03.02.2025.Pišu: Ana Rusanov i Nenad Kostić
Aleksandar Marinković: Prvi vinski koraci su najteži
Najpoznatiji vinski influenser u Srbiji kaže da su ljudi željni znanja o vinu i da želi da im pomogne da hrabro zakorače u taj svet
Dnevna doza vina je instagram nalog koji je za sedam godina postao nezaobilazan u svim razgovorima o vinskoj kulturi u Srbiji. Za to je odgovoran Aleksandar Marinković, mladi poznavalac vina koji je kod nas sinonim za pristojnu, zanimljivu i duhovitu komunikaciju o vinima, pre svega na svojoj instagram stranici, ali i preko vinskih edukacija i kurseva, kao i salona pod zbirnim nazivom Vinoljubac. Što zbog inteligentnog i pitomog nastupa, što zbog njegove vinske erudicije čiji rast pratimo iz dana u dan, tek - Marinković je postao pojava koja daleko odskače od standarda javnog nastupa u Srbiji.
Put do titule najpoznatijeg vinskog influensera u Srbiji bio je zaobilazan, i moglo je lako da se dogodi da Aleksandar Marinković danas bude programer ili profesionalni sportista.
- Moja vinska priča, kao i svačija verovatno, posebna je i interesantna jer sam krenuo kao potpuni amater, iz situacije u kojoj sam bio profesionalni sportista koji je upisao fakultet za informatiku i računarstvo. Na toj raskrsnici se pojavilo vino. A pojavilo se tako što sam počeo vezu sa mojom sadašnjom suprugom čiji otac ima jednu od najboljih vinarija na ovim prostorima. Kada sam prvi put probao vrhunsko vino bio sam zbunjen, iznenađen, zaintrigiran i to mi je bilo novo i zanimljivo - ispričao je Marinković u razgovoru za Vino & Fino.
Marinković se zaljubio u vino u isto vreme kada je polako prestajao da se bavi sportom:
- Uvek sam bio gurman i voleo da jedem, ali nisam, kao sportista, imao dodir sa alkoholnim pićima. Vino je za mene bilo ono što se služi na slavi u čaši za vodu, pored žita. A sada dobijam vinsku čašu sa belim vinom, jednim rajnskim rizlingom prelepog ukusa, i tu je krenuo moj prvi momenat vezivanja za vino. Kada sam privodio kraju fakultet, nekoliko godina nakon toga, moja sportska karijera - bio sam fudbalski golman - krenula je silaznom putanjom i počeo sam da se bavim grafičkim dizajnom, društvenim mrežama, marketingom, i nekako sam se odvojio od programiranja. Dobio sam par poslića od vinarija - oglasna rešenja za etikete, kutije, brendiranja na štandovima, a onda se otvorila i pozicija u okviru vinarije za menadžera marketinga izvoza.
Marinković i njegova supruga 2016. godine prošli su kroz profesionalnu šestonedeljnu obuku za somelijere.
- Bilo je puno učenja i teorije i radili smo servis, što je bio jedan veliki izazov. Kada smo to položili, i to iz prve, osetio sam da konačno imam temelj i osnovu - ispričao je Marinković i dodao da je tada osetio puno samopouzdanje kada je vino u pitanju. Tada se u njemu probudila i želja da komunicira o vinima.
- Moje znanje o vinima bilo je takvo da sam mogao na fin i nepretenciozan način da objasnim ljudima o čemu se tu radi. Gotovo godinu dana sam razmišljao o pokretanju stranice na društvenim mrežama, te 2017. godine posla je bilo veoma mnogo, putovao sam širom sveta - Japan, Kina, Kalifornija... Znanje se množilo i samopouzdanje mi je raslo, i 1. oktobra 2017. došao je trenutak da otvorimo instagram stranicu. Naravno, nisam imamo ime i nisma imao ni neku ideju, a supruga Katarina rekla mi je „zar je bitno kako se zove stranica, promenićemo kasnije“ i predložila da se stranica zove Dnevna doza vina - ispričao je Marinković, dodavši i da su tada postavili cilj i misiju projekta: da inspiriše i ohrabri što veći broj ljudi da zakorači u svet vina.
