22.02.2026.
Drveće čuva vinograde i utiče na aromu vina
Vinograd i šuma su prirodan spoj – drveće ublažava temperaturu okoline, čuva čokote od mraza i čak, kako veruju neki vinari, daje vinu dodatan, suptilan sloj arome
foto: Branislav Nenin
U svetu vina sve više raste interesovanje za ulogu koju drveće i šumska vegetacija imaju u vinogradarstvu. Iako tradicionalno gledano vinogradi i šume deluju kao potpuno odvojeni svetovi, nova naučna istraživanja i praktična zapažanja vinara, kako se navodi u tekstu objavljenom na sajtu Food and Wine, pokazuju da drveće može imati snažan uticaj na zdravlje vinove loze, klimu u vinogradu i čak na samu aromu i ukus vina.
Prvi i najdirektniji uticaj drveća, kako se navodi u tekstu, jeste u tome što stvara mikroklimu koja štiti vinovu lozu. Vinogradi okruženi šumom često imaju niže temperature, veću vlažnost vazduha i manji rizik od naglih temperaturnih skokova tokom leta. Na primer, u vinogradu Benton Lane u američkoj dolini Vilamet prisustvo šume značajno je smanjilo broj ekstremno toplih dana, što vinograd čini otpornijim na stres usled vrućine i pomaže grožđu da sazri polako i ravnomerno.
Takođe, drveće deluje kao prirodni bedem protiv vetra i kao barijera protiv iznenadnih hladnih vetrova ili mrazeva. To doprinosi stabilnijem rastu loze i zdravijem grožđu, što je od izuzetnog značaja za očuvanje kvaliteta vina.
Više biodiverziteta i zdraviji vinogradi
Drveće i žbunje oko vinograda otvaraju prostor za mnogo širi spektar biljnog i životinjskog sveta – od korisnih insekata, ptica i šišmiša do mikroorganizama u zemljištu. Ove vrste pomažu u kontroli štetočina (bez hemijskih tretmana), poboljšavaju plodnost tla i doprinose zdravlju korenovog sistema loze.
Najvažnije, raznovrsna vegetacija poboljšava strukturu zemljišta, povećava kapacitet zadržavanja vode i stimuliše aktivnost korisnih mikroba. To znači da vinova loza troši manje energije na borbu protiv suše i stresa, što može pozitivno uticati na koncentraciju šećera, kiselina i aromatskih komponenti u grožđu – a samim tim i na kvalitet vina.
Jedno od najintrigantnijih otkrića jeste mogućnost da drveće utiče direktno na aromatski profil vina. Vina iz vinograda okruženih šumom ponekad pokazuju suptilne naznake biljnih, smolastih ili biljnih nota koje podsećaju na aromu borova, hrastova ili aromatičnih žbunova poput ruzmarina i timijana.
Neki vinari veruju da isparljivi aromatski spojevi iz drveća i aromatične flore mogu da se zadrže na površini bobica grožđa ili da utiču na metabolizam tokom fermentacije. Iako naučni dokazi za ovaj fenomen još nisu definitivni, degustatorska iskustva ukazuju da ove suptilne komponente doprinose svežini, kompleksnosti i opštem osećanju lokaliteta.
Drveće kao saveznik održivog vinogradarstva
Sve veći broj vinara širom sveta, od Francuske do Australije i SAD, uključuje drveće i prirodnu vegetaciju kao deo održivih ili biodinamičkih pristupa u vinogradarstvu. Na taj način ne samo da čuvaju vinovu lozu od klimatskih ekstremnih uslova, već i grade bioraznovrsniji, otporniji sistem koji doprinosi dugoročnoj stabilnosti proizvodnje vina.
Zaključak svih ovih zapažanja je da drveće ne utiče samo na pejzaž vinograda, već predstavlja aktivnog partnera u vinogradarstvu – od zaštite klime i tla do suptilnih aroma u vinu. Bez obzira na to da li gledamo drveće kao senku, aromatički izvor ili element biodiverziteta, sve ove uloge doprinosе jedinstvenosti vina i njegovoj povezanosti sa mestom u kojem nastaje.
Odličan primer za blagotvoran uticaj šumskog pojasa na vinovu lozu je vinarija Souleil Vin de Bonté, koja proizvodi vino od organski gajenog grožđa sa imanja od 200 hektara oko Pinea u Francuskoj. Suosnivačica vinarije Marijana Fabr-Lanvan ističe da su vinogradi okruženi mediteranskom priobalnom vegetacijom – borovima, hrastovima i maslinama. Njihovo vino Souleil Le Blanc, proizvedeno pretežno od sorte pikepul blan, u čaši jasno pokazuje uticaj ovog okruženja.
