01.08.2023.Piše: Sonja Stojić
Bordo 2022: Žega i suša
Prošla godina bila je jedna od najtoplijih zabeleženih u Bordou, što se umnogome odrazilo na kvalitet i karakter vina, kaže Sonja Stojić
Vinogradi San-Emiliona (foto: Shutterstock)
Sonja Stojić, distributerka vina i velika poznavateljka francuskog vinskog podneblja, u svojoj analizi berbe 2022. u Bordou ispričala je uzbudljivu priču o godini visokih temperatura i nesvakidašnjih suša, i koja je neke sorte prekomerno izmučila a drugima dala priliku da zablistaju. Čak i u tako ekstremnim uslovima, sa obe strane Žironde sada sazrevaju izvanredna vina, kaže Sonja Stojić.
Prošla godina jedna je od najtoplijih zabeleženih u Bordou. Prosečna temperatura od maja do avgusta bila je viša nego tokom prethodnih 30 godina. Sušni period trajao je takođe nezabeleženo dugo, i osim par olujnih pljuskova oko 20. juna koje je pratio grad, od maja do septembra skoro da uopšte nije bilo kiše.
KLIMA
Jesen je bila suva i hladna, a zatim je stigao topao i vlažan decembar. Januar i februar bili su sunčani i bez kiše, temperature su bile ispod 0°C tokom samo šest dana. Mart je bio topliji za 2°C u odnosu na prethodnih deset godina, ali je konačno palo i malo kiše. Prvih dana aprila temperature su se spustile na -7 °C, što je zabeleženo najniža temperatura u to doba godine od 1947. Srećom, vegetacija nije krenula rano kao prethodne dve godine, pa mrazevi nisu napravili veću štetu. Toplije vreme došlo je posle 10. aprila i trajalo je tokom celog meseca. Prvi pupoljci pojavili su se sredinom aprila.
Maj je počeo letnjim temperaturama, prva žega u godini zabeležena je između 8. i 22. maja sa dnevnim temperaturama za 4,3°C iznad proseka. Bio je to najtopliji maj od 1950. godine, tokom nekoliko dana temperature su bile iznad 30°C. Iako je kiša pala krajem maja, deficit vode ipak je ostao značajan jer padavina nije bilo dovoljno da se nadomeste prazni rezervoari vode od zime. Prvi cvetovi pojavili su se sredinom maja, na vreme, a dve nedelje kasnije nego 2021. godine. Cvetanje je bilo brzo i ujednačeno, stoga su vinogradari polagali nade da će 2022. imati dobar rod.
Toplo vreme maja nastavilo se i u junu, koji je četvrti najtopliji jun još od 1947. godine. Nakon toplotnog talasa kada su temperature dostizale i 40°C, usledile su obilne, ali kratkotrajne i lokalizovane padavine, sa 25 mm do 150 mm kiše. 20. juna Medok je zahvatio grad uništavajući 5-10% prinosa na nekim parcelama.
Vruć, olujan početak leta je u ovoj fazi, sa vegetativnim rastom u punom zamahu, održao rast vinove loze i delimično rekonstituisao rezerve vode u zemljištu. Jul je takođe bio topao i suv. Temperature su bile veoma visoke, ponekad i iznad 35°C, a nedostatak padavina je značajno usporio rast bobica. Prvi znaci stresa vinove loze usled nedostatka vode primećeni su sredinom jula, naročito na parcelama sa plitkim zemljištem. Bobice su u ovoj fazi prestale da rastu što objašnjava njihovu malu veličinu tokom berbe. Šarak je počeo 20. jula, bio je brz i ujednačen, trajao je do 15. avgusta, kada su temperature bile blizu sezonskog proseka. Početkom avgusta palo je nekoliko manjih kiša, ali one više nisu imale uticaj na vegetativni rast loze ili veličinu bobica. Topli i suvi uslovi nastavili su se krajem avgusta i tokom septembra, stoga su vinogradari mogli strpljivo da čekaju idealno vreme za berbu bez brige o opasnostima bolesti vinove loze.
Ovakvi vremenski uslovi dali su jednu od najranijih berbi ikada zabeleženih, belo grožđe obrano je do 16. avgusta, merlo su brali prvih dana septembra, dok su ostale crvene sorte brane tokom poslednje dve nedelje septembra.
GROŽĐE
Visoke temperature i nedostatak padavina dali su sitno grožđe, debelu kožicu i malo soka visoke koncentracije. Koren loze je u potrazi za hranom morao da ide dublje, ograničavajući vegetaciju odnosno bočne izdanke, veličinu listova, pa i veličinu samih bobica što svakako ima implikacija na stil berbe 2022. Takođe, male bobice jesu glavni razlog prošlogodišnjeg smanjenja prinosa, naročito na propusnim i plitkim zemljištima kao što je šljunkovito zemljište Medoka gde je bobica kaberne sovinjona težila samo 95 gr u odnosu na 138 gr iz 2021.
Žega i suša doveli su do visokih nivoa šećera, a smanjenog nivoa kiseline u grožđu, međutim nije se ponovio stil 2003. Možda se loza prilagodila na topla leta, kako neki tvrde, ili pak kao što sam već pisala za par prethodnih berbi, vinogradari su naučili da bolje upravljaju lozom u različitim klimatskim uslovima, a tu se pre svega misli na upravljanje lišćem kojim su sačuvali grožđe od paljenja i smežuranja.