- Šta znači biti influenser? To znači - imati neki uticaj na manji ili veći broj ljudi kroz sadržaj koji plasiraš - objašnjava Marinković, koji kaže da je taj sadržaj u prvo vreme bila fotografija koju je pratio tekst, a prve dve-tri godine stranica je bila anonimna.
- U početku sam imao strah oko toga kako će stranica biti prihvaćena u vinskim krugovima. Stranica je bila anonimna dok nismo došli do 10.000 pratilaca, a to je bilo u februaru 2020. Tada je stranica počela da ozbiljnije raste. Pre toga su kružile razne priče - da je vodi neka agencija, da to radi nekoliko osoba - govori Marinković, objasnivši i da se sve vreme prilagođavao trendovima na društvenim mrežama, koji su poslednjih godina doneli video kao dominantni oblik komunikacije.
Eksplozija popularnosti Dnevne doze vina dogodila se sredinom 2022. godine kada je stanica za samo mesec dana, od 1. avgusta do 1. septembra porasla sa 25.000 na više od 50.000 pratilaca. Jedan deo te popularnosti verovatno dolazi kao rezultat Marinkovićeve odluke da njegova ličnost bude u senci samog vina. Sada je došlo vreme da se takav pristup promeni, rekao je.
- Bio sam fokusiran da dajem što više opštih znanja i nisam puno isticao svoje lične afinitete, zato što sam shvatio da moj ukus nije isti kao ukus prosečnog ljubitelja vina. Iz tog razloga sam zabranio sebi da u postovima favorizujem sorte i stilove koje volim. Sada, nakon sedam godina, shvatam da je možda trenutak da ljudi polako počnu da upoznaju i mene, moj vinski put i vinske afinitete. Shvatio sam da želim da budem vinski influenser i da ljudi preko mene upoznaju svet vina - rekao je Marinković i objasnio da njegov rad nikada neće uključivati reklame za konkretna vina:
- Početkom 2023. godine su krenule ponude i kontakti od raznih entiteta iz vinske industrije, sa idejom da napravimo plaćenu reklamu, ali mi smo od samog starta vrlo jasno definisali da nećemo ići u tom smeru i direktno reklamirati vinarije i vina. Mislimo da je ovo maraton, da je igra koju želimo da igramo dugo godina i veoma brzo bih izgubio kredibilitet ako bih na direktan način favorizovao vina.
Marinković je rekao da se ni u budućnosti Dnevna doza vina neće baviti konkretnim preporukama vina, jer se to ne uklapa u senzibilitet njegovog rada. Bilo je pokušaja, ali se nisu završili baš najsrećnije:
- Na stranici često predlažu da radimo preporuke vina. Pre nekoliko godina sam došao na tu ideju, iako me je supruga ubeđivala da to ne radim. Smesta se javilo nekoliko vinara, a jedan je bio uporan o tome da odmah pošalje, iako smo išli na odmor. Vina su stigla, nakon odmora sipam i shvatam da je to vino skromnijeg kvaliteta i da bih, ako želim da budem iskren, morao da budem oštar. Shvatio sam da se to ne uklapa u moj senzibilitet i u ono što stranica predstavlja. Odmah sam kontaktirao tog vinara i zamolio ga da pošalje koliko treba da mu platim jer sam odustao od ocenjivanja. Platio sam mu bocu i shvatio da više ne želim time da se bavim - ispričao je najpoznatiji srpski vinski influenser
Pratioci su izvanredno važan resurs za rad, naveo je Aleksandar Marinković:
- Pratimo i ponekad i tražimo sugestije od pratilaca. Ljudi često šalju direktne poruke u kojima pitaju šta misle o nekom vinu, koliko vredi vino iz dedine vinske kolekcije, i u vezi sa mitovima i predrasudama o vinu, očekuju da im neko kao autoritet nešto razjasni. Često šalju i viralne video zapise na temu aksesoara i servisa i pitaju me da to prokomentarišem. Komunikacija je na višem nivou sa onima koji se na instagramu vode kao bliski prijatelji, a to su ljudi koji su prošli moje edukacije. Njima delim neke stvari koje ne delim javno svima. Preporučujem im događaje, vinoteku ili restoran, snimim nešto iz svakodnevnog posla... Želim da približim sebe kao nekoga ko je tu za pratioce i rad je da razreši njihove nedoumice - rekao je Marinković.
