06.03.2016.
Darko Jakšić
IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNJA
Darko Jakšić, šef Grupe za vinarstvo i vinogradarstvo ministarstva poljoprivrede
Darka Jakšića, šefa Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede, sigurno će pomenuti svako iz vinskog sektora kad god se povede priča o novoj zakonskoj regulativi, deklarisanju vina, rejonizaciji, markicama kvaliteta i porekla, reformi sistema geografskog porekla, razvoju ovog sektora uopšte… Kada su vinogradari i vinari nezadovoljni, uglavnom pominju njega. Kada su zadovoljni ili traže pomoć, isto tako, jer gospodin Jakšić je jedna od retkih konstanti među državnim službenicima koji je uspeo da izgura ideje i projekte koje je počeo pre sedam godina, uprkos čestim smenama administracije i promenama prioriteta u državnoj politici. Trenutno Srbija može da se pohvali zakonskom uređenošću ove oblasti i priznanjima za napredak ovog sektora koje dolaze od EU institucija. O tome kako je izgledao put do ovoga gde smo sada, i šta vinari i potrošači mogu da očekuju sutra, gospodin Darko Jakšić govori za magazin Vino & Fino.
Republički zavod za statistiku je početkom marta publikovao Vinogradarski atlas, čiji ste jedan od glavnih urednika. O čemu se tu radi?
U Vinogradarskom atlasu se konačno na jednom mestu nalaze svi relevantni podaci o vinogradarskim područijima. Do sada, pitanje za milion dolara bilo je koliko mi uopšte imamo hektara pod vinogradima. Često se licitiralo sa tim podacima, ali konačno je dat detaljan odgovor, pošto su u Atlasu prikazani podaci za vinogradarska geografska proizvodna područja, a opisana je i detaljna struktura vinograda i proizvođača grožđa. Poljoprivrednim popisom došlo se do podatka od 22 150 hektara pod vinovom lozom - što sa procenom pod vinogradima na Kosovu i Metohiji ukupno čini 25 000 hektara. Možemo reći da je ta brojka realna s obzirom da su kroz popis korišćene i sve raspoložive baze i registri. Pored toga u Vinogradarskom atlasu su predstavljeni i podaci iz istrživanja sa projekta o rejonizaciji vinogradarskih područja u kojem je tokom tri godine učestvovalo preko 150 domaćih i inostranih stručnjaka. U ovom multidisciplinarnom projektu se dugo radilo na izradi granica vinogradarskih područja – to su 3 vinogradarska regiona, 22 rejona, 77 vinogorja i veći broj vinogradarskih oaza, gde se na osnovu klimatskih, zemljišnih, topografskih i drugih karakteristika određivala područja sa najpovoljnijim uslovima za gajenje vinove loze i proizvodnju visokokvalitetnih vina sa geografskim poreklom. Ovaj stručni, naučni i tehnički rad je obavljen u cilju prilagođavanja novom sistemu geografskog porekla koji se primenjuje u Evropskoj uniji, kao i da bi se omogućila pravilna raspodela podsticajnih sredstva, odnosno u ona područja koja su utvrđena kao najbolja za vinogradarstvo i vinarstvo, a koja su uglavnom ruralna i slabije razvijena. Iako je u EU zabranjeno podsticanje podizanja zasada vinove loze, za naše proizvođače i državu ovaj podsticaj je izuzetno bitan s obzirom da smo nekad imali preko 100 000 hektara pod vinogradima, a danas je to mnogo manje. Međutim dobro je da Srbija neće imati ograničenja u podizanju vinograda po ulasku u EU i da su naši novopodignuti vinogradi intezivni i namenjeni proizvodnji visokokvalitetnih vina sa geografskim poreklom.
Rejonizacija je znači dovršena u potpunosti. Šta su dalji koraci oko njene primene?
Planirali smo izradu mezorejonizacije, odnosno dalje utvrđivanje potencijalnih i apsolutnih vinogradarskih potesa,koja imaju samo najrazvijenija vinogradarska područja, kao na primer u Francuskoj, a što bi kod nas doprinelo daljem unapređenju kvaliteta vina proizvedenog od grožđa sa takvih lokaliteta. To bi značilo da bi proizvođači mogli da ostvare veće subvencije za one vinograde koji se nalaze na takvim lokalitetima.
Pored toga proizvođači će uskoro moći da koriste WEB portal sa svim vinogradarskim područijima na kom će moći da vide svoje vinograde i parcele, njihov položaj u tim područijima, a za pojedine rejone i tipove zemljišta na kojima se nalaze vinogradi. Ovo je posebno bitno za proizvođače koji traže povoljne lokacije za podizanje vinograda, pošto se kod nas prilikom zasnivanja vinograda uglavnom ne vodi mnogo računa o svim faktorima bitnim za ovako velike investicije, već je trend da se najviše pažnje posvećuje izboru klonova, što realno treba da se desi tek posle izbora lokaliteta, položaja, sorti i podloga.
Pomenuli ste klonove. Svedoci smo da se proizvođači ponekad sreću sa poteškoćama u nabavci sadnog materijala, pogotovo domaćih sorti. Šta država radi po tom pitanju?