Ono što je interesantno i različito u odnosu na prethodne sušne i tople berbe je da je u 2022. lišće na vinovoj lozi ostalo potpuno zeleno i zdravo sve do kraja oktobra. Objašnjenje vinogradara je da je žega krenula s proleća, od samog početka vegetativnog rasta, i da kako se budila loza tako se odmah privikla na date uslove. Takođe, usled nedostatka kiše, nije bilo ni gljivičnih bolesti, nije bilo potrebe za prskanjem, te je grožđe ostalo potpuno zdravo.
Što se tiče vinarskog dela posla, veličina bobice dala je i stil ovoj berbi. S obzirom da je bobica bila mala i da je sadržala malo soka, moralo je da se pazi na dužinu maceracije jer je debela kožica bila puna polifenola. Polifenoli su jedinjenja koji grade tanine grožđa, a takođe su odgovorni i za bojenu materiju. Najčešće su maceraciju radili infuzijom, trajala je kraće, do 21 dan, dok je mešanje mošta proređeno. Već sam pisala prošle godine o promenama u Bordou, barik je prošlost, sada se koriste velike bačve, amfore, betonski sudovi, vinski globusi. Takođe, i sam tok fermentacije drugačije protiče. Alkoholna fermentacija je rađena na nižim kontrolisanim temperaturama u manjim posudama, što je omogućilo odvajanje grožđa sa različitih parcela, a zatim su kupaže mogle da budu rađene sa većom preciznosšću. Ove godine čak i na levoj obali imamo više merloa i dosta peti verdoa. Iako vinari kažu da je razlog tome izuzetan kvalitet merloa ove godine, mislim da je razlog daleko praktičniji, kabarnea nije bilo dovojno.
Niski prinosi ove godine nisu bili posledica mraza ili plesni u vinogradu kako to najčešće biva, već posledica suše. Ukupna produkcija 2022. bila je 410 miliona litara (oko 550 miliona butelja) što je za 15% manje od desetogodišnjeg proseka 2010-2022. U Margou je prinos pao za 20% u odnosu na 2021. koja je već bila niskoprinosna, u San-Estefu za 24%, ali njih je udario grad, dok su Pomerol i San-Emiliona imali daleko veći prinos u odnosu na 2021 za 12%, odnosno 60%.
BELA I SLATKA VINA
Ovakve berbe, tople i suve, uglavnom nisu idealne za bele sorte jer topla leta utiču na visoke šećere i manjak kiseline u grožđu. Međutim, junske kiše ipak su uspele da sačuvaju određenu svežinu na glinenim zemljištima gde je grožđe tokom berbe imalo hrskavu kožicu bez znakova prezrelosti. Belo grožđe je ubrano istorijski rano, sovinjon blan već oko 9. avgusta. Iako je grožđe sovinjon blana imalo niske kiseline (slično berbama 2015. i 2016.), uspelo je da zadrži aromatski potencijal citrusnih nota i tropskog voća. Berba semijona počela je 13. avgusta, a s obzirom da je ta sorta manje osetljiva na visoke temperature, grožđe je dalo intenzivne arome belog voća, breskvi i kajsija. Što se tiče slatkih vina, grožđe je bilo spremno sredinom avgusta, ali botritis se pojavio tek nakon nekoliko kiša krajem septembra te se berba odigrala treće nedelje oktobra. S obzirom na vrelo leto 2022, slatkim vinima definitivno fali kiseline iako imaju aromatski potencijal.
Château Haut Brion Blanc, na mirisu prolećno cveće, nektarine, limun, limeta sa notama biskvita i koštunjavog voća, a osetimo i laganu senzaciju dima. Vino je punog tela, kao i uvek velike strukture, sa sočnom i mineralnom završnicom.
Château La Mission Haut-Brion Blanc, na mirisu dinje, bele breskve, vinogradarske kruške i kandirani limun. Srednjeg do punog tela, sočno na srednjem nepcu, duge bademaste završnice.
Domaine de Chevalier Blanc, na mirisu osušena kora limete, aromatično bilje kao što su žalfija, kamilica, majčina dušica, uz nugatne note. U ustima moćne teksture, ostaje dugo senzacija soli.
CRVENA VINA
S obzirom na vremenske uslove, vinogradari su prestali da obrađuju vinograde, od juna do avgusta nisu obrezivali lozu, nisu uklanjali lišće, malčirali su, travi se nije dozvolilo da raste da ne bi bila konkurencija lozi u potrazi za vodom, a npr. u Chateau Pontet-Canet su čak prskali biodinamičnu kaolinsku kremu za sunčanje, kao i čajeve od kamilice da bi zaštitili grožđe od spaljivanja. Iako je navodnjavanje bilo dovzvoljeno u Pesak-Lenjanu, Pomerolu i San-Emilionu, malo je proizvođača to pravo i iskoristilo jer nemaju efikasne sisteme navodnjavanja s obzirom da je inače navodnjavanje strogo zabranjeno. Usled malih veličina bobica, zrele kore i koštice, crvena vina imaju veliku taninsku bazu, alkohol je visok, a aromatika nije glavna odlika berbe.
Kako je leto odmicalo, tako je i nivo kiselina padao u grožđu, istovremeno su to i najniže kiseline zabeležene u prethodnih 10 godina. Međutim, tokom berbe vrednosti pH su se neočekivano snizile na oko 3,4. Pred berbu, merlot je dostigao visok nivo šećera, najveći u poslednjih 10 godina sa čak 240 gr po litri.
Merloi sa glinenih teroara su izvanredni, voćni, nisu prezreli i dobrog su balansa. Kaberne fran je, kao i prethodnih pet berbi, dao neverovatne rezultate. Intenzivne je aromatike, zreo, dao je svežinu i balans kupažama, dok je peti verdo bio zaslužan za pikantnost. Kabernet sovinjon je, a inače mu je potrebno lepo vreme i miholjsko leto jer je sorta koja kasno zri, ipak pretrpeo veliki stres usled nedostatka vode.
