06.03.2016.
Jo Ahearne, MW
ZALJUBLJENA U PLAVAC
Jedna od gošći na ovogodišnjem Dalmacija Wine Expo-u bila je i Džo Ahern, nosilac zvanja Master of Wine, koju smo mogli da čujemo i vidimo i lane u Beogradu, na konferenciji Wine Identity. Od prošle godine, Ahern često boravi u Dalmaciji i to zato što je na Hvaru napravila svoje vino. Iskoristili smo priliku da sa Džo porazgovaramo o plavcima, Balkanu, ali i njenim utiscima o vinima iz Srbije.
Napravili ste svoje prvo vino na Hvaru, u Dalmaciji. Otkud to i zašto baš tamo?
Oduvek sam pravila vina za druge ljude. Od pre nekoliko godina postala sam frilenser, i to baš sa ciljem da sebi stvorim dovoljno vremena da pravim svoja vina. Do sada sam radila na mnogo mesta i mnogo vinarija širom sveta i sve je bilo na svoj način lepo. Uvek sam imala želju da budem blizu grožđa, blizu vinograda. Pre nekoliko godina, kada sam bila na Sardiniji, gledala sam vinograde i razmišljala da tamo kupim grožđe za svoje vino. Međutim, onda sam otišla u Makedoniju i na jednoj večeri upoznala agenta iz Hrvatske. Pitao me je da li bih radila u Hrvatskoj. Ideja mi se dopala, pa sam odmah posle Australije otišla u Hrvatsku i prilikom jedne od prvih poseta otišla na putovanje i posetila mnoge vinarije. Videla sam mnogo novih vinograda, što znači da se dosta grožđa kupuje i prodaje. Meni je vrlo važno da radim u regionu koji je pozitivan i kreće se napred i koji ima pristup dobrom grožđu. Posle prvog susreta sa Dalmacijom osećala sam se zaljubljeno. Kao kada prvi put nekog upoznate na žurci i ne možete da spavate posle toga, već samo razmišljate o toj osobi. Isto vam je ovde sa grožđem. Nisam mogla da spavam, bila sam previše uzbuđena. S obzirom na to da sam bila vrlo impresionirana svime što sam videla, poželela sam da dođem i da pravim vino ovde. Prošle godine u julu sam došla u Dalmaciju da bi pričala sa ljudima i tada se raširila priča da jedna Engleskinja hoće da kupi dobro grožđe kako bi pravila vina. U tom trenutku bilo je dosta ljudi kojima grožđe nije bilo plaćeno po 3 godine unazad. Dobila sam poziv da vidim vinograde, dopalo mi se to grožđe, i tako da sam za početak napravila svoj prvi plavac mali. Druga stvar koja mi je pomogla da odlučim da dođem ovde je veliko internacionalno interesovanje za ovaj region. Mogla bih da prodam vina u svetu jer su ljudi sve više zainteresovani za različite, nove sorte i regije. Mnogo ljudi me je pitalo zašto se nisam odlučila za Istru, jer je ona uređenija i bliža Italiji. Možda bi bilo pametno da sam radila vina u Istri, ali ja lično smatram da ukus i arome u vinu mogu biti mnogo bolje u toplijim regionima, kao što je južna Dalmacija.
Šta mislite oplavcu i crvenim dalmatinskim vinima generalno?
Možda zato što sam radila u Australiji, ja tražim bogatstvo koje postoji ovde, taj mediteranski uticaj. Kada hodate vinogradima možete da osetite ruzmarin, cveće, lavandu.... i mnogo drugih biljaka kojima ne znam ime, a čije se arome na kraju nađu u samom grožđu i vinu. Kompleksnost koja fali australijskim vinima ovde postoji. Ono što njima fali je ta herbalna mineralnost, taj mediteranski uticaj. Ja osobito volim plavac, jer dok sa jedne strane ima neku eleganciju, možeš da ga napraviš i da bude u stilu amaronea. Jedva čekam da vidim kako će da se ponaša vino kada grožđe budemo brali u različitim periodima sazrevanja. Ove godine ću kupiti plavca sa peskovitog tla, da probam da dobijem cvetnije, manje brutalno vino.
Imali ste priliku prošle godine u Beogradu da probate neka srpska vina, takođe i sada na radionici na Dalamacija Wine Expo-u. Šta mislite o njima?
Sviđa mi se prokupac, obožavam stil Ivanovićevih vina, pre svega jer tu nema previše ekstraktivnih tanina. Oni nisu zeleni i agresivni, već prirodno izlaze iz vina. Ivanovićev prokupac ima srednje telo i eleganciju koju volim. Dopada mi se i Sub Rosa, koja je drugačije vino. Ima mnogo više intenziteta, puno tanina i tela, to vino može da se razvija još 10-15 godina. Od vina koje sam probala danas u Splitu, svidela mi se i Babaroga Chardonnay, iako me pomalo plaši ta strašna etiketa (smeh). Vino je vrlo hrabro i bogato, sa dovoljno kiselina da se balansira bogatsvo aroma. Vrlo dobro urađeno vino, sviđa mi se. Isto tako, iznenađena sam penušavim vinom, Kovačević brut. Dosta je bogato, sa laganijim mesom bi išlo dobro. Trudili su se da budu bliži Šampanji, nego običnom svežem penušavcu voćnog karaktera.
Poznati ste kao vrhunski sručnjak za roze. Da li ste i u Dalmaciji napravili jedan?