Ministarstvo poljoprivrede radi pre svega na pružanju pomoći da se unapredi klonska selekcija autohtonih i domaćih stvorenih sorti. Preko jednog projekta Ministarstva poljoprivrede, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je izgrađen i organizovan je Centar za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala domaćih sorti vinove loze. To je bilo neophodno s obzirom da ranije u Srbiji nije postojao sličan centar u kojem bi se čuvale zdrave i od virusa i drugih štetnih bolesti oslobodjene biljke vinove loze. Kroz program subvencionisanja, već nekoliko godina sve naučno-istraživačke organizacije mogu ostvariti sredstva za uspotavljanje ovakvih centara. Takođe, sa Univerzitetom u Bariju radili smo na projektu predklonske selekcije autohtonih i nekih domaćih stvorenih sorti, gde je nakon terenskog rada i selekcije, kao i testiranja biljaka na prisustvo virusa i fitoplazme odabrane inicijalne biljke za dalje umnožavanje tih sorti. Taj predbazni material je na Univerzitetu u Bariju, a mi možemo da ga uzmemo kad god želimo i da ga umnožavamo za dalju sadnju i komercijalizaciju. Na kraju, naučnoistraživačke organizacije i ustanove koje se bave inovacijama mogu svake godine da ostvare pomoć od Ministarstva poljoprivrede u vrednosti od 2 miliona dinara za sve faze klonske selekcije autohtonih i domaćih sorti i sertifikaciju sadnog materijala, a rasadničari mogu da ostvare isto toliku vrednost za podizanje matičnjaka vinove loze predbazne i bazne kategorije. To sve treba da animira institucije da se bave klonskom selekcijom, i ona postoji na prokupcu, župljanci, seduši i nekim drugim sortama. Međutim, problem je u tome što proizvođači, iako dosta pričaju o našim sortama, proizvodnju baziraju uglavnom na internacionalnim. Na svu sreću ima i pozitivnih primera, postoji rast interesovanja za prokupac i tamjaniku, a vinari iz buduće oznake Beograd sukoncipirali svoju buduću proizvodnu i poslovnu politiku na budućoj proizvodnji penušavih vina od sorte smederevka. Realan problem je nepostojanje dovoljne količine sertifikovanog klonskog sadnog materijala ovih sorti, ali će svakako njihova potražnja indukovati i angažovanje naučnih institucija na klonskoj selekciji i sertifikaciji, dok će Ministartvo to podržavati i subvancionisati u budućnosti.
Prošle godine započela je procedura vezana za EU integracije, a stupile su na snagu brojne nove zakonske odredbe koje se tiču vina. Na početku je to nailazilona probleme i neku vrstu otpora među pojedinim vinarima, međutim, svedoci smo da stvari funkcionišu. Kako to komentarišete?
Pre desetak godina je sektor vinogradarstva i vinarstva bio neuređen i opterećen zakonskim sistemom koji je bio odgovarajući za stari društveni sistem proizvodnje vina, a ne za novi vinski talas, odnosno za porodičnu proizvodnju vina, pošto je malih porodičnih vinarije sve više. Regulisanost je bila dijametralno drugačija u odnosu na EU organizaciju tržišta vina, što je onemogućavalo izvoz domaćih vina u zemlje Unije. Nakon višegodišnjeg rada na ispitivanju sorti vinove loze i uređenja procedura introdukcije savremenih sorti i podloga vinove loze, kao i uspostavljanja proizvodnih centara za ispitivanje sorti vinove loze, rado sam se prihvatio tog izazova, pošto se do tada niko nije bavio problematikom uređenja sektora vinogradarstva i vinarstva. Znajući da će biti teško, pošto je vinogradarstvo bilo devastirano, bivše društvene vinarije su propale uz ogromo krčenje vinograda i napuštanje ove proizvodnje, a da sa druge strane Evropska unija postavlja visoke uslove za ovaj sektor gde se svaki dan zakašnjenja ne može kasnije nadoknaditi, želeo sam da budem deo tima koji će uraditi korenitu reformu srpskog vinogradarstva i vinarstva. Napravili smo detaljnu analizu, strategiju, aplicirali za velike projekte kod Evropske unije, uveli mere pomoći i danonoćno radili na svim mogućim poljima, uspostavljajući deo po deo sistema.Tada je bilo određenih otpora od strane pojedinaca kojima nije odgovaralo uređenje, a neki su koristili pojdine prilike da umanje napor i rad Ministarstva u ovoj oblasti. Na svu sreću, pravi porodični proizvođači vina, koji sada i predstavljaju glavni zamajac srpske vinske proizvodnje su podržavali reforme i uređenje ovog sektora, a pošto su imali prilika da putuju po Evropi i svetu, znali su da se rade dobre stvari čiji će rezultat biti puno kvalitetnih vina koja će pobeđivati na svetskim takmičenjima i na taj način reprezentovati našu zemlju na najbolji način. Sa ove tačke gledišta, mogu reći da nas u nekim slučajevima tada mnogi i nisu razumeli, neshvatajući da je vino najregulisaniji poljoprivredno-prehrambeni proizvod u EU, pa je neophodno uspostaviti brojne zahteve i EU standarde, zašta treba puno novca, ljudskih kapaciteta, rada, obuka iučenja. Sada je situacija potpuno drugačija, odnosno reforme u vinarstvu u cilju EU integracija se u potpunosti podržavaju, proizvođači su svesni da ne možemo nazad, a da je neophodno da zajedničkim radom obezbedimo najbolje uslove za nas i istaknemo karakteristike i specifičnosti koja naša vina imaju.
To znači da ste često bili između čekića i nakovanja, između nezadovljstva vinara i nerazumevanja u svojoj kući, u Ministarstvu poljoprivrede?
Pa dobro, bilo je tu delimičnih padova, ali i uspona, da bi se došlo do uspeha i priznanja od strane stručene javnosti iz EU i regiona. Ispričaću samo jednu epizodu. Kada smo 2008. godine formirali Grupu za vinogradarstvo i vinarstvo, došao sam u posed nekih dokumenata iz sedamdesetih godina prošlog veka među kojima je bio zaključak tadašnjih institucija da je pod hitno neophodno uspostaviti Vinogradarski registar, odnosno katastar i reformisati sistem geografskog porekla. Te teme su bile i dalje aktuelne, a zaključili smo da u našoj kancelariji niko nije ni bio rođen kada su ti prioriteti postavljeni kao hitni. Znate, ogroman je izazov uspostavljati velike stvari koje se nisu decenijama pokrenule u oblasti koju volite, a to je definitivno vinogradarstvo i vinarstvo za mene. Otuda je tolika energija, pošto svi zajedno na neki način pišemo nove stranice istorije srpskog vinogradarstva i vinarstva. Krenuli smo intenzivno sa radom sedam dana u sedmici, iako nas pojedini nisu razumeli zašto trošimo toliko snage i vremena kad ovaj sektor ne može dati pozitivne rezultate u skorijoj budućnosti. Pošto nas proizvođači posmatraju kao njihov “prozor u svet” – kako nas neki nazivaju, ponekad su davani i nerealni zahtevi i predlozi, što je sve trebalo pomiriti i naći povoljno rešenje za sve, nalazeći se zaista u situaciji kao između čekića i nakovanja. Mi smo se branili radom i stručnošću, pa smo od tada do danas doneli zakon o vinu usklađen sa regulativom EU i preko dvadeset podzakonskih akata, registre koje zahteva EU, uspostavili sistem enoloških laboratorija, enoloških postupaka, senzornih ocenjivača, geografskog porekla, deklarisanja i dr.