Desna obala
Merlo je šampion ove berbe, dao je doprinos levoj obali, ali naravno najbolje se pokazao na desnoj, naročito u San-Emilionu. Tu je bilo manje stresa usled nedostatka vode, jer glinena zemljišta nisu propusna i zadržavaju vlagu, tako da su prinosi većinom bili odlični, a vina imaju i strukturu i balans, isto važi i za Pomerol koji je na glineno-šljunkovitom zemljištu. Kaberne Fran je takođe bio odličan dajući boju, cvetan mitis, svežinu i dužinu. Vina desne obale su duboke tamno crvene boje, zrela, koncentrisana, dobrih tanina, cvetnih aroma sa crnim voćem.
Château Ausone je izuzetno kompleksno vino tamno ljubičaste boje, na mirisu pronalazimo ljubičice, lavandu, sočne zrele borovnice, maline, šljive, a zatim i grafit i sandalovinu. U ustima je gladak, punog tela, ali finih zrnastih tanina, odlične svežine i mineralnosti. Završnica je duga i pikantna. Ovo vino ima sve karakteristike koje volim, strukturu i eleganciju, snagu i suptilnost.
Château Cheval Blanc je zvezda berbe 2022! Ne preterujem kad kažem da na mirisu pronalazimo: ruže, sladić, sandalovinu, borovnice, maline, kasis, šafran, limetu, mandarine, čokoladu, orašaste plodove, aromatične biljke, cimet, tamjan, mentu, jer miris je eksplozivan i izuzetno kompleksan! Na nepcu je vino koncentrisano, struktuirano, energično i sočno, punog je tela, iako su tanini svileni, čak i prefinjeni. Završnica je beskrajna. Besprekorno!
U Château Canon se svake godine popnu po stepenicu više, a 2022. je po mom mišljenju njihovo najbolje vino ikada! Na mirisu ljubičice, crvene ruže, šljive, tešnje, kupine i začini, a zatim i šumsko tlo. U ustima mineralno, živahnih kiselina i predivnih postojanih ispoliranih tanina. Složen, kremast, intenzivan, sav u detaljima!
Château Beliquet je sestrinsko imanje Chateau Canon-a i prvi put je privuklo moju pažnju. U berbi 2022 dalo je vino tamno ljubičaste boje, mirisa crnih trešanja, šljiva, slatko od pomorandže, mahovine. Srednje nepce je puno, tanini su zrnasti, dobro je struktuiran, ima lepu svežinu, i izrazito je sočan.
Clos Fourtet je ljubičasto crvene boje. Na mirisu crvene ruže, žalfija, začini i tamno voće. U ustima vino je mineralno, struktuirano, slojevito i harmončno. Punog je tela, lepe svežine, tanini su zreli i baršunasti. Zavšnica je duga i mineralna, baš onakva kakva se očekuje od grožđa sa krečnjačkog teroara San-Emiliona.
Château Pavie Macquin nikad nije bio ovoliklo dobar! Na mirisu crne trešnje i maline, kasis, lovor, beli biber i tartufi. Aromatičan je i širok, ali i razigran od lepe svežine. Iako koncentrisan i masivan na nepcu, ipak je balansiran, a ta elegancija je dolazi od nežne vinifikacije koju su retko koristili u prošlosti. Zaista sočan i hrskav, tanini su sitnozrnati, satenski, a završnica je intenzivna.
Vieux Château Certan, ako se poznajemo ili ako me čitate, znaćete da je u pitanju jedna od meni najomiljenijih vinarija Bordoa. Cvetne note ljubičica, lavande i irisa prelivaju se u arome crne trešnje, šljive i kasisa, dok nas ne presretnu mineralne note ostriga, ilovače i grafita. Na završnici začini, karanfilići i muškatni oraščići. Snažno i elegantno vino sočnog ekstrakta. Tanini su plišani, kiseline su živahne. Gipko i senzualno!
Château La Conseillante, ljubičasto plave boje, na mirisu pronalazimo arome božura, zgnječenih borovnica, kasisa, sladića, a prate ih i herbalni tonovi aromatičnog bilja kao što je tamjan, nana i limunska trava. Srednjeg je tela sa lepim baršunastim taninima, neverovatnim balansom, čistinom voća i dugom mineralnom završnicom.
Leva obala
Interesantan je podatak i da kaberne sovinjon iz 2022. ima najviše zabeležene nivoe antocijana ikada, odnosno bojene materije u sebi. Tanini su izraženiji nego 2018, 2019, 2020, ali su i puderastiji. Na nepcu ima dosta svežine zahvaljujući niskim pH vrednostima. Nivoi šećera bili su slični 2018, 2019, 2020, dok je fenolna zrelost bila veća. Vina su duboke crvene boje, čvrste strukture, aroma sitnog bobičastog voća.
Château Lafite Rothschild je (ne daju mi da psujem u Vinu & Finu) arhitektonsko čudo! Na mirisu kupine, crne ribizle, duvan, grafit, sirovo zrno kakaa, orašasti plodovi, mokar kamen. Moćan, dubok, koncentrisan, sa zrelim sitno-zrnatim taninima i vibrantnim kiselinama, ali elegantan, izbalansiran, svilen, staložen. Lafite od glave do pete!
Château Mouton Rothschild otvara se ljubičicama i crnim bobičastim voćem, aromama kasisa, mente, čokolade, a prate ih zemljane note, duvanski dim i grafit. U ustima dubok, koncentrisan, mesnat, sa čvrstim i slatkim ali uglađenim taninima, živahnih kiselina, duge mineralne zavšnice. odlične teksture, neverovatno pitak u ovoj mladoj fazi!
