26.03.2026.piše: Nenad Kostić
Dragojlovićeva premijera: Rogoz, Husar i Kolodar
Mladen Dragojlović je pred stručnom publikom vodio degustaciju tri sjajna vina – grašca, šardonea i širaza iz inauguralnih berbi fruškogorske kuće koja nosi njegovo ime
Čekanje se isplatilo: dok se pripremamo za veliku premijeru vinarije Dragojlović na Outstanding Wine Show 17. i 18. aprila, stručna publika je u sredu, 25. marta prvi put mogla da degustira prva tri vina koja je Mladen Dragojlović napravio u vinskoj kući koja nosi njegovo ime. Degustacija u vinoteci Wine & Pleasure je pokazala i stilski pravac kojim Mladen Dragojlović želi da se kreće u vinariji od koje svi imamo vrlo visoka očekivanja, i činjenicu da naš trofejni enolog o razvoju svoje vinske kuće razmišlja strateški. Ponudio je u prvoj komercijalnoj berbi vina koja su već sada spremna za konzumaciju i opravdavaju svrstavanje u premijum sektor, ali odišu svežinom, mladošću i potencijalom za razvoj – i u boci i u vinogradu i pogonu, u budućim berbama.
Uvod u degustaciju dali su Mladen Dragojlović i njegova supruga dr Danka Dragojlović, naučni saradnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije, kojoj je ovo, kako su rekli, prvi ulazak u samu proizvodnju vina. Danka Dragojlović dala je nadahnut pregled istorije Slankamena i brda Mihaljevac na kome se vodila Bitka kod Slankamena 1691. godine a danas na njemu rastu čokoti vinarije Dragojlović, kao i simboličnih i porodičnih razloga koji su doveli do stvaranja identiteta vinarije, sa stilizovanim zecom na logou: Zec je staro porodično prezime, a zec životinja koja je u potrazi za suncem i simbolizuje traganje za suncem i boljim i lepšim stvarima. „Ovo je težnja da poštujemo naše korene i tradiciju, i da trčimo ka lepoj budućnosti i dajemo sve od sebe da budemo što bolji“, rekla je dr Danka Dragojlović.
Predstavljanje je počelo vinom Rogoz 2025, plemenitim grašcem delimično odležalim u amfori, čvrste strukture i složenog mirisa koji je, već i u ovom mladom izdanju, opravdao očekivanja od rada Mladena Dragojlovića sa sortom od koje smo nekada znali samo za laka vina za brzu upotrebu. Ovo je sve samo ne to – tu su i mineralnost i kompleksne voćne i floralne arome i ugodne i distinktivne herbalne note („Ima herbalnosti, ali poslednje što želim je da od grašca pravim sovinjon blan“, kaže Dragojlović), uz lepu strukturu uzdižu Rogoz u ravan premijum vina – baš onako kako su u vinariji Dragojlović zamislili. Unapred se radujemo degustaciji ovog vina i nakon nešto dužeg sazrevanja u boci, i u novim berbama – a i sam Dragojlović svedoči da je ovo vino u eksperimentima sa aeracijom u otvorenoj boci pokazalo da itekako ima potencijal za sazrevanje. „Grašac mora da ima nešto autentično, ne treba da liči na šardone koji guraju u drvo“, kaže Dragojlović i dodaje da njegov grašac nikada neće videti drvo.
Druga etiketa, šardone Husar 2024, svež je, pitak, elegantan šardone sa kremastim karakterom i vrlo prepoznatljivim sortnim izrazom, u skladu sa oprezom sa kojim Dragojlović prilazi malolaktičkoj fermentaciji – na degustaciji je rekao da ne želi da pravi vina kod kojih na kraju ostanu samo puteraste note. Kremasta crta je tu, ali kao „šlag na torti“, ne kao definišuća osobina vina koje obiluje aromama ukusnog žutog voća, zrelih citrusa i prijatne kiseline koja, kaže Dragojlović, jako pomaže u boljoj integraciji drveta. Šardone se pravi od grožđa iz vinograda starog 15-17 godina, sa rodom svedenim, kako kaže Dragojlović, na „minimum minimuma“. Sedamdeset posto vina je fermentisalo i odležavalo u baricima, a trideset odsto u amforama, a Dragojlović kaže da je birao bačve koje su namenski krojene za besprekornu integraciju drveta i sorte.
Za kraj, degustirali smo sira Kolodar 2024, vino koje će, sigurni smo, bez problema pogoditi „žicu“ savremenih potrošača. Mladenu Dragojloviću bitno je da se kaže da je ovo sira, a ne širaz, zbog stilskog izraza koji Kolodar svrstava u elegantna vina u maniru Starog sveta. I potpuno je u pravu. Sve što očekujemo od dobrog vina od ove sorte je tu, upakovano tako da odgovara senzibilitetu novog vinskog sveta u kome živimo: crveno vino koje nije „teškaš“ preopterećen drvetom i taninima, srednjeg tela, sa aromama tek dozrelog tamnog voća, delikatnim začinskim ugrizom i karakterističnim, mesnatim štihom koji ga prožima od početka do kraja. Oprezna kombinacija barika prvog i drugog punjenja i ovom vinu omogućila je odličnu integraciju drveta sa kojim Dragojlović radi kod oba barikirana vina izuzetno pažljivo. Vinar skromno kaže da vinogradu i vinu treba još malo vremena – no, naša preporuka je da se Kolodaru priđe kao svežem, poletnom izrazu sorte koja kod nas, očigledno, ima potencijal za velike stvari.
