Ženski rukopis u srpskim vinima

Kada je reč o ženama koje prave vino, razne teorije padaju u vodu – da ne treba mešati biznis i emocije, da iza svake uspešne poslovne priče stoji precizan biznis-plan, da u biznisu nema prijateljstva, da ne može sve i odmah… Vreme vinarija i vina u kojima žene vode glavnu reč već je odavno došlo, a put do uspeha nekada je bio težak, nekada smešan, nekada se razvijao generacijama po ženskoj liniji. Mi smo pokušali da ispričamo priču o vinima i vinarijama u kojima su glavni likovi ženski, a sve to zahvaljujući njihovoj spremnosti da na otvoren, emotivan i iskren način podele sa nama svoja iskustva, pokazujući da biznis ima sasvim drugo lice kada ga vode žene

POČETAK JE UVEK TEŽAK

Posebno mesto u ovoj priči ima Vinarija Aleksić, za koju kažu da je prva ženska vinarija na Balkanu. U Vranju su je osnovale tri sestre - Dragana, Maja i Marija. Kako je tekla borba sa predrasudama u tradicionalno muškom poslu ispričala nam je Dragana Janjić:

- Kada se osvrnem na početak, gledam na sve kroz anegdote, bez kojih danas ne bismo imali o čemu da pričamo. Taj prvi šok na sajmovima i degustacijama kada ljudi shvate da su tri sestre osnovale vinariju, neverica i radoznalost, sada su uspomene koje nemaju cenu - priča Dragana Janjić.


Tri sestre iz prve ženske vinarije na Balkanu

Njihova priča privukla je pažnju, a ljudi su stekli poverenje u brend koji je od samog početka isticao “ženski princip” o čemu govori i slogan Ženskih ruku delo. Prve godine poslovanja, sestre Aleksić izbacile su sedam etiketa, uz obrazloženje da nisu bile daleko od stava “hoću sve i hoću sad”.

- Kažu da sreća prati hrabre i zaista mislim da je tako. Nismo imale predznanje o prodaji i proizvodnji, još manje smo imale istraživanja tržišta kao smernicu. Bile smo odlučne u svojim namerama, hrabro izašle na scenu, rizikovale i evo nas. Vrlo smo zadovoljne tu gde jesmo. Svaki proizvod potiče od naše velike želje za istraživanjem i ispitivanjem potencijala određene sorte i začinjen je dozom upornosti i našeg temperamenta - zaključuje Dragana.

Da su morale da ruše različite predrasude slaže se i Mina Avramović koja vodi porodičnu vinariju Stemina već 16 godina. Iako je završila Fakultet političkih nauka, Mina se u ulozi direktorke vinarije dobro snašla, što ne znači da se nije borila sa različitim predrasudama.

- Mislim da takva borba nije zaobišla ni jednu ženu u ovom poslu. Počela sam da se bavim prodajom vina 2007, kada je vinska kultura kod nas bila na mnogo nižem nivou. Većina vlasnika restorana malo je poznavala vina van okvira industrijskih, niskog kvaliteta i cene. Onda se na tržištu pojavljuje naša vinarija i nudi skuplje vino boljeg kvaliteta. Tada sam bila jako mlada, tek završila fakultet. Pokušavala sam da plasiram vino sa jako malo iskustva u prodaji. Kad se osvrnem na te godine vidim da je to bilo izazovno, neprocenjivo iskustvo – zaključuje Mina Avramović.

---

---

Milica Ćućuz je enolog vinarije Temet. Ona će vas sa osmehom dočekati na vratima vinarije i sa velikom strašću pričati o vinogradu, podrumu i predstaviti svako vino. Milica vodi celu proizvodnju u vinariji Temet, a na pitanje koliko je izazovno za ženu da bude na takvoj poziciji, ona kaže:

- Kada sam 2014. zakoračila u svet vina, bilo je dosta izazovno raditi u muškom društvu. Zahvaljujući podršci, trudu, požrtvovanju i ljubavi prema ovom poslu početni izazovi su lako prevaziđeni. Sada na izazove gledam kao na nove prilike za rast i razvoj. Vinarstvo zahteva konstantno usavršavanje, tako je i meni cilj da napredujem, učim i putujem kako bih kreirala najkvalitetnija vina.


Milica Ćućuz

Milica smatra da je doprinos i žena i muškaraca u ovom poslu podjednako važan:

- Kako je Srbija relativno mlada zemlja u vinskom svetu, verujem da će u budućnosti žene imati veći udeo u ovom poslu. Da bi se dobilo dobro vino potreban je uigran tim koji svoj posao radi sa ljubavlju, gde se oseti i muška i ženska energija.

MUŠKA I ŽENSKA VINA

Naše sagovornice smatraju da se ženska energija može osetiti u svakodnevnom vođenju posla i rešavanju problema, ali da se ženska i muška vina ipak ne mogu razlikovati.