Ne pravim roze zato što je ovde mnogo toplo, grožđe mora da se hladi i potrebna je posebna tehnologija. Roze je vrlo specifično vino, tako da za sada želim da malo više naučim o lokalnom grožđu i mogućnostima, pa ćemo videti za dalje.
Napravili ste svoje prvo vino na Hvaru, u Dalmaciji. Otkud to i zašto baš tamo?
Oduvek sam pravila vina za druge ljude. Od pre nekoliko godina postala sam frilenser, i to baš sa ciljem da sebi stvorim dovoljno vremena da pravim svoja vina. Do sada sam radila na mnogo mesta i mnogo vinarija širom sveta i sve je bilo na svoj način lepo. Uvek sam imala želju da budem blizu grožđa, blizu vinograda. Pre nekoliko godina, kada sam bila na Sardiniji, gledala sam vinograde i razmišljala da tamo kupim grožđe za svoje vino. Međutim, onda sam otišla u Makedoniju i na jednoj večeri upoznala agenta iz Hrvatske. Pitao me je da li bih radila u Hrvatskoj. Ideja mi se dopala, pa sam odmah posle Australije otišla u Hrvatsku i prilikom jedne od prvih poseta otišla na putovanje i posetila mnoge vinarije. Videla sam mnogo novih vinograda, što znači da se dosta grožđa kupuje i prodaje. Meni je vrlo važno da radim u regionu koji je pozitivan i kreće se napred i koji ima pristup dobrom grožđu. Posle prvog susreta sa Dalmacijom osećala sam se zaljubljeno. Kao kada prvi put nekog upoznate na žurci i ne možete da spavate posle toga, već samo razmišljate o toj osobi. Isto vam je ovde sa grožđem. Nisam mogla da spavam, bila sam previše uzbuđena. S obzirom na to da sam bila vrlo impresionirana svime što sam videla, poželela sam da dođem i da pravim vino ovde. Prošle godine u julu sam došla u Dalmaciju da bi pričala sa ljudima i tada se raširila priča da jedna Engleskinja hoće da kupi dobro grožđe kako bi pravila vina. U tom trenutku bilo je dosta ljudi kojima grožđe nije bilo plaćeno po 3 godine unazad. Dobila sam poziv da vidim vinograde, dopalo mi se to grožđe, i tako da sam za početak napravila svoj prvi plavac mali. Druga stvar koja mi je pomogla da odlučim da dođem ovde je veliko internacionalno interesovanje za ovaj region. Mogla bih da prodam vina u svetu jer su ljudi sve više zainteresovani za različite, nove sorte i regije. Mnogo ljudi me je pitalo zašto se nisam odlučila za Istru, jer je ona uređenija i bliža Italiji. Možda bi bilo pametno da sam radila vina u Istri, ali ja lično smatram da ukus i arome u vinu mogu biti mnogo bolje u toplijim regionima, kao što je južna Dalmacija.
Šta mislite oplavcu i crvenim dalmatinskim vinima generalno?
Možda zato što sam radila u Australiji, ja tražim bogatstvo koje postoji ovde, taj mediteranski uticaj. Kada hodate vinogradima možete da osetite ruzmarin, cveće, lavandu.... i mnogo drugih biljaka kojima ne znam ime, a čije se arome na kraju nađu u samom grožđu i vinu. Kompleksnost koja fali australijskim vinima ovde postoji. Ono što njima fali je ta herbalna mineralnost, taj mediteranski uticaj. Ja osobito volim plavac, jer dok sa jedne strane ima neku eleganciju, možeš da ga napraviš i da bude u stilu amaronea. Jedva čekam da vidim kako će da se ponaša vino kada grožđe budemo brali u različitim periodima sazrevanja. Ove godine ću kupiti plavca sa peskovitog tla, da probam da dobijem cvetnije, manje brutalno vino.
Imali ste priliku prošle godine u Beogradu da probate neka srpska vina, takođe i sada na radionici na Dalamacija Wine Expo-u. Šta mislite o njima?
Sviđa mi se prokupac, obožavam stil Ivanovićevih vina, pre svega jer tu nema previše ekstraktivnih tanina. Oni nisu zeleni i agresivni, već prirodno izlaze iz vina. Ivanovićev prokupac ima srednje telo i eleganciju koju volim. Dopada mi se i Sub Rosa, koja je drugačije vino. Ima mnogo više intenziteta, puno tanina i tela, to vino može da se razvija još 10-15 godina. Od vina koje sam probala danas u Splitu, svidela mi se i Babaroga Chardonnay, iako me pomalo plaši ta strašna etiketa (smeh). Vino je vrlo hrabro i bogato, sa dovoljno kiselina da se balansira bogatsvo aroma. Vrlo dobro urađeno vino, sviđa mi se. Isto tako, iznenađena sam penušavim vinom, Kovačević brut. Dosta je bogato, sa laganijim mesom bi išlo dobro. Trudili su se da budu bliži Šampanji, nego običnom svežem penušavcu voćnog karaktera.
Poznati ste kao vrhunski sručnjak za roze. Da li ste i u Dalmaciji napravili jedan?
Ne pravim roze zato što je ovde mnogo toplo, grožđe mora da se hladi i potrebna je posebna tehnologija. Roze je vrlo specifično vino, tako da za sada želim da malo više naučim o lokalnom grožđu i mogućnostima, pa ćemo videti za dalje.