Gde je bilo najviše problema kod uvođenja regulative?
Najveći otpor bio je kad smo počeli da uvodimo red u vinogradarstvu kroz Vinogradarski registar, koji smo uspostavili tek iz trećeg pokušaja. Vinogradarski registar, pored toga što predstavlja glavnu EU obavezu, daje vam sve podatke o poreklu vina, pošto je kroz njega lako utvrditi iz kog vinograda potiče grožđe od koga je proizvedeno neko vino, što malom broju pojedinaca nije odgovaralo. Mnogi potrošači i danas ne mogu ni da pretpostave da neka vina punjena u Srbiji, zapravo i nisu od domaće sirovine, pošto se to ranije nije moglo utvrditi i nije se kao takvo deklarisalo. Da bi se to sprečilo, neophodan nam je bio Vinogradarski registar. Međutim posle dvogodišnjeg napornog rada i obuka koje je finansirala EU, u trenutku kada smo uspostavili pilot registar, desile su se nesrećne okolnosti da su se promenili prioriteti, pa sam takoreći u jednom trenutku ostao sam da radim na ovim poslovima. Takođe, vođena je i negativna kampanja protiv upisa u Vinogradarski registar od strane pojedinih udruženja, međutim pravi proizvođači su svesni da je Vinogradarski registar osnov za napredak ovog sektora, preduslov za nacionalno i EU subvencionisanje i na kraju krajeva utvrđivanje porekla vina i sprečavanje nelegalnih enoloških postupaka, tako da postoji ogromna podrška u ovoj oblasti.
Pored ovoga, početak uvođenja reda u deklarisanju vina je doneo delimičan otpor kod pojedinih vinarija koje su morale da eliminišu podatke koji su dovodili potrošače u zabludu, od porekla vina, odnosno podataka da li je sirovina iz Srbije ili neke druge zemlje, do geografskih odrednica, superlativa, lekarskih preporuka i slično. U početku smo i mi imali problem u implementaciji dodele kontrolnih brojeva za etikete, ali s obzirom da je poboljšana situacija po pitanju ljudskih resursa u našoj grupi, ne postoje problemi koje smo imali neki kraći period na početku.
Zašto su uvedeni kontrolni brojevi za etikete i markice kvaliteta i porekla za vina sa geografskim poreklom?
Iz dva razloga. Prvo, da bi potrošači dobili prave informacije sa etiketa, pošto se ne mogu navoditi podaci koji nisu tačni, kao što su oznake geografskog porekla na vinima bez geografskog porekla – koje se mogu navoditi samo na etiketama vina koja su kao takva proverena i kroz državni sistem sertifikacije kao takva dokazana i ocenjena. Ranije ste na etketama mogli da nađete razne pogrešne informacije, koje su navodile potrošače na pogrešan zaključak i odluku da kupe to vino zbog takve neistinite informacije. Sa tom praksom se prekinulo, čime je vino prvi proizvod u našoj zemlji koji se reguliše na tako dobar način da se štite prava potrošača i proizvođača vina sa geografskim poreklom, odnosno ovlašćenih korisnika oznaka geografskog porekla. Sa druge strane, neki proizvođači ili uvoznici su nenamerno pravili greške, pošto je deklarisanje vina komplikovana uređenost, pa kroz sistem kontrolnih brojeva, Ministartvo zapravo pomaže njima da deklarišu svoja vina u skladu sa EU i domaćom regulativom, sigurni da neće imati problema na tržištu sa tako ispravnim deklaracijama, odnosno etiketama. Znači, sistem kontrolnih brojeva ima i edukativni karakter po proizvođače i uvoznike koje deklarišu uvozna vina. Što se markica kvaliteta i poreklaza vina sa geografskim poreklom tiče, one su uvedene u sistem geografskog porekla da bi dali značaj proizvođačima takvih kvalitetnih vina, kako bi onemogućili falsifikovanje oznaka njihovu zloupotrebu i na kraju da bi omogućli potrošačima da lako prepoznaju kvalitetne kategorije naših vina po boji markica. Teko je zelena boja oznaka za regionalna G.I. vina, crvena za kvalitetna K.P.K. vina, dok ljubičasta boja označava vrhunska K.G.P.K. vina.
Deo tog sistema je i obavezno senzorno ocenjivanje vina sa geografskim poreklom. Šta se tu promenilo?
Nekada je senzorno ocenjivanje vina sa geografskim poreklom bilo bez šifriranja, pa ne dovodeći u pitanje nepristrasnost i stručnost senzornih ocenjivača, svakako da je moglo doći do određenih propusta. Iz tog razloga, potrošači jednostavno nisu verovali u sistem kontrole geografskog porekla i senzornog ocenjivanja gde se sve unapred zna, pa su nam „stona“ vina bila bolja po kvalitetu u odnosu na vina sa geografskim poreklom. Da bi se postiglo poverenje, kao i da bi olakšao posao senzornih ocenjivača, promenjen je sistem uvođenjem šifriranja uzoraka vina od strane kontrolnih organizacija i laboratorija i uvođenjem takozvanih vina insajdera, odnosno ponovljenih uzoraka, tako da su, uz uvođenje bodovanja do maksimalnih 100 bodova i sa mogućnošću zahtevanja ponovljenog senzornog ocenjivanja, obezbeđeni svi mogući uslovi da sistem senzornog ocenjivanja vina bude najbolji mogući. Takodje uveden je i sistem napredovanja senzornih ocenjivača na državnoj listi senzornih ocenjivača, a otvoren je i javni poziv za nove senzorne ocenjivače, pa pozivamo sva kadidate za senzorne ocenjivače da se jave na javni poziv Ministarstva. Da se u ovoj oblasti prave veliki koraci govori i činjenica da je porastao broj uzoraka domaćih, ali i više uvoznih vina koja su diskvalifikovana i sklonjena sa tržišta zbog određenih mana po pitanju senzornih osobina.
