26.02.2026.
EU usvojila veliki paket mera za podršku vinarima
Regulatorni okvir je, nadaju se vinari, adekvatan odgovor na probleme sa viškovima vina, klimatskim promenama i administrativnim opterećenjima proizvođača
Vinogradi u Bordou
Kao odgovor na krizu vinskog sektora u Evropi i na konkretne predloge koji su tokom više godina upućivani u Brisel, Savet Evropske unije usvojio je 23. februara 2026. godine novi regulatorni okvir koji treba da ojača konkurentnost i otpornost vinarstva. Sveobuhvatni paket mera je, nadaju se vinari, adekvatan odgovor na sve izraženije probleme sa viškovima vina, klimatskim promenama i administrativnim opterećenjima proizvođača.
Kako prenosi Savet Evrope, novi okvir predstavlja značajnu modernizaciju postojeće vinske politike i zamišljen je kao dugoročna strategija razvoja sektora, sa ciljem da evropska vina ostanu konkurentna na globalnom tržištu i bolje prilagođena promenama u potrošnji i proizvodnji.
Jedan od ključnih ciljeva reforme jeste bolje usklađivanje ponude i tražnje. Države članice moći će da podrže mere poput krčenja viškova vinograda kako bi se smanjila prekomerna proizvodnja i stabilizovalo tržište. Istovremeno, novi sistem omogućava veću fleksibilnost u planiranju sadnje, jer se ukida ranije predviđeni rok za režim sadnje i uvodi desetogodišnji ciklus revizije.
ProWein, najveći evropski vinski sajam (foto: Messe Dusseldorf/ctillman)
Veliki naglasak stavljen je i na prilagođavanje klimatskim promenama. Države članice moći će da povećaju finansijsku podršku za investicije povezane sa ublažavanjem klimatskih posledica i prilagođavanjem proizvodnje, pri čemu subvencije mogu dostići i do 80 odsto troškova. Ova mera treba da ubrza prelazak ka održivijoj i otpornijoj proizvodnji vina.
Važan deo reforme odnosi se na pojednostavljivanje i usklađivanje pravila o označavanju vina. Cilj je smanjenje administrativnih troškova i lakše funkcionisanje jedinstvenog tržišta, ali i jasnije informisanje potrošača. Novi sistem podrazumeva veću upotrebu digitalnih etiketa i piktograma, koji će omogućiti jednostavniji pristup informacijama o proizvodima.
Reforma predviđa i mere za podsticanje inovacija i modernizacije sektora, uključujući veću fleksibilnost proizvođača u reagovanju na tržišne promene. Očekuje se da će nove mogućnosti pomoći vinarijama da razvijaju nove stilove vina i prilagođavaju se savremenim trendovima potrošnje.
Poseban značaj daje se razvoju vinskog turizma kao važnog izvora prihoda u ruralnim područjima. Proizvođači će moći da dobiju ciljanu finansijsku podršku za projekte vezane za enoturizam, čime EU želi da podstakne ekonomski razvoj vinogradarskih regiona i očuvanje ruralnih zajednica.
Ovaj paket mera rezultat je višegodišnjih pregovora između Evropske komisije, Evropskog parlamenta i država članica. Nova pravila trebalo bi da postanu jedan od ključnih instrumenata evropske vinske politike u narednoj deceniji i da omoguće stabilniji razvoj sektora koji je među najvažnijim poljoprivrednim granama Evropske unije. O značaju evropskog vinarstva dovoljno govore brojevi: čak 88 procenata evropskih vinograda pripada apelacijama i drugim zonama geografske zaštite, a evropska vina učestvuju u svetskoj proizvodnji sa kolosalnih 60 procenata.
Kako prenosi Savet Evrope, novi okvir predstavlja značajnu modernizaciju postojeće vinske politike i zamišljen je kao dugoročna strategija razvoja sektora, sa ciljem da evropska vina ostanu konkurentna na globalnom tržištu i bolje prilagođena promenama u potrošnji i proizvodnji.
Jedan od ključnih ciljeva reforme jeste bolje usklađivanje ponude i tražnje. Države članice moći će da podrže mere poput krčenja viškova vinograda kako bi se smanjila prekomerna proizvodnja i stabilizovalo tržište. Istovremeno, novi sistem omogućava veću fleksibilnost u planiranju sadnje, jer se ukida ranije predviđeni rok za režim sadnje i uvodi desetogodišnji ciklus revizije.
ProWein, najveći evropski vinski sajam (foto: Messe Dusseldorf/ctillman)Veliki naglasak stavljen je i na prilagođavanje klimatskim promenama. Države članice moći će da povećaju finansijsku podršku za investicije povezane sa ublažavanjem klimatskih posledica i prilagođavanjem proizvodnje, pri čemu subvencije mogu dostići i do 80 odsto troškova. Ova mera treba da ubrza prelazak ka održivijoj i otpornijoj proizvodnji vina.
Važan deo reforme odnosi se na pojednostavljivanje i usklađivanje pravila o označavanju vina. Cilj je smanjenje administrativnih troškova i lakše funkcionisanje jedinstvenog tržišta, ali i jasnije informisanje potrošača. Novi sistem podrazumeva veću upotrebu digitalnih etiketa i piktograma, koji će omogućiti jednostavniji pristup informacijama o proizvodima.
Reforma predviđa i mere za podsticanje inovacija i modernizacije sektora, uključujući veću fleksibilnost proizvođača u reagovanju na tržišne promene. Očekuje se da će nove mogućnosti pomoći vinarijama da razvijaju nove stilove vina i prilagođavaju se savremenim trendovima potrošnje.
Poseban značaj daje se razvoju vinskog turizma kao važnog izvora prihoda u ruralnim područjima. Proizvođači će moći da dobiju ciljanu finansijsku podršku za projekte vezane za enoturizam, čime EU želi da podstakne ekonomski razvoj vinogradarskih regiona i očuvanje ruralnih zajednica.
Ovaj paket mera rezultat je višegodišnjih pregovora između Evropske komisije, Evropskog parlamenta i država članica. Nova pravila trebalo bi da postanu jedan od ključnih instrumenata evropske vinske politike u narednoj deceniji i da omoguće stabilniji razvoj sektora koji je među najvažnijim poljoprivrednim granama Evropske unije. O značaju evropskog vinarstva dovoljno govore brojevi: čak 88 procenata evropskih vinograda pripada apelacijama i drugim zonama geografske zaštite, a evropska vina učestvuju u svetskoj proizvodnji sa kolosalnih 60 procenata.
