06.03.2016.
Dejan Živkoski
VRATA SERSE OTVORENA SU SVAKOME
Dejan Živkoski novi je predsednik Asocijacije profesionalnih sommeliera Srbije SERSA, a na tom mestu nasledio je Miroslava Radojčina koji je na toj poziciji proveo prethodnih 11 godina. Živkoski je čovek sa bogatim iskustvom u ugostiteljskom poslu i dugim stažom u SERSI, u kojoj je od samog početka i gde je obavljao različite funkcije. Za naš magazin, novi predsednik nacionalnog udruženja somelijera govori o svojim planovima, zacrtanim putevima i ulozi SERSE i njenih članova na vinskoj sceni Srbije.
U SERSI ste od samog početka njenog postojanja, bili ste i običan član, ali i generalni sekretar, podpredsednik i direktor Udruženja. Šta je pre 11 godina, kada je SERSA osnovana, u Srbiji značila reč somelijer, a šta znači danas?
Pre deset godina morali smo da objašnjavamo šta je uopšte somelijer i čime se on bavi, a vinarima i ugostiteljima kojima smo se obraćali morali smo skoro da se izvinjavamo dok se predstavljamo. Danas je situacija potpuno drugačija, prepoznaju nas i cene, pogotovo u vinskim i ugostiteljskim krugovima apsolutno svi znaju ko smo i šta smo. Za samo jednu deceniju, to je mali korak za društvo, ali veliki za nas.
Tokom predstavljanja kandidature na izborima za predsednika izneli ste jasan i ambiciozan program. Šta je u fokusu tog programa, odnosno, šta je osnovni cilj SERSE u narednom periodu?
Pre svega obezbeđivanje prisustva i angažman većeg broja ljudi iz same SERSE koji će aktivnije učestvovati u njenom radu, a to sve znači i više aktivnosti, radionica, intenzivniji rad sa ljubiteljima vina, zatim rad na profesionalnim programima mimo osnovne obuke za somelijere. Nešto od toga već je počelo da se realizuje kroz programe “Drum Wine” i “Wine Škola”. Sve to svakako znači i povećanu vidljivost udruženja, kako prema profesionalcima, tako i prema drugoj vinskoj publici. Planiram da u sve te programe uključimo neke nove, mlade ljude koji će nositi SERSU u budućnosti.
Na izborima za predsednika imali ste i protivkandidata, Ivicu Stojanovića. Šta mislite o njegovom programu i predloženim idejama?
Ivica je u vinu prilično dugo, prošao je kroz mnogo toga u ugostiteljstvu i poslu sa vinom, a danas je stigao do toga da je i sam vinar. U tom smislu, njegovu kandidaturu shvatio sam ozbiljno. On je imao svoju viziju, isto tako ja svoju. Ponudio sam program različit od njegovog, za koji smatram da je odličan i moje su ideje dobile podršku. Nismo stvari videli isto, bilo bi i bezvezno da je bilo tako, a Skupština je prihvatila ono što sam ja ponudio. Ivica svakako ima svoje mesto u SERSI u budućnosti.
Tokom protekle decenije postojanja SERSA dolazilo je sporadično do unutrašnjih neslaganja, što se u nekoliko navrata završavalo odlaskom nezadovoljnih članova, pa čak i pokušajima da se naprave alternativna udruženja somelijera. Da li mislite da postoji način da se ti problemi ubuduće prevaziđu?
Drago mi je što ste postavili ovo pitanje! Moram samo da napomenem da ta vrsta unutrašnjih trvenja nije ekskluzivitet SERSE, to se dešava sa udruženjima somelijera i u drugim zemljama, nije neuobičajeno ni formiranje više različitih udruženja. Ipak, ASI poznaje i priznaje samo jednu asocijaciju iz jedne države. Uostalom, mi u Srbiji i pored najava, nikad nismo ni imali bilo kakvu suvislukonkurenciju. E sad, svi oni koji imaju problem sa radom i odlukama Udruženja, u prošlosti ili danas, moraju da shvate da se svi problemi najbolje rešavaju unutar kuće. Najlakše je okrenuti se i otići, ali time niko ne dobija. Naravno da odluke Upravnog odbora ili predsednika nisu uvek svima po ukusu, ali zato imamo Skupštinu, zato glasamo i menjamo. Neka svi ti koji su izašli iz SERSE, a danas su njena tobožnja opozicija, samo pogledaju šta sam ja uradio onog momenta kada sam bio dao ostavke na sve funkcije u SERSI. Ostao sam tada deo Udruženja, radio i dalje za njegovu dobrobit i bio mu lojalan. Mi smo institucija, a institucije nije dobro rušiti, bolje je menjati ih iznutra. Vrata SERSE otvorena su svakome. Svima koji za vreme mog mandata ne budu zadvoljni time kako Udruženje funkcioniše i radi, moj savet je da ostanu u igri, menjaju stvari iznutra, budu jaka opozicija ili me smene ako se ne slažu sa mojim načinom rada.