Šta je krajnji cilj vinske reforme?
Krajnji cilj reforme je da se obezbedi poverenje potrošača u domaće proizvođače i kvalitet naših vina, a sve kroz strog sistem proizvodnje i kontrole zasnovan na EU standardima i principima. To je poenta svega i samo tako naši proizvođači će moći da budu konkurentni u velikoj otvorenoj vinskoj utakmici. Mi smo sada u sličnoj pozciji kao Austrija 80-tih godina, posle velike afere sa njihovim vinom. Oni su iz tog razloga krenuli sa vrlo striktnim merama i reformom, pa su danas bitna vinska sila u Evropi. Da bi i Srbija bila ozbiljna vinska zemlja, moramo svi zajedno naporno raditi po strogim i jasnim pravilima u kojima neće biti kompromisa kada je kvalitet u pitanju, a sve uz nastavak podsticanja ovog sektora.
U novom sistemu zaštite geografskog porekla ključnu ulogu imaju udruženja vinara, odnosno, praktično je samim proizvođačima dato da uređuju pravila za svoju oblast onako kako sami odluče. Kako to funkcioniše?
Što se tiče zaštite geografskog porekla, mi smo ranije imali individualni sistem gde je svaka vinarija radila elaborat za sebe. Sada je to usklađeno sa sistemom Evropske unije i podignuto na nivo udruženja vinara. To je takođe bio velik izazov. Pravilnik smo doneli 2012. godine, on je počeo da se primenjuje 2013. i još uvek nijedna oznaka nije registrovana, ali biće uskoro. Proizvođači su videli da je jedini put da se udruže. Udruženja sada mogu da dobiju od Ministarstva poljoprivrede finansijsku pomoć za funkcionisanje oznaka geografskog porekla, promociju oznaka u medijima, sajmovima i slično, kao i za angažovanje enologa koji rade na unapređenju kvalitet vina kod članova udruženja. Sa druge strane, kroz uređenje zajedničkog tržišta vina i EU podstiče udruživanje i zajednički nastup vinara. Da bi naši proizvođači što lakše zaštitili oznake geografskog porekla po novm EU sistemu, kroz rejonizaciju vinogradarskih područja smo obezbedili udruženjima podatke za izradu elaborata, pripremili statute udruženja definisane na takav način da udruženja u budućnosti mogu biti prepoznata i zvanično priznata od strane Ministarstva i EU institucija. Sve će to dati ogromnu snagu proizvođačima vina i mogućnost da utiču na agranu politiku u zemlji i Evropskoj uniji, a nada se da će se u nekoj budućnosti napraviti i nacionalna unija svih udruženja proizvođača vina okupljenih oko oznaka geografskih porekla.
Da li je regulativa koja uređuje neki vinski rejon konačna stvar ili te odredbe i oznake kasnije mogu da se menjaju?
Proizvođači u okviru oznake mogu sami da formiraju podoznaku. Definisana su vinogradarska područja regioni, rejoni i vinogorja, a proizvođači mogu da stvaraju najmanje geografske apelacije, odnosno apsolutne, elitne i istorijske vinogradarske parcele. Što se tiče preporučenih sorti, rejonizacija je rađena na osnovu postojećeg stanja, to nije ništa zatvoreno i može se menjati, naravno pod posebnim uslovima, odnosno uz ispitivanje i dokazivanje činjenica.
Naveli ste da trenutno imamo oko 25 000 hektarapod vinovom lozom, što zaista ne zvuči mnogo. Da li postoji neki plan vezan za povećanje površina do eventualnog ulaska u Evropsku uniju?
Plan Ministarstva poljoprivrede je da i dalje snažno podržava razvoj vinogradarstva i vinarstva i podizanje zasada. Pokušaćemo da ispregovaramo mogućnost nastavka nacionanog subvencionisanja podizanja vinograda i za određeni period po ulasku u Evropsku unije. Za sada, do ulaska u EU, sigurno će se zadržati te subvencije. Ova pomoć proizvođačima je jako bitna, pošto je polovina trenutno postojećih vinograda subvencionisamo i možete zamisliti kakva bi bila slika našeg vinogradarstva da nije tih modernih vinograda u kojima su smanjeni prinosi u cilju proizvodnje visokokvalitetnih vina. Pored toga, Ministarstvo u ovom trenutku ima oko dvadeset različitih mera subvencionisanja – od uređenja zemljišta, subvencionisanja kupovine nove vinarske opreme i repromaterijala, klonske selekcije i sertifikacije sadnog materijala, podizanja matičnih zasada, refundacije dela troškova za laboratorijske analize i senzorno ocenjivanje, kupovinu nove mehanizacije za vinogradarsku proizvodnju, premije osiguranja, uvođenje standarda i organske proizvodnje grožđa, pa sve do marketinga i promocije oznaka geografskog porekla vina. Treba napomenuti da je upis u Vinogradarski registar i kontrola proizvodnje vina sa geografskim poreklom, računajući i laboratorijska ispitivanja i senzorno ocenjivanje za proizvođače grožđa i vina potpuno besplatno, što nije slučaj u drugim zemljam. Sve ovo će, iako postiji velika svetska vinska kriza, doprineti postepenom unapređenju našeg vinogradarstva i vinarstva i prepoznavanju naše zemlje kao vinske.