Château Pichon-Longueville Comtesse de Lalande, na mirisu borovnice, kupine, crni dud, šljive, eukaliptus, list duvana, slana čokolada. Punog je tela, puderastih tanina, koncentrisan, raskošan, slojevit, intenzivan a delikatan, duga i čista završnice koja traje.
Château Pontet-Canet, na mirisu čokolada, vlažna zemlja, suvo začinsko bilje, karanfilić, kardamon i ušećereno crno voće. Čvrst u strulturi, punog je tela, hrskavih tanina, energičan i intenzivan. Završnica je izuzetno precizna ostavljajući dug trag mineralnih i zemljanih nota na nepcu.
Château Leoville-Les-Cases, otvara se mirisom ljubičica, borovnica, trešanja, šljiva, mastila, grafita, moke, sirovog kakaoa i dima. Iako je masivnih tanina, oni su potpuno integrisani u vinu dajući mu strukturu. Sočan i uglađen, snažan i elegantan, punog je tela, besprekorno izbalansiran, reći ću čak višedimenzionalan! Završnica je plišana, duga!
Château Palmer, kompleksan miris otvara se cvetnim notama prolećnog cveća, a zatim daje crnu ribizlu, crne trešnje, sladić, marmeladu od šljiva, crni biber, so, nanu, ruzmarin, duvan i čokoladu. Srednjeg do punog tela, baršunastih tanina, umerenih kiselina, sa širokim i ekspresivnim nepcem i dugim mineralnom završnicom. Ovo vino predstavlja pravi primer berbe 2022 jer odgovara koncentraciji i snazi berbe.
Château Rauzan-Ségla, na mirisu ruže, tamno bobičasto voće, zrela šljiva, rezani duvan, čokolada, mastilo, ilovača, karanfilić i koža. Ovo je najlepše njihovo vino koje sam pila, raskošan, punog tela, koncentrisane strukture, zrelih gibkih tanina. Dubok, sa lepom svežinom i sočnom završnicom.
Château Haut-Brion kao i uvek- fascinantan! Otvara se ljubičicom koja se spaja sa voćnim notama borovnica, kupina, ribizla, šljive i smokava, a zatim se pojavljuju kompleksni tonovi tamjana, šumskog tla, duvana i dalekoistočnih začina. Raskošne je teksture, punog tela, poseduje izuzetnu dubinu i višeslojnost. Mišićavi tanini, svež karakter i moćna struktura me podsećaju na 2010. Završnica traje u nedogled.
Za Château Les Carmes Haut-Brion poslednjih godina vlada veliko interesovanje, zaista sa razlogom! Otvara se cvetnim notama ljubičica, ruža, jasmina, a prate ih herbalne note žalfije, nane, lavande, zatim dolazi sveže tamno voće kao što su crni dud i crvena višnja. Srednje do punog tela, sa puderastim taninima, dubok i koncentrisan, odiše svežinom, energijom i snagom. Završnica je mineralna i precizna.
Domaine de Chevalier sa specijalnom etiketom konja za berbu 2022. u čast 40. berbe Olivijer Bernarda, na mirisu donosi zrele trešnje i šljive, sladić, kasis, borovinu, čak i katran, tamjan, šumsko tlo i crne tartufe. Srednjeg do punog tela, intenzivno je mineralan, odlične strukture sa čvrstim, slojevitim, ali finim taninima. Završava se čistom i prodornom svežinom koja daje svilenkastu senzaciju na nepcu.
ZA ZAKLJUČAK
Nivo padavina 2022. bio je sličan onom iz 2010. ili 2005, ali su temperature 2022. bile znatno više. Letnje temperature podsećaju na 2016, 2018. i 2020, međutim proleće 2022. je bilo daleko sušnije od navedenih godina. Jun je bio jedini mesec kada je količina padavina odgovarala tridesetogodišnjem proseku. Tokom 140 dana, od početka maja pa skoro do kraja septembra, prosečna temperatura bila je iznad 28 ˚C, dok su tokom 32 dana temperature bile više od 32 ˚C, a u danima oko 18. juna premašen je čak i rekord iz 2003. sa 41,9 ˚C što je posledično dovelo i do šumskih požara na jugu Bordoa.
Dakle, deficit vode trajao je još od zimskog perioda, žega i suša počeli su rano i trajali su tokom cele vegetativne sezone. Izgleda da se loza prilagodila toplim uslovima, ali, još važnije, promenile su se vinogradarske tehnike, kao i tehnologija u podrumu. Bobice grožđa su bile veoma sitne, čak i sitnije nego 2010. godine, posebno kaberne sovinjona, što je direktna posledica sušnih uslova tokom njihovog formiranja i razvoja.
Tokom degustacije na en primeur stekao se utisak heterogenosti kvaliteta vina. Najbolja vina su impresivna, izuzetnog balansa, mesnata, aroma crnog i crvenog voća i snažne strukture. Druga su previše tanična, jer je lako bilo preterati sa ekstrakcijom, ili upravo iz straha od prekomerne koncentracije grožđe nisu ekstrahovali dovoljno, pa su vina imala malo voća na srednjem nepcu. S obzirom na žegu i sušu, ukupan nivo kiselina je bio zabrinjavajuće nizak tokom berbe što je moglo dovesti do breta. Međutim, vinu se u bačvi smanjila pH vrednost što neki objašnjavaju prohladnim agustovskim noćima, a drugi fenomenom da se kiselina prirodno povećava tokom alkoholne fermentacije kada nema dovoljno jabučne kiseline, te se mošt održao mikorobiološki stabilnim. Alkoholi su su visoki, 14-14,5% na levoj obali, čak 15% na desnoj obali, ali to je potpuno očekivano s obzirom na ekstremno toplo i sušno leto.