Na pitanje da oceni tempo i kvalitet razvoja srpske vinske scene, Marinković kaže da je pred svima nama veliki posao:
- Postoji veliki napredak. Nedostaje, osim vinograda, i malo strpljenja. Veoma brzo smo dosegli visok nivo kvaliteta vina ali nedostaju prateći sadržaji i ljudi nisu toliko opušteni u komentarisanju vina i uživanju u njima. Na početku smo kao vinska zajednica i može mnogo toga da se radi. Ljudi su, bar oni koji dolaze na moje edukacije i na salone, željni znanja, da im neko kaže da je nešto drugačije iz tog i tog razloga. A još je veći broj ljudi kojima je vino simpatično i privlačno i potrebno im je da ih neko povuče za rukav. Prvi korak je najteži!
Put do titule najpoznatijeg vinskog influensera u Srbiji bio je zaobilazan, i moglo je lako da se dogodi da Aleksandar Marinković danas bude programer ili profesionalni sportista.
- Moja vinska priča, kao i svačija verovatno, posebna je i interesantna jer sam krenuo kao potpuni amater, iz situacije u kojoj sam bio profesionalni sportista koji je upisao fakultet za informatiku i računarstvo. Na toj raskrsnici se pojavilo vino. A pojavilo se tako što sam počeo vezu sa mojom sadašnjom suprugom čiji otac ima jednu od najboljih vinarija na ovim prostorima. Kada sam prvi put probao vrhunsko vino bio sam zbunjen, iznenađen, zaintrigiran i to mi je bilo novo i zanimljivo - ispričao je Marinković u razgovoru za Vino & Fino.
Marinković se zaljubio u vino u isto vreme kada je polako prestajao da se bavi sportom:
- Uvek sam bio gurman i voleo da jedem, ali nisam, kao sportista, imao dodir sa alkoholnim pićima. Vino je za mene bilo ono što se služi na slavi u čaši za vodu, pored žita. A sada dobijam vinsku čašu sa belim vinom, jednim rajnskim rizlingom prelepog ukusa, i tu je krenuo moj prvi momenat vezivanja za vino. Kada sam privodio kraju fakultet, nekoliko godina nakon toga, moja sportska karijera - bio sam fudbalski golman - krenula je silaznom putanjom i počeo sam da se bavim grafičkim dizajnom, društvenim mrežama, marketingom, i nekako sam se odvojio od programiranja. Dobio sam par poslića od vinarija - oglasna rešenja za etikete, kutije, brendiranja na štandovima, a onda se otvorila i pozicija u okviru vinarije za menadžera marketinga izvoza.
Marinković i njegova supruga 2016. godine prošli su kroz profesionalnu šestonedeljnu obuku za somelijere.
- Bilo je puno učenja i teorije i radili smo servis, što je bio jedan veliki izazov. Kada smo to položili, i to iz prve, osetio sam da konačno imam temelj i osnovu - ispričao je Marinković i dodao da je tada osetio puno samopouzdanje kada je vino u pitanju. Tada se u njemu probudila i želja da komunicira o vinima.