Darka Jakšića, šefa Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede, sigurno će pomenuti svako iz vinskog sektora kad god se povede priča o novoj zakonskoj regulativi, deklarisanju vina, rejonizaciji, markicama kvaliteta i porekla, reformi sistema geografskog porekla, razvoju ovog sektora uopšte… Kada su vinogradari i vinari nezadovoljni, uglavnom pominju njega. Kada su zadovoljni ili traže pomoć, isto tako, jer gospodin Jakšić je jedna od retkih konstanti među državnim službenicima koji je uspeo da izgura ideje i projekte koje je počeo pre sedam godina, uprkos čestim smenama administracije i promenama prioriteta u državnoj politici. Trenutno Srbija može da se pohvali zakonskom uređenošću ove oblasti i priznanjima za napredak ovog sektora koje dolaze od EU institucija. O tome kako je izgledao put do ovoga gde smo sada, i šta vinari i potrošači mogu da očekuju sutra, gospodin Darko Jakšić govori za magazin Vino & Fino.
Republički zavod za statistiku je početkom marta publikovao Vinogradarski atlas, čiji ste jedan od glavnih urednika. O čemu se tu radi?
U Vinogradarskom atlasu se konačno na jednom mestu nalaze svi relevantni podaci o vinogradarskim područijima. Do sada, pitanje za milion dolara bilo je koliko mi uopšte imamo hektara pod vinogradima. Često se licitiralo sa tim podacima, ali konačno je dat detaljan odgovor, pošto su u Atlasu prikazani podaci za vinogradarska geografska proizvodna područja, a opisana je i detaljna struktura vinograda i proizvođača grožđa. Poljoprivrednim popisom došlo se do podatka od 22 150 hektara pod vinovom lozom - što sa procenom pod vinogradima na Kosovu i Metohiji ukupno čini 25 000 hektara. Možemo reći da je ta brojka realna s obzirom da su kroz popis korišćene i sve raspoložive baze i registri. Pored toga u Vinogradarskom atlasu su predstavljeni i podaci iz istrživanja sa projekta o rejonizaciji vinogradarskih područja u kojem je tokom tri godine učestvovalo preko 150 domaćih i inostranih stručnjaka. U ovom multidisciplinarnom projektu se dugo radilo na izradi granica vinogradarskih područja – to su 3 vinogradarska regiona, 22 rejona, 77 vinogorja i veći broj vinogradarskih oaza, gde se na osnovu klimatskih, zemljišnih, topografskih i drugih karakteristika određivala područja sa najpovoljnijim uslovima za gajenje vinove loze i proizvodnju visokokvalitetnih vina sa geografskim poreklom. Ovaj stručni, naučni i tehnički rad je obavljen u cilju prilagođavanja novom sistemu geografskog porekla koji se primenjuje u Evropskoj uniji, kao i da bi se omogućila pravilna raspodela podsticajnih sredstva, odnosno u ona područja koja su utvrđena kao najbolja za vinogradarstvo i vinarstvo, a koja su uglavnom ruralna i slabije razvijena. Iako je u EU zabranjeno podsticanje podizanja zasada vinove loze, za naše proizvođače i državu ovaj podsticaj je izuzetno bitan s obzirom da smo nekad imali preko 100 000 hektara pod vinogradima, a danas je to mnogo manje. Međutim dobro je da Srbija neće imati ograničenja u podizanju vinograda po ulasku u EU i da su naši novopodignuti vinogradi intezivni i namenjeni proizvodnji visokokvalitetnih vina sa geografskim poreklom.
Rejonizacija je znači dovršena u potpunosti. Šta su dalji koraci oko njene primene?
Planirali smo izradu mezorejonizacije, odnosno dalje utvrđivanje potencijalnih i apsolutnih vinogradarskih potesa,koja imaju samo najrazvijenija vinogradarska područja, kao na primer u Francuskoj, a što bi kod nas doprinelo daljem unapređenju kvaliteta vina proizvedenog od grožđa sa takvih lokaliteta. To bi značilo da bi proizvođači mogli da ostvare veće subvencije za one vinograde koji se nalaze na takvim lokalitetima.
Pored toga proizvođači će uskoro moći da koriste WEB portal sa svim vinogradarskim područijima na kom će moći da vide svoje vinograde i parcele, njihov položaj u tim područijima, a za pojedine rejone i tipove zemljišta na kojima se nalaze vinogradi. Ovo je posebno bitno za proizvođače koji traže povoljne lokacije za podizanje vinograda, pošto se kod nas prilikom zasnivanja vinograda uglavnom ne vodi mnogo računa o svim faktorima bitnim za ovako velike investicije, već je trend da se najviše pažnje posvećuje izboru klonova, što realno treba da se desi tek posle izbora lokaliteta, položaja, sorti i podloga.
Pomenuli ste klonove. Svedoci smo da se proizvođači ponekad sreću sa poteškoćama u nabavci sadnog materijala, pogotovo domaćih sorti. Šta država radi po tom pitanju?