Iako je desna obala zvezda berbe 2022, ipak je izuzetna vina moguće naći sa obe strane reke Žironde.
Prošla godina jedna je od najtoplijih zabeleženih u Bordou. Prosečna temperatura od maja do avgusta bila je viša nego tokom prethodnih 30 godina. Sušni period trajao je takođe nezabeleženo dugo, i osim par olujnih pljuskova oko 20. juna koje je pratio grad, od maja do septembra skoro da uopšte nije bilo kiše.
KLIMA
Jesen je bila suva i hladna, a zatim je stigao topao i vlažan decembar. Januar i februar bili su sunčani i bez kiše, temperature su bile ispod 0°C tokom samo šest dana. Mart je bio topliji za 2°C u odnosu na prethodnih deset godina, ali je konačno palo i malo kiše. Prvih dana aprila temperature su se spustile na -7 °C, što je zabeleženo najniža temperatura u to doba godine od 1947. Srećom, vegetacija nije krenula rano kao prethodne dve godine, pa mrazevi nisu napravili veću štetu. Toplije vreme došlo je posle 10. aprila i trajalo je tokom celog meseca. Prvi pupoljci pojavili su se sredinom aprila.
Maj je počeo letnjim temperaturama, prva žega u godini zabeležena je između 8. i 22. maja sa dnevnim temperaturama za 4,3°C iznad proseka. Bio je to najtopliji maj od 1950. godine, tokom nekoliko dana temperature su bile iznad 30°C. Iako je kiša pala krajem maja, deficit vode ipak je ostao značajan jer padavina nije bilo dovoljno da se nadomeste prazni rezervoari vode od zime. Prvi cvetovi pojavili su se sredinom maja, na vreme, a dve nedelje kasnije nego 2021. godine. Cvetanje je bilo brzo i ujednačeno, stoga su vinogradari polagali nade da će 2022. imati dobar rod.
Toplo vreme maja nastavilo se i u junu, koji je četvrti najtopliji jun još od 1947. godine. Nakon toplotnog talasa kada su temperature dostizale i 40°C, usledile su obilne, ali kratkotrajne i lokalizovane padavine, sa 25 mm do 150 mm kiše. 20. juna Medok je zahvatio grad uništavajući 5-10% prinosa na nekim parcelama.
Vruć, olujan početak leta je u ovoj fazi, sa vegetativnim rastom u punom zamahu, održao rast vinove loze i delimično rekonstituisao rezerve vode u zemljištu. Jul je takođe bio topao i suv. Temperature su bile veoma visoke, ponekad i iznad 35°C, a nedostatak padavina je značajno usporio rast bobica. Prvi znaci stresa vinove loze usled nedostatka vode primećeni su sredinom jula, naročito na parcelama sa plitkim zemljištem. Bobice su u ovoj fazi prestale da rastu što objašnjava njihovu malu veličinu tokom berbe. Šarak je počeo 20. jula, bio je brz i ujednačen, trajao je do 15. avgusta, kada su temperature bile blizu sezonskog proseka. Početkom avgusta palo je nekoliko manjih kiša, ali one više nisu imale uticaj na vegetativni rast loze ili veličinu bobica. Topli i suvi uslovi nastavili su se krajem avgusta i tokom septembra, stoga su vinogradari mogli strpljivo da čekaju idealno vreme za berbu bez brige o opasnostima bolesti vinove loze.
Ovakvi vremenski uslovi dali su jednu od najranijih berbi ikada zabeleženih, belo grožđe obrano je do 16. avgusta, merlo su brali prvih dana septembra, dok su ostale crvene sorte brane tokom poslednje dve nedelje septembra.
GROŽĐE
Visoke temperature i nedostatak padavina dali su sitno grožđe, debelu kožicu i malo soka visoke koncentracije. Koren loze je u potrazi za hranom morao da ide dublje, ograničavajući vegetaciju odnosno bočne izdanke, veličinu listova, pa i veličinu samih bobica što svakako ima implikacija na stil berbe 2022. Takođe, male bobice jesu glavni razlog prošlogodišnjeg smanjenja prinosa, naročito na propusnim i plitkim zemljištima kao što je šljunkovito zemljište Medoka gde je bobica kaberne sovinjona težila samo 95 gr u odnosu na 138 gr iz 2021.
Žega i suša doveli su do visokih nivoa šećera, a smanjenog nivoa kiseline u grožđu, međutim nije se ponovio stil 2003. Možda se loza prilagodila na topla leta, kako neki tvrde, ili pak kao što sam već pisala za par prethodnih berbi, vinogradari su naučili da bolje upravljaju lozom u različitim klimatskim uslovima, a tu se pre svega misli na upravljanje lišćem kojim su sačuvali grožđe od paljenja i smežuranja.
Ono što je interesantno i različito u odnosu na prethodne sušne i tople berbe je da je u 2022. lišće na vinovoj lozi ostalo potpuno zeleno i zdravo sve do kraja oktobra. Objašnjenje vinogradara je da je žega krenula s proleća, od samog početka vegetativnog rasta, i da kako se budila loza tako se odmah privikla na date uslove. Takođe, usled nedostatka kiše, nije bilo ni gljivičnih bolesti, nije bilo potrebe za prskanjem, te je grožđe ostalo potpuno zdravo.