Kakva je saradnja sa vinarima u Srbiji i da li će tu biti nekih promena?
Saradnja sa domaćim vinarima uglavnom je odlična, i to tradicionalno. Odlazimo kod njih, predstavljamo ih potrošačima i profesionalcima, promovišemo srpska vina, a vinari nam pomažu vinima u organizaciji obuka... Međutim, mislim da naše veze treba da budu još jače, pa planiramo da naše mlade članove uvežemo sa što više vinarija. U mom programu stoji i da ću se truditi da napravim posebnu ekipu koja će biti obučena da predstavlja srpska vina na manifestacijama, da vode degustacije i budu ambasadori naše vinarske tradicije. To sve moramo da uradimo uz pomoć i pre svega na korist domaćih vinara.
Vi ste drugi predsednik SERSA, a na tom mestu nasledili ste Miroslava Radojčina. Kakvi su vaši odnosi, šta mislite o njegovom dosadašnjem radu i da li će on i u kojoj meri ostati uključen u rad udruženja?
Miroslav Radojčin je jedan od nas. Nas dvojica smo uvek imali dobar odnos, što ne znači da smo se uvek slagali. Kada se lično nisam slagao sa njegovom politikom u udruženju, podneo sam ostavku na funkciju podpredsednika, ali smo već sutra sedeli na kafi i normalno razgovarali. To što se nismo slagali poslovno, ne znači da smo se mrzeli ili nešto tako. To je dobar recept i za sve koji mi budu opozicija i ne slažu se sa onim što radim: rešavajte probleme na profesionalnom, a ne na ličnom nivou! Miroslav je mnogo uradio u proteklih 11 godina. Pošto smo od istog dana u udruženju, puno dobrih stvari uradili smo zajedno, kao i nekih grešaka. Miroslav je sada samo član SERSA, ali i moj lični savetnik. Da li će se prihvatiti i neke zvanične funkcije videćemo u budućnosti.
Kakva je saradnja SERSA sa Međunarodnom asocijacijom somelijera ASI?
Odlična! Mi smo član ASI od 2008. godine, odlično komuniciramo i sarađujemo. Činjenica je da smo prepoznati više u svetu nego kod kuće, pre dobijemo odovor od ASI-ija, nego kada se obratimo nekim domaćim institucijama. Aktivno učestvujemo u radu međunarodne organizacije i ta saradnja je uzajamna, pošto su i oni tu kad god nam trebaju.
U gotovo svakoj zemlji u okruženju postoji asocijacija somelijera. Kakav je njihov položaj u matičnim državama i gde je SERSA u odnosu na njih?
Po pitanju edukacije siguran sam da smo jedni od najboljih, proizvodimo odlične kadrove, kako u takmičarskom tako i u profesionalnom smislu. Naši somelijeri rade, bilo u inostranstvu, bilo u zemlji. Po pitanju prepoznatljivosti, tu smo negde slični sa ostalima, ali, ponovo ponavljam, na unutrašnjem planu drugi su u boljoj poziciji jer imaju jaču podršku svojih država i njenih institucija. To je nešto što moramo da menjamo!
Da li uskoro planirate neki veliki događaj u organizaciji SERSE?
Trenutno radimo na pripremi takmičenja za najboljeg somelijera Srbije, na jesen ove godine. Takmičenje organizujemo već sada, jer svi želimo da naš predstavnik ili predstavnica ima dovoljno vremena da se ozbiljno pripremi za nastup na svetskom i evropskom prvenstvu.
Kaberne ili prokupac?