Ministarstvo poljoprivrede radi pre svega na pružanju pomoći da se unapredi klonska selekcija autohtonih i domaćih stvorenih sorti. Preko jednog projekta Ministarstva poljoprivrede, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je izgrađen i organizovan je Centar za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala domaćih sorti vinove loze. To je bilo neophodno s obzirom da ranije u Srbiji nije postojao sličan centar u kojem bi se čuvale zdrave i od virusa i drugih štetnih bolesti oslobodjene biljke vinove loze. Kroz program subvencionisanja, već nekoliko godina sve naučno-istraživačke organizacije mogu ostvariti sredstva za uspotavljanje ovakvih centara. Takođe, sa Univerzitetom u Bariju radili smo na projektu predklonske selekcije autohtonih i nekih domaćih stvorenih sorti, gde je nakon terenskog rada i selekcije, kao i testiranja biljaka na prisustvo virusa i fitoplazme odabrane inicijalne biljke za dalje umnožavanje tih sorti. Taj predbazni material je na Univerzitetu u Bariju, a mi možemo da ga uzmemo kad god želimo i da ga umnožavamo za dalju sadnju i komercijalizaciju. Na kraju, naučnoistraživačke organizacije i ustanove koje se bave inovacijama mogu svake godine da ostvare pomoć od Ministarstva poljoprivrede u vrednosti od 2 miliona dinara za sve faze klonske selekcije autohtonih i domaćih sorti i sertifikaciju sadnog materijala, a rasadničari mogu da ostvare isto toliku vrednost za podizanje matičnjaka vinove loze predbazne i bazne kategorije. To sve treba da animira institucije da se bave klonskom selekcijom, i ona postoji na prokupcu, župljanci, seduši i nekim drugim sortama. Međutim, problem je u tome što proizvođači, iako dosta pričaju o našim sortama, proizvodnju baziraju uglavnom na internacionalnim. Na svu sreću ima i pozitivnih primera, postoji rast interesovanja za prokupac i tamjaniku, a vinari iz buduće oznake Beograd sukoncipirali svoju buduću proizvodnu i poslovnu politiku na budućoj proizvodnji penušavih vina od sorte smederevka. Realan problem je nepostojanje dovoljne količine sertifikovanog klonskog sadnog materijala ovih sorti, ali će svakako njihova potražnja indukovati i angažovanje naučnih institucija na klonskoj selekciji i sertifikaciji, dok će Ministartvo to podržavati i subvancionisati u budućnosti.
Prošle godine započela je procedura vezana za EU integracije, a stupile su na snagu brojne nove zakonske odredbe koje se tiču vina. Na početku je to nailazilona probleme i neku vrstu otpora među pojedinim vinarima, međutim, svedoci smo da stvari funkcionišu. Kako to komentarišete?
Pre desetak godina je sektor vinogradarstva i vinarstva bio neuređen i opterećen zakonskim sistemom koji je bio odgovarajući za stari društveni sistem proizvodnje vina, a ne za novi vinski talas, odnosno za porodičnu proizvodnju vina, pošto je malih porodičnih vinarije sve više. Regulisanost je bila dijametralno drugačija u odnosu na EU organizaciju tržišta vina, što je onemogućavalo izvoz domaćih vina u zemlje Unije. Nakon višegodišnjeg rada na ispitivanju sorti vinove loze i uređenja procedura introdukcije savremenih sorti i podloga vinove loze, kao i uspostavljanja proizvodnih centara za ispitivanje sorti vinove loze, rado sam se prihvatio tog izazova, pošto se do tada niko nije bavio problematikom uređenja sektora vinogradarstva i vinarstva. Znajući da će biti teško, pošto je vinogradarstvo bilo devastirano, bivše društvene vinarije su propale uz ogromo krčenje vinograda i napuštanje ove proizvodnje, a da sa druge strane Evropska unija postavlja visoke uslove za ovaj sektor gde se svaki dan zakašnjenja ne može kasnije nadoknaditi, želeo sam da budem deo tima koji će uraditi korenitu reformu srpskog vinogradarstva i vinarstva. Napravili smo detaljnu analizu, strategiju, aplicirali za velike projekte kod Evropske unije, uveli mere pomoći i danonoćno radili na svim mogućim poljima, uspostavljajući deo po deo sistema.Tada je bilo određenih otpora od strane pojedinaca kojima nije odgovaralo uređenje, a neki su koristili pojdine prilike da umanje napor i rad Ministarstva u ovoj oblasti. Na svu sreću, pravi porodični proizvođači vina, koji sada i predstavljaju glavni zamajac srpske vinske proizvodnje su podržavali reforme i uređenje ovog sektora, a pošto su imali prilika da putuju po Evropi i svetu, znali su da se rade dobre stvari čiji će rezultat biti puno kvalitetnih vina koja će pobeđivati na svetskim takmičenjima i na taj način reprezentovati našu zemlju na najbolji način. Sa ove tačke gledišta, mogu reći da nas u nekim slučajevima tada mnogi i nisu razumeli, neshvatajući da je vino najregulisaniji poljoprivredno-prehrambeni proizvod u EU, pa je neophodno uspostaviti brojne zahteve i EU standarde, zašta treba puno novca, ljudskih kapaciteta, rada, obuka iučenja. Sada je situacija potpuno drugačija, odnosno reforme u vinarstvu u cilju EU integracija se u potpunosti podržavaju, proizvođači su svesni da ne možemo nazad, a da je neophodno da zajedničkim radom obezbedimo najbolje uslove za nas i istaknemo karakteristike i specifičnosti koja naša vina imaju.
To znači da ste često bili između čekića i nakovanja, između nezadovljstva vinara i nerazumevanja u svojoj kući, u Ministarstvu poljoprivrede?
Pa dobro, bilo je tu delimičnih padova, ali i uspona, da bi se došlo do uspeha i priznanja od strane stručene javnosti iz EU i regiona. Ispričaću samo jednu epizodu. Kada smo 2008. godine formirali Grupu za vinogradarstvo i vinarstvo, došao sam u posed nekih dokumenata iz sedamdesetih godina prošlog veka među kojima je bio zaključak tadašnjih institucija da je pod hitno neophodno uspostaviti Vinogradarski registar, odnosno katastar i reformisati sistem geografskog porekla. Te teme su bile i dalje aktuelne, a zaključili smo da u našoj kancelariji niko nije ni bio rođen kada su ti prioriteti postavljeni kao hitni. Znate, ogroman je izazov uspostavljati velike stvari koje se nisu decenijama pokrenule u oblasti koju volite, a to je definitivno vinogradarstvo i vinarstvo za mene. Otuda je tolika energija, pošto svi zajedno na neki način pišemo nove stranice istorije srpskog vinogradarstva i vinarstva. Krenuli smo intenzivno sa radom sedam dana u sedmici, iako nas pojedini nisu razumeli zašto trošimo toliko snage i vremena kad ovaj sektor ne može dati pozitivne rezultate u skorijoj budućnosti. Pošto nas proizvođači posmatraju kao njihov “prozor u svet” – kako nas neki nazivaju, ponekad su davani i nerealni zahtevi i predlozi, što je sve trebalo pomiriti i naći povoljno rešenje za sve, nalazeći se zaista u situaciji kao između čekića i nakovanja. Mi smo se branili radom i stručnošću, pa smo od tada do danas doneli zakon o vinu usklađen sa regulativom EU i preko dvadeset podzakonskih akata, registre koje zahteva EU, uspostavili sistem enoloških laboratorija, enoloških postupaka, senzornih ocenjivača, geografskog porekla, deklarisanja i dr.