- Nekako smatram da se svi mi vinari trudimo da proizvedemo vino onako kako je ono napribližnije našem karakteru i našem viđenju života. Ne vidim vina kao muška i ženska. Ako bismo ih tako okarakterisali, onda bi ženska bila suptilnija, ne agresivna i dominantna, nego privlačna, sofisticirana, ona koja želite baš zato što su nenametljiva, a opet puna diskretne snage. A opet, možda je to samo moje viđenje žena i ženske energije - objašnjava Mina Avramović.

Ipak, posao je posao, bio muški ili ženski, važno je da se dobro radi.

- Žena na ključnoj poziciji u vinariji ima apsolutno iste izazove kao i muškarci. Tu smo svi isti, bez obzira na pol – zaključuje Mina.

Ljubica Radan je istovremeno vinogradarka, somelijerka, enolog, vinarka i WSET edukator na čelu Vinske akademije. Tvrdi da uz vinsku kulturu uvek ide i kultura ponašanja, kao i da svako vino mora imati karakter kao i ljudi. Šta je onda ono što karakteriše ženska vina, ili bolje rečeno vina koja su napravile žene?

- Na Poljoprivrednom fakultetu na kom sam diplomirala dominirali su muškarci. Međutim, kasnije sam sretala sve više žena koje se bave naukom o ovoj oblasti nego u praksi. U proizvodnji vina, kako kod nas tako i u svetu, može se zapaziti procentualno više žena nego u vinogradarstvu. Tu su danas žene egal sa muškim kolegama, ako ne u brojnosti, onda u cenjenosti. Tokom boravka u Čileu 2012, mogla sam jasno osetiti prijatnu iznenađenost jer sam bila žena u vinarstvu, što govori da ni tamo nije bio prisutan veliki broj žena enologa, a još manje vinogradarki. Ipak, od tada su se mnoge stvari promenile.

Ljubica Radan

Danas su žene definitivno brojnije na studijama tehnologije vinarstva i jakih alkoholnih pića. Nova era u vinarstvu uticala je da ovaj poziv postane popularan, a za uspeh su najvažniji znanje i iskustvo a ne pol. Ne treba zaboraviti da su žene bile vlasnice čuvenih šampanjskih kuća i da su baš u njihovo vreme ti šampanjci postali izuzetno cenjeni širom sveta. Dakle, žene su uvek u manjini bile prisutne u vinskom poslu, ali su ostavljale veliki trag - objašnjava Ljubica Radan.
Ona ne deli vina na muška i ženska, ali smatra da svaki proizvođač, enolog proizvodi vina prema svom stilu i ukusu. Tako i žene enolozi ostavljaju prefinjenost i nežnost u svojim vinima.

---

---

PORODICA I TRADICIJA

Reprezent porodične priče u kojoj se ženska linija proteže od samog početka jeste vinarija Šijački na čijem čelu se nalazi Ivana Šijački Majoroši. Kada je njen otac Milan odlučio da obnovi zasade seduše, to je uradio na zemlji koju je baka Ljubica donela u miraz.

- Ženska strana porodice imala je veliki uticaj na opredeljenje da se sade i rade vinogradi, jer su one upravo najviše vremena provodile u njima. Baka je bila najzaslužnija što se seduša ponovo našla u našim vinogradima. Moj otac se tog grožđa iz starih porodičnih zasada nije sećao, ali je ona oduvek pričala da "lepše grožđe u životu nije jela". Baka je zapravo celog života radila u vinogradu, a vino nije pila, jer je bila alergična na alkohol. Znala je da odmahne rukom kada se pričalo o novim zasadima šardonea, kabernea, merloa, čija je imena teško izgovarala i prekorno mom ocu dobacivala kako se stare sorte zaboravljaju, a za to grožđe su se u njeno vreme otimali. Kada smo posle 10 godina umnožavanja sorte došli do prve prave berbe, nisam se ni malo dvoumila oko toga da upravo njen lik mora da se nađe na etiketi. Ona je tada imala 86 godina. Iako već dugo nije mogla da ide u vinograd, svaku je berbu ispratila, svaku prikolicu koja uđe u dvorište pregledala, iz svake bar grozd probala. Baka je preminula u decembru 2021, ali će uspomena na nju zauvek ostati kroz etiketu seduše. Danas je imamo na pola hektara i jedini proizvodimo vino od te sorte. Njega karakterišu nota divljeg crnog voća i izuzetna svežina - živahno je i oštro kao prava Sremica. Baš kakva je bila i baba Ljubica uz koju sam odrasla - objašnjava Ivana Šijački Majoroši.

Ivana Šijački Majoroši - čuvarka porodične baštine

VESNICE NOVE ERE

Sestre Sonja i Nataša Vrkatić su svoju priču počele kao potpune autsajderke u vinskom poslu. Nasledivši porodični vinograd, divnu sremačku kuću sa ajnfort kapijom u Čereviću i očev mali podrum u kom je proizvodio vina za sebe i svoje prijatelje osnovale su vinariju Verkat. Iako na samom početku vinskog puta, sestre Vrkatić kažu da je Verkat vinarija već sada posvećena stvaranju izuzetnih vina, koja su gajena sa veštinom i oblikovana bez ustupaka. Vinski kritičari o njima govore kao o vesnicima jedne nove ere u srpskom vinarstvu, a njihova priča je dokaz da za uspeh nisu potrebni milioni.