Drveće oko vinograda održava temperaturu umerenom i omogućava dobar nivo kiselia, što pomaže da se očuva prepoznatljiva svežina vina od sorte pikepul blan – govori vinarka i dodaje:
- Na nepcu vino ostaje linearno i precizno, sa izraženim citrusnim notama, slankastom, kredastom ivicom i čistim, osvežavajućim završetkom koji odražava sortu i njeno mediteransko poreklo - navodi vinarka u izjavi za Food and Wine.
Prvi i najdirektniji uticaj drveća, kako se navodi u tekstu, jeste u tome što stvara mikroklimu koja štiti vinovu lozu. Vinogradi okruženi šumom često imaju niže temperature, veću vlažnost vazduha i manji rizik od naglih temperaturnih skokova tokom leta. Na primer, u vinogradu Benton Lane u američkoj dolini Vilamet prisustvo šume značajno je smanjilo broj ekstremno toplih dana, što vinograd čini otpornijim na stres usled vrućine i pomaže grožđu da sazri polako i ravnomerno.
Takođe, drveće deluje kao prirodni bedem protiv vetra i kao barijera protiv iznenadnih hladnih vetrova ili mrazeva. To doprinosi stabilnijem rastu loze i zdravijem grožđu, što je od izuzetnog značaja za očuvanje kvaliteta vina.
Više biodiverziteta i zdraviji vinogradi
Drveće i žbunje oko vinograda otvaraju prostor za mnogo širi spektar biljnog i životinjskog sveta – od korisnih insekata, ptica i šišmiša do mikroorganizama u zemljištu. Ove vrste pomažu u kontroli štetočina (bez hemijskih tretmana), poboljšavaju plodnost tla i doprinose zdravlju korenovog sistema loze.
Najvažnije, raznovrsna vegetacija poboljšava strukturu zemljišta, povećava kapacitet zadržavanja vode i stimuliše aktivnost korisnih mikroba. To znači da vinova loza troši manje energije na borbu protiv suše i stresa, što može pozitivno uticati na koncentraciju šećera, kiselina i aromatskih komponenti u grožđu – a samim tim i na kvalitet vina.
Jedno od najintrigantnijih otkrića jeste mogućnost da drveće utiče direktno na aromatski profil vina. Vina iz vinograda okruženih šumom ponekad pokazuju suptilne naznake biljnih, smolastih ili biljnih nota koje podsećaju na aromu borova, hrastova ili aromatičnih žbunova poput ruzmarina i timijana.
Neki vinari veruju da isparljivi aromatski spojevi iz drveća i aromatične flore mogu da se zadrže na površini bobica grožđa ili da utiču na metabolizam tokom fermentacije. Iako naučni dokazi za ovaj fenomen još nisu definitivni, degustatorska iskustva ukazuju da ove suptilne komponente doprinose svežini, kompleksnosti i opštem osećanju lokaliteta.
Drveće kao saveznik održivog vinogradarstva
Sve veći broj vinara širom sveta, od Francuske do Australije i SAD, uključuje drveće i prirodnu vegetaciju kao deo održivih ili biodinamičkih pristupa u vinogradarstvu. Na taj način ne samo da čuvaju vinovu lozu od klimatskih ekstremnih uslova, već i grade bioraznovrsniji, otporniji sistem koji doprinosi dugoročnoj stabilnosti proizvodnje vina.
Zaključak svih ovih zapažanja je da drveće ne utiče samo na pejzaž vinograda, već predstavlja aktivnog partnera u vinogradarstvu – od zaštite klime i tla do suptilnih aroma u vinu. Bez obzira na to da li gledamo drveće kao senku, aromatički izvor ili element biodiverziteta, sve ove uloge doprinosе jedinstvenosti vina i njegovoj povezanosti sa mestom u kojem nastaje.
Odličan primer za blagotvoran uticaj šumskog pojasa na vinovu lozu je vinarija Souleil Vin de Bonté, koja proizvodi vino od organski gajenog grožđa sa imanja od 200 hektara oko Pinea u Francuskoj. Suosnivačica vinarije Marijana Fabr-Lanvan ističe da su vinogradi okruženi mediteranskom priobalnom vegetacijom – borovima, hrastovima i maslinama. Njihovo vino Souleil Le Blanc, proizvedeno pretežno od sorte pikepul blan, u čaši jasno pokazuje uticaj ovog okruženja.
Drveće oko vinograda održava temperaturu umerenom i omogućava dobar nivo kiselia, što pomaže da se očuva prepoznatljiva svežina vina od sorte pikepul blan – govori vinarka i dodaje:
- Na nepcu vino ostaje linearno i precizno, sa izraženim citrusnim notama, slankastom, kredastom ivicom i čistim, osvežavajućim završetkom koji odražava sortu i njeno mediteransko poreklo - navodi vinarka u izjavi za Food and Wine.