Što se tiče vinarskog dela posla, veličina bobice dala je i stil ovoj berbi. S obzirom da je bobica bila mala i da je sadržala malo soka, moralo je da se pazi na dužinu maceracije jer je debela kožica bila puna polifenola. Polifenoli su jedinjenja koji grade tanine grožđa, a takođe su odgovorni i za bojenu materiju. Najčešće su maceraciju radili infuzijom, trajala je kraće, do 21 dan, dok je mešanje mošta proređeno. Već sam pisala prošle godine o promenama u Bordou, barik je prošlost, sada se koriste velike bačve, amfore, betonski sudovi, vinski globusi. Takođe, i sam tok fermentacije drugačije protiče. Alkoholna fermentacija je rađena na nižim kontrolisanim temperaturama u manjim posudama, što je omogućilo odvajanje grožđa sa različitih parcela, a zatim su kupaže mogle da budu rađene sa većom preciznosšću. Ove godine čak i na levoj obali imamo više merloa i dosta peti verdoa. Iako vinari kažu da je razlog tome izuzetan kvalitet merloa ove godine, mislim da je razlog daleko praktičniji, kabarnea nije bilo dovojno.
Niski prinosi ove godine nisu bili posledica mraza ili plesni u vinogradu kako to najčešće biva, već posledica suše. Ukupna produkcija 2022. bila je 410 miliona litara (oko 550 miliona butelja) što je za 15% manje od desetogodišnjeg proseka 2010-2022. U Margou je prinos pao za 20% u odnosu na 2021. koja je već bila niskoprinosna, u San-Estefu za 24%, ali njih je udario grad, dok su Pomerol i San-Emiliona imali daleko veći prinos u odnosu na 2021 za 12%, odnosno 60%.
BELA I SLATKA VINA
Ovakve berbe, tople i suve, uglavnom nisu idealne za bele sorte jer topla leta utiču na visoke šećere i manjak kiseline u grožđu. Međutim, junske kiše ipak su uspele da sačuvaju određenu svežinu na glinenim zemljištima gde je grožđe tokom berbe imalo hrskavu kožicu bez znakova prezrelosti. Belo grožđe je ubrano istorijski rano, sovinjon blan već oko 9. avgusta. Iako je grožđe sovinjon blana imalo niske kiseline (slično berbama 2015. i 2016.), uspelo je da zadrži aromatski potencijal citrusnih nota i tropskog voća. Berba semijona počela je 13. avgusta, a s obzirom da je ta sorta manje osetljiva na visoke temperature, grožđe je dalo intenzivne arome belog voća, breskvi i kajsija. Što se tiče slatkih vina, grožđe je bilo spremno sredinom avgusta, ali botritis se pojavio tek nakon nekoliko kiša krajem septembra te se berba odigrala treće nedelje oktobra. S obzirom na vrelo leto 2022, slatkim vinima definitivno fali kiseline iako imaju aromatski potencijal.
Château Haut Brion Blanc, na mirisu prolećno cveće, nektarine, limun, limeta sa notama biskvita i koštunjavog voća, a osetimo i laganu senzaciju dima. Vino je punog tela, kao i uvek velike strukture, sa sočnom i mineralnom završnicom.
Château La Mission Haut-Brion Blanc, na mirisu dinje, bele breskve, vinogradarske kruške i kandirani limun. Srednjeg do punog tela, sočno na srednjem nepcu, duge bademaste završnice.
Domaine de Chevalier Blanc, na mirisu osušena kora limete, aromatično bilje kao što su žalfija, kamilica, majčina dušica, uz nugatne note. U ustima moćne teksture, ostaje dugo senzacija soli.
CRVENA VINA
S obzirom na vremenske uslove, vinogradari su prestali da obrađuju vinograde, od juna do avgusta nisu obrezivali lozu, nisu uklanjali lišće, malčirali su, travi se nije dozvolilo da raste da ne bi bila konkurencija lozi u potrazi za vodom, a npr. u Chateau Pontet-Canet su čak prskali biodinamičnu kaolinsku kremu za sunčanje, kao i čajeve od kamilice da bi zaštitili grožđe od spaljivanja. Iako je navodnjavanje bilo dovzvoljeno u Pesak-Lenjanu, Pomerolu i San-Emilionu, malo je proizvođača to pravo i iskoristilo jer nemaju efikasne sisteme navodnjavanja s obzirom da je inače navodnjavanje strogo zabranjeno. Usled malih veličina bobica, zrele kore i koštice, crvena vina imaju veliku taninsku bazu, alkohol je visok, a aromatika nije glavna odlika berbe.
Kako je leto odmicalo, tako je i nivo kiselina padao u grožđu, istovremeno su to i najniže kiseline zabeležene u prethodnih 10 godina. Međutim, tokom berbe vrednosti pH su se neočekivano snizile na oko 3,4. Pred berbu, merlot je dostigao visok nivo šećera, najveći u poslednjih 10 godina sa čak 240 gr po litri.
Merloi sa glinenih teroara su izvanredni, voćni, nisu prezreli i dobrog su balansa. Kaberne fran je, kao i prethodnih pet berbi, dao neverovatne rezultate. Intenzivne je aromatike, zreo, dao je svežinu i balans kupažama, dok je peti verdo bio zaslužan za pikantnost. Kabernet sovinjon je, a inače mu je potrebno lepo vreme i miholjsko leto jer je sorta koja kasno zri, ipak pretrpeo veliki stres usled nedostatka vode.