Sestre Vrkatić

Da su žene u vinskom svetu nosioci novih trendova pokazuje i Đurđa Katić koja se nalazi na mestu direktorke biodinamičke vinarije Imperator. Đurđa je poznata kao enolog i degustator vina, ali pre svega kao somelijerka koja je dugo godina čuvala titulu najbolje u Srbiji. Fokus njenog interesovanja su organska i biodinamička vina čija proizvodnja traži vreme i učenje. Ulaže mnogo napora da ljudima objasni taj relativno nov koncept, razliku između konvencionalnog i biodinamičkog. Đurđa Katić ne odustaje ni od jednog od svojih brojnih zanimanja i sve to postiže sa izuzetnim uspehom.

Đurđa Katić

POSAO I EMOCIJE

Ono što se govori u školama i na fakultetima je da emocije i biznis ne treba mešati. Međutim, kada je vino u pitanju, to nije moguće.

- Vinarstvo se voli i ta ljubav se prenosi i na krajnji proizvod. Naše emocije ugrađujemo u svaku kap, počevši od brige za svaki čokot i svaki grozd. Mislim da je vinska publika već razumela da smo vrlo emotivni kada su naša vina u pitanju jer smo kroz dizajn etikete pokušali da dočaramo ljubav koju osećamo prema poslu. Svako naše vino ima posebnu priču. Priča jednog vina govori o sorti i o samom vinu, a sve kroz emociju kojom su protkani trud i rad. Pažljivo čitajući priče sa naših vina, ljudi mogu i nas da upoznaju jer smo se tu, igrajući se rečima, ogolili i pokušali da prenesemo naša stremljenja i razmišljanja o ljubavi i životu. Posvetiti se proizvodnji vina znači biti sposoban razumeti i prepoznati poetično, videti osmehe ljubitelja vina, osetiti emocije. Kao i u svakoj umetnosti, tako i u proizvodnji vina, bitna je ideja i vizija koja vas vodi kroz proces. Vino je jedna prelepa priča, poezija i umetnost. Zato su vina vinarije Pusula česti vinski prijatelji pozorišnih predstava, izložbi i književnih ostvarenja - zaključuje Dijana Milić iz vinarije Pusula.

Dijana Milić

Tanja Drakulić je enolog - konsultant, prisutna u vinarijama u celoj Srbiji, a najviše na Fruškoj gori. Suvlasnica je vinarije Baza, a vina stvara u vinarijama Komuna, Gnezdo, Bajilo… Njeno ime stoji iza nekoliko velikih i dobro poznatih vina.

- Za mene vino je svakodnevica, ono što živim i volim. Ne definišem posebno svoju filozofiju, jednostavno koračam svojim putem. Da ne romantizujem previše, početak svega je nauka, zatim praksa, pa tek nakon dosta godina možemo kreirati neki svoj stil. Nema to veze sa ženskom energijom. To je rad, disciplina, osećaj i posvećenost. Bili muškarac ili žena, važno je imati “ono nešto” – objašnjava Tanja Drakulić. Zato i ne misli da se može oceniti koje je to “žensko vino”.


Tanja Drakulić

- Ogrešila bih se o svoje muške kolege kada bih rekla da se ženski dodir oseća u vinima. Ima jednako harmoničnih, izbalansiranih i elegantnih vina čiji su kreatori muškarci – kaže Drakulić.

Još jedna žena koja potpisuje brojna velika vina vinarija Veritas, Erdevik, Chichateau, Trivanović je Tanja Đuričić.

- Sigurno je da se moja vina razlikuju od drugih, jer svi mi dok stvaramo vina utkamo u njih svoju osobenost. Radim tako da već u u vinogradu znam koji kvalitet vina mogu postići od konkretnog grožđa. Tada odredim i stil budućeg vina. Prvo ga iskreiram u glavi, zamislim mu i miris i ukus. Posle toga pravim strategiju o načinu i tehnologiji koju ću primeniti da ostvarim cilj. Tokom proizvodnje u svim fazama budno motrim na vina, degustiram i pratim da li se sve odvija u dobrom pravcu. Zaista se posvetim svakom vinu, puno emocija unesem u njih, a onda mi valjda i ona uzvraćaju kvalitetom - priča Tanja Đurićić.



Ona ipak smatra da da se muška i ženska vina ne mogu razlikovati.

- Bilo bi veoma zabavno organizovati blind tasting da vidimo da li bi iko pogodio koje vino je žensko, a koje muško – kaže Tanja Đurićić.

One su ambiciozne, emotivne i nadasve vole to što rade. Mogle bi da pričaju o svom poslu i iskustvima mnogo više nego što nam novinarski tekst dozvoljava. Balansiraju između posla i privatnog života, uhvatite ih u letu, u kolima, sa decom, u vinogradu, večno na nekom putu i u nekoj trci. Ali raspoložene, ljubazne i otvorene za saradnju. Praviti vino ipak nije običan posao, a one su u tome vrhunske. Izgleda da ćemo još dugo piti lepa vina sa ženskim rukopisom, pa u to ime - živele!

​