NEGOTIN JE DOM KABERNEA

Nikola Mladenović Matalj, mladi vinar iz Negotina, čija su vina za samo par godina postala jedna od najpopularnijih u Srbiji i čiji kabernei već drugu godinu za redom osvajaju Grand Prix za najbolje vino na Velikom testu vina Srbije, za Vino & Fino govori o uspehu, planovima za budućnost i rejonu Negotinske krajine.

Drugu godinu za redom vina vinarije Matalj osvajaju Grand prix na Velikom testu vina Srbije. Da li si očekivao takav uspeh i šta stoji iza njega?

Zaista nisam. Iako znam da imam dobra vina, znam kako ih pravimo, na koji način i od kakvog grožđa, nisam iskreno očekivao trofej i ove godine. Pored toga, ni na jedno takmičenje vina ne prijavljujem sa idejom da po svaku cenu budem prvi i pobedim. Šaljem ih pre svega kako bi video gde sam, gde su vina, idemo li u dobrom pravcu, ali svakako i zbog publiciteta koji ovakva ocenjivanja donose. Ove godine naše premijum vino Kremen Kamen nije bilo spremno za takmičenje, pa je odluka pala da idemo sa Kremenom, našim osnovnim kaberne sovinjonom. Ovi rezultati potvrđuju da Negotinska krajina jeste region koji za tu sortu ima odlične uslove.

Koliko medalje sa takmičenja pomažu u građenju reputacije i prodaji vina?

Da ne pominjem druga ocenjivanja, ali Veliki test vina Srbije meni je izuzetno pomogao, jer smo od prošle godine postali vidljiviji na tržištu i u medijskom smislu smo se brzo izdigli na površinu. To je i najbolja stvar sa ovog takmičenja, što je skrenulo pažnju i na manje poznate i relativno nove kvalitetne vinarije.

Ove godine bilo je izmena u samoj organizaciji takmičenja, a osećala se i tenzija oko želje da sve bude maksimalno transparentno. Kakav je tvoj komentar na sve to?

Ne bih zalazio u posao organizatora. Jeste bilo nekih neuobičajenih momenata u organizaciji, mislim da nadzorni odbori sastavljeni od vinara nisu baš česta stvar na takmičenjima ovog tipa, ali nemam ništa protiv toga. Jedini manji propust je bilo možda menjanje pravila za prijavljivanje vina pred samo takmičenje, ali to je sitnica. Sve ostalo je odlično, pogotovo sudijski žiri. Važno je ljude od reputacije koji imaju veliki međunarodni uticaj dovoditi u Srbiju i pokazivati im kvalitet naših vina.

Vinari Negotinske krajine jedni su od prvih koji su uspeli da kompletiraju proceduru donošenja akata o zaštiti geografskog porekla po novom zakonu. Kako je izgledao taj proces?

Veoma sam ponosan što smo uspeli da završimo tako komplikovanu proceduru. Sistem u ovoj oblasti je potpuno promenjen i vinarima je u dobroj meri dato da se sami snalaze u njemu. Tosve nije lako i sporo ide, ali mislim da je važno i to iz dva razloga. Najvažnije je što se na ovaj način uvodi standardizacija proizvodnje i stilova vina kakve pre nije bilo, a druga važna stvar je marketing i komunikacija sa tržištem koja je sada olakšana. Jedno bez drugog ne ide. Negotinska krajina sada ima standardizovanu proizvodnju na način na koji je to uređeno i u drugim vinskim regijama u svetu. To je set pravila koji potrošači ne vide, ali je garancija ujednačenog kvaliteta i karaktera vina. Važno je i to što se do tih pravila došlo pre svega konsenzusom između samih vinara, a postići tako nešto nije bilo ni malo lako.

Koje su to sada zaštićene posebne karakteristike negotinskih vina?

Pravila ima mnogo, ali recimo da su najvažnija za sada – pošto će se to još razvijati i menjati na bolje – ona koja su vezana za ograničavanje prinosa u vinogradu, kao i odredbe koje propisuju da negotinska crvena vina moraju da odležavaju u hrastovim sudovima. Za osnovna vina to je minimalno šest meseci, za ona sa oznakom „rezerva“ to je godinu i po dana i još pola godine u boci. Takođe, po novim pravilima kaberne sovinjon sa oznakom naše regije ne može da se prodaje dok nije odležao bar godinu dana. U celoj regiji, akcenat je stavljen na crvena vina.

Na šta je sada fokusirana vinarija Matalj i šta novo možemo da očekujemo u budućnosti?

Sada se posvećujemo kaberne sovinjonu i istraživanju njegovih potencijala. Zanimaju nas mogućnosti njegovog uklapanja sa različitim tipovima hrasta, pogotovo srpskog. Ići ćemo i ka razvoju odležalih belih vina, tu eksperimentišemo sa šardoneom za sada. Treća stvar na koju se vinarija Matalj fokusira su naše lokalne tri sorte grožđa: bagrina, začinak i crna tamjanika. A negde u budućnosti želimo da se bavimo i oživljavanjem tradicionalnog negotinskog crvenog vina, koje je postojalo kao specifična kupaža do polovine prošlog veka, a mene lično kopka i mogućnost povratka četereške, odnosno kadarke, u Negotinsku krajinu.