Prokupac, naravno. Pre svega jer ga doživljavam kao nešto neotkriveno. Kaberne sovinjon je dobro poznata latica ruže, a prokupac još pupoljak koji će tek da procveta, koji tek treba da otkrijemo. Kaberne je velika i divna sorta, ali o njemu je ispisano više stranica nego o vodi, dok je prokupac naša lična vinska karta, koju tek ispisujemo.
U SERSI ste od samog početka njenog postojanja, bili ste i običan član, ali i generalni sekretar, podpredsednik i direktor Udruženja. Šta je pre 11 godina, kada je SERSA osnovana, u Srbiji značila reč somelijer, a šta znači danas?
Pre deset godina morali smo da objašnjavamo šta je uopšte somelijer i čime se on bavi, a vinarima i ugostiteljima kojima smo se obraćali morali smo skoro da se izvinjavamo dok se predstavljamo. Danas je situacija potpuno drugačija, prepoznaju nas i cene, pogotovo u vinskim i ugostiteljskim krugovima apsolutno svi znaju ko smo i šta smo. Za samo jednu deceniju, to je mali korak za društvo, ali veliki za nas.
Tokom predstavljanja kandidature na izborima za predsednika izneli ste jasan i ambiciozan program. Šta je u fokusu tog programa, odnosno, šta je osnovni cilj SERSE u narednom periodu?
Pre svega obezbeđivanje prisustva i angažman većeg broja ljudi iz same SERSE koji će aktivnije učestvovati u njenom radu, a to sve znači i više aktivnosti, radionica, intenzivniji rad sa ljubiteljima vina, zatim rad na profesionalnim programima mimo osnovne obuke za somelijere. Nešto od toga već je počelo da se realizuje kroz programe “Drum Wine” i “Wine Škola”. Sve to svakako znači i povećanu vidljivost udruženja, kako prema profesionalcima, tako i prema drugoj vinskoj publici. Planiram da u sve te programe uključimo neke nove, mlade ljude koji će nositi SERSU u budućnosti.
Na izborima za predsednika imali ste i protivkandidata, Ivicu Stojanovića. Šta mislite o njegovom programu i predloženim idejama?
Ivica je u vinu prilično dugo, prošao je kroz mnogo toga u ugostiteljstvu i poslu sa vinom, a danas je stigao do toga da je i sam vinar. U tom smislu, njegovu kandidaturu shvatio sam ozbiljno. On je imao svoju viziju, isto tako ja svoju. Ponudio sam program različit od njegovog, za koji smatram da je odličan i moje su ideje dobile podršku. Nismo stvari videli isto, bilo bi i bezvezno da je bilo tako, a Skupština je prihvatila ono što sam ja ponudio. Ivica svakako ima svoje mesto u SERSI u budućnosti.
Tokom protekle decenije postojanja SERSA dolazilo je sporadično do unutrašnjih neslaganja, što se u nekoliko navrata završavalo odlaskom nezadovoljnih članova, pa čak i pokušajima da se naprave alternativna udruženja somelijera. Da li mislite da postoji način da se ti problemi ubuduće prevaziđu?
Drago mi je što ste postavili ovo pitanje! Moram samo da napomenem da ta vrsta unutrašnjih trvenja nije ekskluzivitet SERSE, to se dešava sa udruženjima somelijera i u drugim zemljama, nije neuobičajeno ni formiranje više različitih udruženja. Ipak, ASI poznaje i priznaje samo jednu asocijaciju iz jedne države. Uostalom, mi u Srbiji i pored najava, nikad nismo ni imali bilo kakvu suvislukonkurenciju. E sad, svi oni koji imaju problem sa radom i odlukama Udruženja, u prošlosti ili danas, moraju da shvate da se svi problemi najbolje rešavaju unutar kuće. Najlakše je okrenuti se i otići, ali time niko ne dobija. Naravno da odluke Upravnog odbora ili predsednika nisu uvek svima po ukusu, ali zato imamo Skupštinu, zato glasamo i menjamo. Neka svi ti koji su izašli iz SERSE, a danas su njena tobožnja opozicija, samo pogledaju šta sam ja uradio onog momenta kada sam bio dao ostavke na sve funkcije u SERSI. Ostao sam tada deo Udruženja, radio i dalje za njegovu dobrobit i bio mu lojalan. Mi smo institucija, a institucije nije dobro rušiti, bolje je menjati ih iznutra. Vrata SERSE otvorena su svakome. Svima koji za vreme mog mandata ne budu zadvoljni time kako Udruženje funkcioniše i radi, moj savet je da ostanu u igri, menjaju stvari iznutra, budu jaka opozicija ili me smene ako se ne slažu sa mojim načinom rada.
