Bagrina: cvetna tajna istočne Srbije

Drevna sorta iz istočne Srbije jedna je od najintrigantnijih vinskih tajni naše zemlje. Cvetnog, toplog mirisa koji podseća na jasmin, orlove nokte (vrsta cveta, honeysuckle na engleskom jeziku) i livadski med, elegantno i puno arome zrelog voća, vino od bagrine osvežava i donosi dah letnjeg sunca. Osnovno ime bagrine, koja ima čak 60 sinonima što je svedočanstvo o njenoj velikoj starosti, verovatno potiče od reči bagrem, tako ističući njen zanosno cvetni karakter.

Nakon dugog perioda koji je bagrina provela u poluzaboravu i na putu ka potpunom nestajanju, bagrina je ušla u fokus javnosti, što kroz hit seriju Tajna vinove loze koja je prikazana pre dve godine, što kroz napor vinara i vinskih stručnjaka da je vrate na zasluženo mesto na vinskoj mapi Srbije.

U okviru ovih napora, pre nekoliko dana u negotinskoj vinariji Matalj održana je završna konferencija projekta posvećenom istraživanju potencijala ove sorte i njenoj punoj obnovi. Projekat Ispitivanje enološkog potencijala i revitalizacije vinove loze autohtone sorte bagrina u cilju njenog očuvanja, potvrde autentičnosti i unapređenja sproveo je Centar za vinogradarstvo i vinarstvo, uz partnere iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin, PSSS Niš, Agroznanja iz Zaječara, i Instituta za molekularnu genetiku i inženjerstvo.

Na završnoj konferenciji projekta, istraživači su istakli da na terenu postoji veliko šarenilo u pogledu svojstava grožđa od ove sorte, i naveli da nedostatak matičnog fonda bagrine dovodi do neujednačenog kvaliteta. Istaknuto je i da je neophodno sprovesti opsežne mere odabira i očuvanja genetičkih resursa sorte kako bi se izbeglo dalje smanjenje površina vinograda pod bagrinom.

Mirjana Maksimović, predsednica udruženja Žene i vino, sa ove konferencije došla je puna optimizma o budućnosti bagrine:

- Lepo je videti da su vinari spoznali značaj starih sorti vinove loze i uprkos brojnim nepoznanicama i teškoćama se upustili u rad sa njom. Još je lepše to što je stručnost, posvećenost i entuzijazam jednog čoveka, doc. dr Darka Jakšića, dovela do umrežavanja svih relevantnih strukovnih institucija u Srbiji (Ministarstva poljoprivrede, Centra za razvoj vinogradarstva i vinarstva i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi) te uz podršku kolega iz Italije, iznedrila rezultate koji će svim naučnicima, vinogradarima i vinarima olakšati rad sa ovom sortom. Najlepše od svega je videti sve zainteresovane strane na jednom mestu kako razgovaraju i uče jedni od drugih. Stiče se utisak da ovako ujedinjeni u znanju, umeću i dobroj volji možemo postići mnogo više te svi zajedno doprineti bržem i uspešnijem povratku Srbije na svetsku vinsku scenu – rekla je Mirjana Maksimović.


Matalj Bagrina Bukovska - vino sa kojim je počela obnova ove sorte (foto: Vinarija Matalj)

Darko Jakšić, rukovodilac projektnog tima, za negotinski Ngportal rekao je da je ovaj projekat realizovan u poslednjem trenutku da se bagrina, kao sorta koja je praktično pred nestajanjem, naučno istraži i da se oceni njen potencijal kako bi se i proizvođači, investitori i institucije animirali da ulažu u njenu obnovu i dalji razvoj. On je naveo i da je u okviru vinogradarskog rejona Negotinske krajine izdvojen 21 genotip bagrine sa dobrim karakteristikama:

- Testirali smo ih na viruse, uradili mikrovinifikacije, radili analize u Italiji i Srbiji, radili senzornu karakterizaciju i došli do zaključka da neki od njih zaista zavređuju pažnju – rekao je, između ostalog, Darko Jakšić za Ngportal.

Vina od bagrine u Srbiji danas nije lako naći, a vinarija Matalj je pre nekoliko godina predstavila svoju Bukovsku Bagrinu, napravljenu od grožđa iz vinograda Bukovo, nedaleko od istoimenog manastira. Ovo ekspresivno vino, puno karaktera, postalo je simbol za početak obnove bagrine kao autohtone sorte raskošnog potencijala, a vinariji Matalj u ovom poslu počele su da se pridružuju i druge vinske kuće, sada i uz punu podršku stručne zajednice. Oko bagrine će biti još mnogo posla, ali se čini da je na putu da bude trajno zaštićena od nestanka i zaborava.