- Moje znanje o vinima bilo je takvo da sam mogao na fin i nepretenciozan način da objasnim ljudima o čemu se tu radi. Gotovo godinu dana sam razmišljao o pokretanju stranice na društvenim mrežama, te 2017. godine posla je bilo veoma mnogo, putovao sam širom sveta - Japan, Kina, Kalifornija... Znanje se množilo i samopouzdanje mi je raslo, i 1. oktobra 2017. došao je trenutak da otvorimo instagram stranicu. Naravno, nisam imamo ime i nisma imao ni neku ideju, a supruga Katarina rekla mi je „zar je bitno kako se zove stranica, promenićemo kasnije“ i predložila da se stranica zove Dnevna doza vina - ispričao je Marinković, dodavši i da su tada postavili cilj i misiju projekta: da inspiriše i ohrabri što veći broj ljudi da zakorači u svet vina.
- Šta znači biti influenser? To znači - imati neki uticaj na manji ili veći broj ljudi kroz sadržaj koji plasiraš - objašnjava Marinković, koji kaže da je taj sadržaj u prvo vreme bila fotografija koju je pratio tekst, a prve dve-tri godine stranica je bila anonimna.
- U početku sam imao strah oko toga kako će stranica biti prihvaćena u vinskim krugovima. Stranica je bila anonimna dok nismo došli do 10.000 pratilaca, a to je bilo u februaru 2020. Tada je stranica počela da ozbiljnije raste. Pre toga su kružile razne priče - da je vodi neka agencija, da to radi nekoliko osoba - govori Marinković, objasnivši i da se sve vreme prilagođavao trendovima na društvenim mrežama, koji su poslednjih godina doneli video kao dominantni oblik komunikacije.
TREMA JE STRAH OD GREŠKE, I LEK JE - U GREŠKAMA!
Internet prostor je nemilosrdan, i ne olakšava posao ljudima koji pate od treme, ocenio je Marinković, koji je ujedno dao i vrlo mudar savet kako da se savlada trema:
- Javni nastup je za mene bio veliki izazov. Možda imam malo talenta, ali sećam se da su moji prvi nastupi pre desetak godina bili traljavi. Ključno je da ne osećate tremu. To je došlo vremenom. Trema je strah od greške. Jednom sam napravio lapsus u emisiji i stotine ljudi u komentarima me je vređalo. Jedna dama je napisala: „Da li ste vi uopšte čuli šta on priča? Napravio je lapsus“. Tada sam shvatio da ću uvek moći da pogrešim, ali ako nemam strah od greške, slobodan sam. Biti influenser znači biti spreman na negativan komentar, kritiku i komentar, koji mogu biti strašni.
Internet prostor je nemilosrdan, i ne olakšava posao ljudima koji pate od treme, ocenio je Marinković, koji je ujedno dao i vrlo mudar savet kako da se savlada trema:
- Javni nastup je za mene bio veliki izazov. Možda imam malo talenta, ali sećam se da su moji prvi nastupi pre desetak godina bili traljavi. Ključno je da ne osećate tremu. To je došlo vremenom. Trema je strah od greške. Jednom sam napravio lapsus u emisiji i stotine ljudi u komentarima me je vređalo. Jedna dama je napisala: „Da li ste vi uopšte čuli šta on priča? Napravio je lapsus“. Tada sam shvatio da ću uvek moći da pogrešim, ali ako nemam strah od greške, slobodan sam. Biti influenser znači biti spreman na negativan komentar, kritiku i komentar, koji mogu biti strašni.
Eksplozija popularnosti Dnevne doze vina dogodila se sredinom 2022. godine kada je stanica za samo mesec dana, od 1. avgusta do 1. septembra porasla sa 25.000 na više od 50.000 pratilaca. Jedan deo te popularnosti verovatno dolazi kao rezultat Marinkovićeve odluke da njegova ličnost bude u senci samog vina. Sada je došlo vreme da se takav pristup promeni, rekao je.