Kakva je saradnja sa vinarima u Srbiji i da li će tu biti nekih promena?
Saradnja sa domaćim vinarima uglavnom je odlična, i to tradicionalno. Odlazimo kod njih, predstavljamo ih potrošačima i profesionalcima, promovišemo srpska vina, a vinari nam pomažu vinima u organizaciji obuka... Međutim, mislim da naše veze treba da budu još jače, pa planiramo da naše mlade članove uvežemo sa što više vinarija. U mom programu stoji i da ću se truditi da napravim posebnu ekipu koja će biti obučena da predstavlja srpska vina na manifestacijama, da vode degustacije i budu ambasadori naše vinarske tradicije. To sve moramo da uradimo uz pomoć i pre svega na korist domaćih vinara.
Vi ste drugi predsednik SERSA, a na tom mestu nasledili ste Miroslava Radojčina. Kakvi su vaši odnosi, šta mislite o njegovom dosadašnjem radu i da li će on i u kojoj meri ostati uključen u rad udruženja?
Miroslav Radojčin je jedan od nas. Nas dvojica smo uvek imali dobar odnos, što ne znači da smo se uvek slagali. Kada se lično nisam slagao sa njegovom politikom u udruženju, podneo sam ostavku na funkciju podpredsednika, ali smo već sutra sedeli na kafi i normalno razgovarali. To što se nismo slagali poslovno, ne znači da smo se mrzeli ili nešto tako. To je dobar recept i za sve koji mi budu opozicija i ne slažu se sa onim što radim: rešavajte probleme na profesionalnom, a ne na ličnom nivou! Miroslav je mnogo uradio u proteklih 11 godina. Pošto smo od istog dana u udruženju, puno dobrih stvari uradili smo zajedno, kao i nekih grešaka. Miroslav je sada samo član SERSA, ali i moj lični savetnik. Da li će se prihvatiti i neke zvanične funkcije videćemo u budućnosti.
Kakva je saradnja SERSA sa Međunarodnom asocijacijom somelijera ASI?
Odlična! Mi smo član ASI od 2008. godine, odlično komuniciramo i sarađujemo. Činjenica je da smo prepoznati više u svetu nego kod kuće, pre dobijemo odovor od ASI-ija, nego kada se obratimo nekim domaćim institucijama. Aktivno učestvujemo u radu međunarodne organizacije i ta saradnja je uzajamna, pošto su i oni tu kad god nam trebaju.
U gotovo svakoj zemlji u okruženju postoji asocijacija somelijera. Kakav je njihov položaj u matičnim državama i gde je SERSA u odnosu na njih?
Po pitanju edukacije siguran sam da smo jedni od najboljih, proizvodimo odlične kadrove, kako u takmičarskom tako i u profesionalnom smislu. Naši somelijeri rade, bilo u inostranstvu, bilo u zemlji. Po pitanju prepoznatljivosti, tu smo negde slični sa ostalima, ali, ponovo ponavljam, na unutrašnjem planu drugi su u boljoj poziciji jer imaju jaču podršku svojih država i njenih institucija. To je nešto što moramo da menjamo!
Da li uskoro planirate neki veliki događaj u organizaciji SERSE?
Trenutno radimo na pripremi takmičenja za najboljeg somelijera Srbije, na jesen ove godine. Takmičenje organizujemo već sada, jer svi želimo da naš predstavnik ili predstavnica ima dovoljno vremena da se ozbiljno pripremi za nastup na svetskom i evropskom prvenstvu.
Kaberne ili prokupac?
Prokupac, naravno. Pre svega jer ga doživljavam kao nešto neotkriveno. Kaberne sovinjon je dobro poznata latica ruže, a prokupac još pupoljak koji će tek da procveta, koji tek treba da otkrijemo. Kaberne je velika i divna sorta, ali o njemu je ispisano više stranica nego o vodi, dok je prokupac naša lična vinska karta, koju tek ispisujemo.