Mladen i Danka Dragojlović
Početak je odličan, ambicije velike, a plan jasan – vina će biti pravljena u tri linije, s tim što će premijum linija u koju spadaju degustirana tri vina biti i nadalje pravljena u vrlo limitiriranim serijama. Za oko godinu i po dana očekujemo i prvi penušavac kuće Dragojlović – blanc de blancs koji će se, govori Mladen, praviti samo u godinama koje nisu sušne.
Uvod u degustaciju dali su Mladen Dragojlović i njegova supruga dr Danka Dragojlović, naučni saradnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije, kojoj je ovo, kako su rekli, prvi ulazak u samu proizvodnju vina. Danka Dragojlović dala je nadahnut pregled istorije Slankamena i brda Mihaljevac na kome se vodila Bitka kod Slankamena 1691. godine a danas na njemu rastu čokoti vinarije Dragojlović, kao i simboličnih i porodičnih razloga koji su doveli do stvaranja identiteta vinarije, sa stilizovanim zecom na logou: Zec je staro porodično prezime, a zec životinja koja je u potrazi za suncem i simbolizuje traganje za suncem i boljim i lepšim stvarima. „Ovo je težnja da poštujemo naše korene i tradiciju, i da trčimo ka lepoj budućnosti i dajemo sve od sebe da budemo što bolji“, rekla je dr Danka Dragojlović.
Predstavljanje je počelo vinom Rogoz 2025, plemenitim grašcem delimično odležalim u amfori, čvrste strukture i složenog mirisa koji je, već i u ovom mladom izdanju, opravdao očekivanja od rada Mladena Dragojlovića sa sortom od koje smo nekada znali samo za laka vina za brzu upotrebu. Ovo je sve samo ne to – tu su i mineralnost i kompleksne voćne i floralne arome i ugodne i distinktivne herbalne note („Ima herbalnosti, ali poslednje što želim je da od grašca pravim sovinjon blan“, kaže Dragojlović), uz lepu strukturu uzdižu Rogoz u ravan premijum vina – baš onako kako su u vinariji Dragojlović zamislili. Unapred se radujemo degustaciji ovog vina i nakon nešto dužeg sazrevanja u boci, i u novim berbama – a i sam Dragojlović svedoči da je ovo vino u eksperimentima sa aeracijom u otvorenoj boci pokazalo da itekako ima potencijal za sazrevanje. „Grašac mora da ima nešto autentično, ne treba da liči na šardone koji guraju u drvo“, kaže Dragojlović i dodaje da njegov grašac nikada neće videti drvo.
Druga etiketa, šardone Husar 2024, svež je, pitak, elegantan šardone sa kremastim karakterom i vrlo prepoznatljivim sortnim izrazom, u skladu sa oprezom sa kojim Dragojlović prilazi malolaktičkoj fermentaciji – na degustaciji je rekao da ne želi da pravi vina kod kojih na kraju ostanu samo puteraste note. Kremasta crta je tu, ali kao „šlag na torti“, ne kao definišuća osobina vina koje obiluje aromama ukusnog žutog voća, zrelih citrusa i prijatne kiseline koja, kaže Dragojlović, jako pomaže u boljoj integraciji drveta. Šardone se pravi od grožđa iz vinograda starog 15-17 godina, sa rodom svedenim, kako kaže Dragojlović, na „minimum minimuma“. Sedamdeset posto vina je fermentisalo i odležavalo u baricima, a trideset odsto u amforama, a Dragojlović kaže da je birao bačve koje su namenski krojene za besprekornu integraciju drveta i sorte.
Za kraj, degustirali smo sira Kolodar 2024, vino koje će, sigurni smo, bez problema pogoditi „žicu“ savremenih potrošača. Mladenu Dragojloviću bitno je da se kaže da je ovo sira, a ne širaz, zbog stilskog izraza koji Kolodar svrstava u elegantna vina u maniru Starog sveta. I potpuno je u pravu. Sve što očekujemo od dobrog vina od ove sorte je tu, upakovano tako da odgovara senzibilitetu novog vinskog sveta u kome živimo: crveno vino koje nije „teškaš“ preopterećen drvetom i taninima, srednjeg tela, sa aromama tek dozrelog tamnog voća, delikatnim začinskim ugrizom i karakterističnim, mesnatim štihom koji ga prožima od početka do kraja. Oprezna kombinacija barika prvog i drugog punjenja i ovom vinu omogućila je odličnu integraciju drveta sa kojim Dragojlović radi kod oba barikirana vina izuzetno pažljivo. Vinar skromno kaže da vinogradu i vinu treba još malo vremena – no, naša preporuka je da se Kolodaru priđe kao svežem, poletnom izrazu sorte koja kod nas, očigledno, ima potencijal za velike stvari.
Mladen i Danka DragojlovićPočetak je odličan, ambicije velike, a plan jasan – vina će biti pravljena u tri linije, s tim što će premijum linija u koju spadaju degustirana tri vina biti i nadalje pravljena u vrlo limitiriranim serijama. Za oko godinu i po dana očekujemo i prvi penušavac kuće Dragojlović – blanc de blancs koji će se, govori Mladen, praviti samo u godinama koje nisu sušne.
Povezani unosi