Desna obala
Merlo je šampion ove berbe, dao je doprinos levoj obali, ali naravno najbolje se pokazao na desnoj, naročito u San-Emilionu. Tu je bilo manje stresa usled nedostatka vode, jer glinena zemljišta nisu propusna i zadržavaju vlagu, tako da su prinosi većinom bili odlični, a vina imaju i strukturu i balans, isto važi i za Pomerol koji je na glineno-šljunkovitom zemljištu. Kaberne Fran je takođe bio odličan dajući boju, cvetan mitis, svežinu i dužinu. Vina desne obale su duboke tamno crvene boje, zrela, koncentrisana, dobrih tanina, cvetnih aroma sa crnim voćem.
Château Ausone je izuzetno kompleksno vino tamno ljubičaste boje, na mirisu pronalazimo ljubičice, lavandu, sočne zrele borovnice, maline, šljive, a zatim i grafit i sandalovinu. U ustima je gladak, punog tela, ali finih zrnastih tanina, odlične svežine i mineralnosti. Završnica je duga i pikantna. Ovo vino ima sve karakteristike koje volim, strukturu i eleganciju, snagu i suptilnost.
Château Cheval Blanc je zvezda berbe 2022! Ne preterujem kad kažem da na mirisu pronalazimo: ruže, sladić, sandalovinu, borovnice, maline, kasis, šafran, limetu, mandarine, čokoladu, orašaste plodove, aromatične biljke, cimet, tamjan, mentu, jer miris je eksplozivan i izuzetno kompleksan! Na nepcu je vino koncentrisano, struktuirano, energično i sočno, punog je tela, iako su tanini svileni, čak i prefinjeni. Završnica je beskrajna. Besprekorno!
U Château Canon se svake godine popnu po stepenicu više, a 2022. je po mom mišljenju njihovo najbolje vino ikada! Na mirisu ljubičice, crvene ruže, šljive, tešnje, kupine i začini, a zatim i šumsko tlo. U ustima mineralno, živahnih kiselina i predivnih postojanih ispoliranih tanina. Složen, kremast, intenzivan, sav u detaljima!
Château Beliquet je sestrinsko imanje Chateau Canon-a i prvi put je privuklo moju pažnju. U berbi 2022 dalo je vino tamno ljubičaste boje, mirisa crnih trešanja, šljiva, slatko od pomorandže, mahovine. Srednje nepce je puno, tanini su zrnasti, dobro je struktuiran, ima lepu svežinu, i izrazito je sočan.
Clos Fourtet je ljubičasto crvene boje. Na mirisu crvene ruže, žalfija, začini i tamno voće. U ustima vino je mineralno, struktuirano, slojevito i harmončno. Punog je tela, lepe svežine, tanini su zreli i baršunasti. Zavšnica je duga i mineralna, baš onakva kakva se očekuje od grožđa sa krečnjačkog teroara San-Emiliona.
Château Pavie Macquin nikad nije bio ovoliklo dobar! Na mirisu crne trešnje i maline, kasis, lovor, beli biber i tartufi. Aromatičan je i širok, ali i razigran od lepe svežine. Iako koncentrisan i masivan na nepcu, ipak je balansiran, a ta elegancija je dolazi od nežne vinifikacije koju su retko koristili u prošlosti. Zaista sočan i hrskav, tanini su sitnozrnati, satenski, a završnica je intenzivna.
Vieux Château Certan, ako se poznajemo ili ako me čitate, znaćete da je u pitanju jedna od meni najomiljenijih vinarija Bordoa. Cvetne note ljubičica, lavande i irisa prelivaju se u arome crne trešnje, šljive i kasisa, dok nas ne presretnu mineralne note ostriga, ilovače i grafita. Na završnici začini, karanfilići i muškatni oraščići. Snažno i elegantno vino sočnog ekstrakta. Tanini su plišani, kiseline su živahne. Gipko i senzualno!
Château La Conseillante, ljubičasto plave boje, na mirisu pronalazimo arome božura, zgnječenih borovnica, kasisa, sladića, a prate ih i herbalni tonovi aromatičnog bilja kao što je tamjan, nana i limunska trava. Srednjeg je tela sa lepim baršunastim taninima, neverovatnim balansom, čistinom voća i dugom mineralnom završnicom.
Leva obala
Interesantan je podatak i da kaberne sovinjon iz 2022. ima najviše zabeležene nivoe antocijana ikada, odnosno bojene materije u sebi. Tanini su izraženiji nego 2018, 2019, 2020, ali su i puderastiji. Na nepcu ima dosta svežine zahvaljujući niskim pH vrednostima. Nivoi šećera bili su slični 2018, 2019, 2020, dok je fenolna zrelost bila veća. Vina su duboke crvene boje, čvrste strukture, aroma sitnog bobičastog voća.
Château Lafite Rothschild je (ne daju mi da psujem u Vinu & Finu) arhitektonsko čudo! Na mirisu kupine, crne ribizle, duvan, grafit, sirovo zrno kakaa, orašasti plodovi, mokar kamen. Moćan, dubok, koncentrisan, sa zrelim sitno-zrnatim taninima i vibrantnim kiselinama, ali elegantan, izbalansiran, svilen, staložen. Lafite od glave do pete!
Château Mouton Rothschild otvara se ljubičicama i crnim bobičastim voćem, aromama kasisa, mente, čokolade, a prate ih zemljane note, duvanski dim i grafit. U ustima dubok, koncentrisan, mesnat, sa čvrstim i slatkim ali uglađenim taninima, živahnih kiselina, duge mineralne zavšnice. odlične teksture, neverovatno pitak u ovoj mladoj fazi!
Château Pichon-Longueville Comtesse de Lalande, na mirisu borovnice, kupine, crni dud, šljive, eukaliptus, list duvana, slana čokolada. Punog je tela, puderastih tanina, koncentrisan, raskošan, slojevit, intenzivan a delikatan, duga i čista završnice koja traje.