Gde je bilo najviše problema kod uvođenja regulative?
Najveći otpor bio je kad smo počeli da uvodimo red u vinogradarstvu kroz Vinogradarski registar, koji smo uspostavili tek iz trećeg pokušaja. Vinogradarski registar, pored toga što predstavlja glavnu EU obavezu, daje vam sve podatke o poreklu vina, pošto je kroz njega lako utvrditi iz kog vinograda potiče grožđe od koga je proizvedeno neko vino, što malom broju pojedinaca nije odgovaralo. Mnogi potrošači i danas ne mogu ni da pretpostave da neka vina punjena u Srbiji, zapravo i nisu od domaće sirovine, pošto se to ranije nije moglo utvrditi i nije se kao takvo deklarisalo. Da bi se to sprečilo, neophodan nam je bio Vinogradarski registar. Međutim posle dvogodišnjeg napornog rada i obuka koje je finansirala EU, u trenutku kada smo uspostavili pilot registar, desile su se nesrećne okolnosti da su se promenili prioriteti, pa sam takoreći u jednom trenutku ostao sam da radim na ovim poslovima. Takođe, vođena je i negativna kampanja protiv upisa u Vinogradarski registar od strane pojedinih udruženja, međutim pravi proizvođači su svesni da je Vinogradarski registar osnov za napredak ovog sektora, preduslov za nacionalno i EU subvencionisanje i na kraju krajeva utvrđivanje porekla vina i sprečavanje nelegalnih enoloških postupaka, tako da postoji ogromna podrška u ovoj oblasti.
Pored ovoga, početak uvođenja reda u deklarisanju vina je doneo delimičan otpor kod pojedinih vinarija koje su morale da eliminišu podatke koji su dovodili potrošače u zabludu, od porekla vina, odnosno podataka da li je sirovina iz Srbije ili neke druge zemlje, do geografskih odrednica, superlativa, lekarskih preporuka i slično. U početku smo i mi imali problem u implementaciji dodele kontrolnih brojeva za etikete, ali s obzirom da je poboljšana situacija po pitanju ljudskih resursa u našoj grupi, ne postoje problemi koje smo imali neki kraći period na početku.
Zašto su uvedeni kontrolni brojevi za etikete i markice kvaliteta i porekla za vina sa geografskim poreklom?
Iz dva razloga. Prvo, da bi potrošači dobili prave informacije sa etiketa, pošto se ne mogu navoditi podaci koji nisu tačni, kao što su oznake geografskog porekla na vinima bez geografskog porekla – koje se mogu navoditi samo na etiketama vina koja su kao takva proverena i kroz državni sistem sertifikacije kao takva dokazana i ocenjena. Ranije ste na etketama mogli da nađete razne pogrešne informacije, koje su navodile potrošače na pogrešan zaključak i odluku da kupe to vino zbog takve neistinite informacije. Sa tom praksom se prekinulo, čime je vino prvi proizvod u našoj zemlji koji se reguliše na tako dobar način da se štite prava potrošača i proizvođača vina sa geografskim poreklom, odnosno ovlašćenih korisnika oznaka geografskog porekla. Sa druge strane, neki proizvođači ili uvoznici su nenamerno pravili greške, pošto je deklarisanje vina komplikovana uređenost, pa kroz sistem kontrolnih brojeva, Ministartvo zapravo pomaže njima da deklarišu svoja vina u skladu sa EU i domaćom regulativom, sigurni da neće imati problema na tržištu sa tako ispravnim deklaracijama, odnosno etiketama. Znači, sistem kontrolnih brojeva ima i edukativni karakter po proizvođače i uvoznike koje deklarišu uvozna vina. Što se markica kvaliteta i poreklaza vina sa geografskim poreklom tiče, one su uvedene u sistem geografskog porekla da bi dali značaj proizvođačima takvih kvalitetnih vina, kako bi onemogućili falsifikovanje oznaka njihovu zloupotrebu i na kraju da bi omogućli potrošačima da lako prepoznaju kvalitetne kategorije naših vina po boji markica. Teko je zelena boja oznaka za regionalna G.I. vina, crvena za kvalitetna K.P.K. vina, dok ljubičasta boja označava vrhunska K.G.P.K. vina.
Deo tog sistema je i obavezno senzorno ocenjivanje vina sa geografskim poreklom. Šta se tu promenilo?
Nekada je senzorno ocenjivanje vina sa geografskim poreklom bilo bez šifriranja, pa ne dovodeći u pitanje nepristrasnost i stručnost senzornih ocenjivača, svakako da je moglo doći do određenih propusta. Iz tog razloga, potrošači jednostavno nisu verovali u sistem kontrole geografskog porekla i senzornog ocenjivanja gde se sve unapred zna, pa su nam „stona“ vina bila bolja po kvalitetu u odnosu na vina sa geografskim poreklom. Da bi se postiglo poverenje, kao i da bi olakšao posao senzornih ocenjivača, promenjen je sistem uvođenjem šifriranja uzoraka vina od strane kontrolnih organizacija i laboratorija i uvođenjem takozvanih vina insajdera, odnosno ponovljenih uzoraka, tako da su, uz uvođenje bodovanja do maksimalnih 100 bodova i sa mogućnošću zahtevanja ponovljenog senzornog ocenjivanja, obezbeđeni svi mogući uslovi da sistem senzornog ocenjivanja vina bude najbolji mogući. Takodje uveden je i sistem napredovanja senzornih ocenjivača na državnoj listi senzornih ocenjivača, a otvoren je i javni poziv za nove senzorne ocenjivače, pa pozivamo sva kadidate za senzorne ocenjivače da se jave na javni poziv Ministarstva. Da se u ovoj oblasti prave veliki koraci govori i činjenica da je porastao broj uzoraka domaćih, ali i više uvoznih vina koja su diskvalifikovana i sklonjena sa tržišta zbog određenih mana po pitanju senzornih osobina.