- Bio sam fokusiran da dajem što više opštih znanja i nisam puno isticao svoje lične afinitete, zato što sam shvatio da moj ukus nije isti kao ukus prosečnog ljubitelja vina. Iz tog razloga sam zabranio sebi da u postovima favorizujem sorte i stilove koje volim. Sada, nakon sedam godina, shvatam da je možda trenutak da ljudi polako počnu da upoznaju i mene, moj vinski put i vinske afinitete. Shvatio sam da želim da budem vinski influenser i da ljudi preko mene upoznaju svet vina - rekao je Marinković i objasnio da njegov rad nikada neće uključivati reklame za konkretna vina:
- Početkom 2023. godine su krenule ponude i kontakti od raznih entiteta iz vinske industrije, sa idejom da napravimo plaćenu reklamu, ali mi smo od samog starta vrlo jasno definisali da nećemo ići u tom smeru i direktno reklamirati vinarije i vina. Mislimo da je ovo maraton, da je igra koju želimo da igramo dugo godina i veoma brzo bih izgubio kredibilitet ako bih na direktan način favorizovao vina.
Marinković je rekao da se ni u budućnosti Dnevna doza vina neće baviti konkretnim preporukama vina, jer se to ne uklapa u senzibilitet njegovog rada. Bilo je pokušaja, ali se nisu završili baš najsrećnije:
- Na stranici često predlažu da radimo preporuke vina. Pre nekoliko godina sam došao na tu ideju, iako me je supruga ubeđivala da to ne radim. Smesta se javilo nekoliko vinara, a jedan je bio uporan o tome da odmah pošalje, iako smo išli na odmor. Vina su stigla, nakon odmora sipam i shvatam da je to vino skromnijeg kvaliteta i da bih, ako želim da budem iskren, morao da budem oštar. Shvatio sam da se to ne uklapa u moj senzibilitet i u ono što stranica predstavlja. Odmah sam kontaktirao tog vinara i zamolio ga da pošalje koliko treba da mu platim jer sam odustao od ocenjivanja. Platio sam mu bocu i shvatio da više ne želim time da se bavim - ispričao je najpoznatiji srpski vinski influenser
Pratioci su izvanredno važan resurs za rad, naveo je Aleksandar Marinković:
- Pratimo i ponekad i tražimo sugestije od pratilaca. Ljudi često šalju direktne poruke u kojima pitaju šta misle o nekom vinu, koliko vredi vino iz dedine vinske kolekcije, i u vezi sa mitovima i predrasudama o vinu, očekuju da im neko kao autoritet nešto razjasni. Često šalju i viralne video zapise na temu aksesoara i servisa i pitaju me da to prokomentarišem. Komunikacija je na višem nivou sa onima koji se na instagramu vode kao bliski prijatelji, a to su ljudi koji su prošli moje edukacije. Njima delim neke stvari koje ne delim javno svima. Preporučujem im događaje, vinoteku ili restoran, snimim nešto iz svakodnevnog posla... Želim da približim sebe kao nekoga ko je tu za pratioce i rad je da razreši njihove nedoumice - rekao je Marinković.
Na pitanje da oceni tempo i kvalitet razvoja srpske vinske scene, Marinković kaže da je pred svima nama veliki posao:
- Postoji veliki napredak. Nedostaje, osim vinograda, i malo strpljenja. Veoma brzo smo dosegli visok nivo kvaliteta vina ali nedostaju prateći sadržaji i ljudi nisu toliko opušteni u komentarisanju vina i uživanju u njima. Na početku smo kao vinska zajednica i može mnogo toga da se radi. Ljudi su, bar oni koji dolaze na moje edukacije i na salone, željni znanja, da im neko kaže da je nešto drugačije iz tog i tog razloga. A još je veći broj ljudi kojima je vino simpatično i privlačno i potrebno im je da ih neko povuče za rukav. Prvi korak je najteži!
