Restoran nedelje: Merak Balkan Cuisine

Beograd se stalno hvali svojim kafanama, međutim, ponuda tradicionalnih mesta, pravih kafana u kojima se dobro jede, a pritom izlaze iz korpusa zadimljenih i umašćenih krčmi (koje su sasvim u redu, da se razumemo), zapravo nema mnogo.

Zato je pravo osveženje stiglo na Senjak pre izvesnog vremena, kada je na mestu nekadašnjeg W Sushi restorana otvoren Merak Balkan Cuisine. To je i dalje prava kafana, ali u enterijeru oslobođena onog jeftinog i lažnog etno kiča u vidu gvozdenih pegli i točkova zaprežnih kola, i što je najbolje - sa jelovnikom precizno usmerenim ka ljutom jugu Srbije uz tek poneko (dobro) iskakanje u vidu jela pripremljenih u saču, a koja nisu karakteristična za Leskovac, Niš, Pirot ili Vranje.

Jelovnik je utemeljen na mesu i dobro pripremljenim jelima od povrća, bez izuzetka sezonskog i sa poreklom. Za pljeskavicu tvrde da je napravljena po autentičnom receptu iz čuvene niške kafane Mrak, mi smo je jeli – i zaista je jedna od najboljih u Beorgadu. Odličan je bio i švajsovani ćevap, jelo koje je proslavilo kafanu Mali Vikend u Sićevaćkoj klisuri i – iskreno – prema iskustvu naše redakcije, bolji je od gorepomenutog. Ćevap meso je pojačano sa nekoliko vrsta luka, crnim, belim i prazilukom, kao i sa paprikom. Rezultat je sočan i nestvarno dobar ćevap. Na meniju ćete ovde naći i apsolutni novitet u korpusu nacionalnog roštilja - gurmanski ćevap sa đubekom, a svaki je umotan u maramicu. I baš je dobar!

Kobasica od tri vrste divljači je izvrsna, tanka, i taman začinjena, potpuno u sprskoj kafanskoj tradiciji. Za predjelo smo imali jako dobru ovčiju stelju i sasvim solidnu pirotsku peglanu kobasicu, kao i njihovu sukanu pitu, rustično debelih i sočnih kora, koja nije bila premasna, i savršeo je nadevena. Hleb je domaći, odličan i dolazi vreo na sto, a vrlo efektan početak obroka, u vidu niškog tartara koji se meša pred gostom, i sadrži iseckanu pečenu ljutu papriku, prelivenu marinadom od ulja i domaćeg belog luka, sa sirom i urnebesom, za svaku je pohvalu. Kada je reč o poslasticama, fokus je na starinskim kolačima kao što su oblande (oblatne – ako ih tako zovete), tulumbe i vrlo korektne domaće bajadere. Zvezda je bila Vasina torta, sa pravim šamom, puno putera, oraha i sočnom korom natopljenom sokom od pomorandže.

Servis je solidan, ali šou je konobarima ukrao šef Mladen, koga ne mrzi da uz svaki sled dođe do stola i stručno i jasno objasni svako jelo. Ono na čemu bi najviše morali da porade je vinska karta. Složena je, zapravo, nabacana bez prave ideje i reda, posebno za rastoran koji toliko pažnje posvećuje poreklu namirnica. Nude proseko i šampanjac, bez ijednog srpskog penušavca, a i kod belih i crvenih vina ima mnogo rupa, i nedostataka – pre svega u segmentu teroarskih srpskih vina, i onih napravljenih od lokalnih sorti.