Šta je krajnji cilj vinske reforme?
Krajnji cilj reforme je da se obezbedi poverenje potrošača u domaće proizvođače i kvalitet naših vina, a sve kroz strog sistem proizvodnje i kontrole zasnovan na EU standardima i principima. To je poenta svega i samo tako naši proizvođači će moći da budu konkurentni u velikoj otvorenoj vinskoj utakmici. Mi smo sada u sličnoj pozciji kao Austrija 80-tih godina, posle velike afere sa njihovim vinom. Oni su iz tog razloga krenuli sa vrlo striktnim merama i reformom, pa su danas bitna vinska sila u Evropi. Da bi i Srbija bila ozbiljna vinska zemlja, moramo svi zajedno naporno raditi po strogim i jasnim pravilima u kojima neće biti kompromisa kada je kvalitet u pitanju, a sve uz nastavak podsticanja ovog sektora.
U novom sistemu zaštite geografskog porekla ključnu ulogu imaju udruženja vinara, odnosno, praktično je samim proizvođačima dato da uređuju pravila za svoju oblast onako kako sami odluče. Kako to funkcioniše?
Što se tiče zaštite geografskog porekla, mi smo ranije imali individualni sistem gde je svaka vinarija radila elaborat za sebe. Sada je to usklađeno sa sistemom Evropske unije i podignuto na nivo udruženja vinara. To je takođe bio velik izazov. Pravilnik smo doneli 2012. godine, on je počeo da se primenjuje 2013. i još uvek nijedna oznaka nije registrovana, ali biće uskoro. Proizvođači su videli da je jedini put da se udruže. Udruženja sada mogu da dobiju od Ministarstva poljoprivrede finansijsku pomoć za funkcionisanje oznaka geografskog porekla, promociju oznaka u medijima, sajmovima i slično, kao i za angažovanje enologa koji rade na unapređenju kvalitet vina kod članova udruženja. Sa druge strane, kroz uređenje zajedničkog tržišta vina i EU podstiče udruživanje i zajednički nastup vinara. Da bi naši proizvođači što lakše zaštitili oznake geografskog porekla po novm EU sistemu, kroz rejonizaciju vinogradarskih područja smo obezbedili udruženjima podatke za izradu elaborata, pripremili statute udruženja definisane na takav način da udruženja u budućnosti mogu biti prepoznata i zvanično priznata od strane Ministarstva i EU institucija. Sve će to dati ogromnu snagu proizvođačima vina i mogućnost da utiču na agranu politiku u zemlji i Evropskoj uniji, a nada se da će se u nekoj budućnosti napraviti i nacionalna unija svih udruženja proizvođača vina okupljenih oko oznaka geografskih porekla.
Da li je regulativa koja uređuje neki vinski rejon konačna stvar ili te odredbe i oznake kasnije mogu da se menjaju?
Proizvođači u okviru oznake mogu sami da formiraju podoznaku. Definisana su vinogradarska područja regioni, rejoni i vinogorja, a proizvođači mogu da stvaraju najmanje geografske apelacije, odnosno apsolutne, elitne i istorijske vinogradarske parcele. Što se tiče preporučenih sorti, rejonizacija je rađena na osnovu postojećeg stanja, to nije ništa zatvoreno i može se menjati, naravno pod posebnim uslovima, odnosno uz ispitivanje i dokazivanje činjenica.
Naveli ste da trenutno imamo oko 25 000 hektarapod vinovom lozom, što zaista ne zvuči mnogo. Da li postoji neki plan vezan za povećanje površina do eventualnog ulaska u Evropsku uniju?
Plan Ministarstva poljoprivrede je da i dalje snažno podržava razvoj vinogradarstva i vinarstva i podizanje zasada. Pokušaćemo da ispregovaramo mogućnost nastavka nacionanog subvencionisanja podizanja vinograda i za određeni period po ulasku u Evropsku unije. Za sada, do ulaska u EU, sigurno će se zadržati te subvencije. Ova pomoć proizvođačima je jako bitna, pošto je polovina trenutno postojećih vinograda subvencionisamo i možete zamisliti kakva bi bila slika našeg vinogradarstva da nije tih modernih vinograda u kojima su smanjeni prinosi u cilju proizvodnje visokokvalitetnih vina. Pored toga, Ministarstvo u ovom trenutku ima oko dvadeset različitih mera subvencionisanja – od uređenja zemljišta, subvencionisanja kupovine nove vinarske opreme i repromaterijala, klonske selekcije i sertifikacije sadnog materijala, podizanja matičnih zasada, refundacije dela troškova za laboratorijske analize i senzorno ocenjivanje, kupovinu nove mehanizacije za vinogradarsku proizvodnju, premije osiguranja, uvođenje standarda i organske proizvodnje grožđa, pa sve do marketinga i promocije oznaka geografskog porekla vina. Treba napomenuti da je upis u Vinogradarski registar i kontrola proizvodnje vina sa geografskim poreklom, računajući i laboratorijska ispitivanja i senzorno ocenjivanje za proizvođače grožđa i vina potpuno besplatno, što nije slučaj u drugim zemljam. Sve ovo će, iako postiji velika svetska vinska kriza, doprineti postepenom unapređenju našeg vinogradarstva i vinarstva i prepoznavanju naše zemlje kao vinske.
