovde, i mnogo drugih sorti grožđa, jer su u prošlosti sve te republike imale pravila za razmenu biljnih materijala – rekao je, i pomenuo i grašac kao još jednu sortu koja je u to vreme doneta na tle današnje Severne Makedonije.
Ceo tekst može se pročitati na ovom linku.
- Balkan se ponekad naziva vinskim poluostrvom. U njegovom centru je Severna Makedonija, mala zemlja sa velikim vinima – rekao je autor na početku teksta, objasnivši da je pre nekog vremena bio u Severnoj Makedoniji u svojstvu sudije na Concours Mondial de Bruxelles Vranec Selection, prvom međunarodnom ocenjivanju vina od vranca.Per Karlson je iskoristio ovu priliku i da porazgovara sa Zvonkom Hercegom, vinskim edukatorom i sudijom, kako bi stekao dublji uvid u vina Severne Makedonije. Kako mu je naveo Herceg, raznolika i planinska geografija Severne Makedonije omogućava vinarima ove zemlje da istražuju veoma širok spektar sorti grožđa, od međunarodnih do tipično balkanskih i autohtonih.
Herceg je autoru teksta naročito istakao smederevku, najzastupljeniju belu sortu grožđa u Severnoj Makedoniji, potom tamjaniku, kratošiju, i druge zanimljive sorte kao su žilavka, župljanka, stanušina... Posebnu pažnju autora privukao je, naravno, vranac, najvažnija sorta Severne Makedonije, koji je opisao kao sortu grožđa jake ličnosti i bogate arome. Karlson je napisao da ga aromatski profil vranca podseća na kombinaciju karakteristika siraa - u vrancu je prepoznao njegovu snagu i začinski karakter - i nebioloa sa njegovim intenzivnim taninima i kiselinama. Karlsonov sagovornik Zvonko Herceg naveo je da vranac zahteva mnogo rada ali da daje izvanredne rezultate:
- Vranac je teško ukrotiti, tako da morate puno raditi sa ovom sortom grožđa kako biste ukrotili tanine, koji mogu biti veoma, veoma oštri – rekao je Herceg autoru, objasnivši dalje postupke u radu sa vrancem, kao što su duže sazrevanje u drvetu i malolaktička fermentacija.Autor je ušao i u genezu današnjeg sortimenta makedonskih vinograda, istakavši da je nasleđe SFRJ ostavilo traga u vinskoj industriji. Karlsonov sagovornik Zvonko Herceg objasnio je da je ovo dovelo do zanimljivih ishoda:
- Imamo i furmint ovde, i mnogo drugih sorti grožđa, jer su u prošlosti sve te republike imale pravila za razmenu biljnih materijala – rekao je, i pomenuo i grašac kao još jednu sortu koja je u to vreme doneta na tle današnje Severne Makedonije.
Ceo tekst može se pročitati na ovom linku.