Château Pontet-Canet, na mirisu čokolada, vlažna zemlja, suvo začinsko bilje, karanfilić, kardamon i ušećereno crno voće. Čvrst u strulturi, punog je tela, hrskavih tanina, energičan i intenzivan. Završnica je izuzetno precizna ostavljajući dug trag mineralnih i zemljanih nota na nepcu.
Château Leoville-Les-Cases, otvara se mirisom ljubičica, borovnica, trešanja, šljiva, mastila, grafita, moke, sirovog kakaoa i dima. Iako je masivnih tanina, oni su potpuno integrisani u vinu dajući mu strukturu. Sočan i uglađen, snažan i elegantan, punog je tela, besprekorno izbalansiran, reći ću čak višedimenzionalan! Završnica je plišana, duga!
Château Palmer, kompleksan miris otvara se cvetnim notama prolećnog cveća, a zatim daje crnu ribizlu, crne trešnje, sladić, marmeladu od šljiva, crni biber, so, nanu, ruzmarin, duvan i čokoladu. Srednjeg do punog tela, baršunastih tanina, umerenih kiselina, sa širokim i ekspresivnim nepcem i dugim mineralnom završnicom. Ovo vino predstavlja pravi primer berbe 2022 jer odgovara koncentraciji i snazi berbe.
Château Rauzan-Ségla, na mirisu ruže, tamno bobičasto voće, zrela šljiva, rezani duvan, čokolada, mastilo, ilovača, karanfilić i koža. Ovo je najlepše njihovo vino koje sam pila, raskošan, punog tela, koncentrisane strukture, zrelih gibkih tanina. Dubok, sa lepom svežinom i sočnom završnicom.
Château Haut-Brion kao i uvek- fascinantan! Otvara se ljubičicom koja se spaja sa voćnim notama borovnica, kupina, ribizla, šljive i smokava, a zatim se pojavljuju kompleksni tonovi tamjana, šumskog tla, duvana i dalekoistočnih začina. Raskošne je teksture, punog tela, poseduje izuzetnu dubinu i višeslojnost. Mišićavi tanini, svež karakter i moćna struktura me podsećaju na 2010. Završnica traje u nedogled.
Za Château Les Carmes Haut-Brion poslednjih godina vlada veliko interesovanje, zaista sa razlogom! Otvara se cvetnim notama ljubičica, ruža, jasmina, a prate ih herbalne note žalfije, nane, lavande, zatim dolazi sveže tamno voće kao što su crni dud i crvena višnja. Srednje do punog tela, sa puderastim taninima, dubok i koncentrisan, odiše svežinom, energijom i snagom. Završnica je mineralna i precizna.
Domaine de Chevalier sa specijalnom etiketom konja za berbu 2022. u čast 40. berbe Olivijer Bernarda, na mirisu donosi zrele trešnje i šljive, sladić, kasis, borovinu, čak i katran, tamjan, šumsko tlo i crne tartufe. Srednjeg do punog tela, intenzivno je mineralan, odlične strukture sa čvrstim, slojevitim, ali finim taninima. Završava se čistom i prodornom svežinom koja daje svilenkastu senzaciju na nepcu.
ZA ZAKLJUČAK
Nivo padavina 2022. bio je sličan onom iz 2010. ili 2005, ali su temperature 2022. bile znatno više. Letnje temperature podsećaju na 2016, 2018. i 2020, međutim proleće 2022. je bilo daleko sušnije od navedenih godina. Jun je bio jedini mesec kada je količina padavina odgovarala tridesetogodišnjem proseku. Tokom 140 dana, od početka maja pa skoro do kraja septembra, prosečna temperatura bila je iznad 28 ˚C, dok su tokom 32 dana temperature bile više od 32 ˚C, a u danima oko 18. juna premašen je čak i rekord iz 2003. sa 41,9 ˚C što je posledično dovelo i do šumskih požara na jugu Bordoa.
Dakle, deficit vode trajao je još od zimskog perioda, žega i suša počeli su rano i trajali su tokom cele vegetativne sezone. Izgleda da se loza prilagodila toplim uslovima, ali, još važnije, promenile su se vinogradarske tehnike, kao i tehnologija u podrumu. Bobice grožđa su bile veoma sitne, čak i sitnije nego 2010. godine, posebno kaberne sovinjona, što je direktna posledica sušnih uslova tokom njihovog formiranja i razvoja.
Tokom degustacije na en primeur stekao se utisak heterogenosti kvaliteta vina. Najbolja vina su impresivna, izuzetnog balansa, mesnata, aroma crnog i crvenog voća i snažne strukture. Druga su previše tanična, jer je lako bilo preterati sa ekstrakcijom, ili upravo iz straha od prekomerne koncentracije grožđe nisu ekstrahovali dovoljno, pa su vina imala malo voća na srednjem nepcu. S obzirom na žegu i sušu, ukupan nivo kiselina je bio zabrinjavajuće nizak tokom berbe što je moglo dovesti do breta. Međutim, vinu se u bačvi smanjila pH vrednost što neki objašnjavaju prohladnim agustovskim noćima, a drugi fenomenom da se kiselina prirodno povećava tokom alkoholne fermentacije kada nema dovoljno jabučne kiseline, te se mošt održao mikorobiološki stabilnim. Alkoholi su su visoki, 14-14,5% na levoj obali, čak 15% na desnoj obali, ali to je potpuno očekivano s obzirom na ekstremno toplo i sušno leto.
Iako je desna obala zvezda berbe 2022, ipak je izuzetna vina moguće naći sa obe strane reke Žironde.
