ZA KVALITET NEMA GRANICA

Pre samo pet godina – ako izuzmemo jeftine industrijske proizvode od grožđa sumnjivog kvaliteta, namenjene donjim policama u velikim marketima – ni jedna vinarija iz Srbije nije izvozila vina u Hrvatsku. Istovremeno, hrvatska vina već najmanje deceniju odlično se prodaju u Srbiji. Takva situacija izazivala je određenu vrstu frustracije kod vinara i, prečesto, olaka tumačenja iz korpusa dnevnopolitičkih naklapanja. Međutim, danas stvari izgledaju malo drugačije. Prvo su počele subotičke vinarije, Zvonko Bogdan i Tonković, a za njima i ostali... Na kraju ove godine, desetak srpskih vinarija plasira svoja vina u Hrvatskoj, a nekoliko ih priprema prvi izvoz, među njima i Bikicki sa Fruške gore, te negotinska vinarija Matalj. Istovremeno, na svakom ozbiljnijem vinskom sajmu u Hrvatskoj, po pravilu izlažu i vinarije iz Srbije.

Vinari koji su među prvima probili led i počeli plasman na hrvatsko tržište slažu se da tamošnja publika odlično reaguje na predstavljena vina, a rezultati zavise isključivo od aktivnosti i uložene energije u prodaju, kao i na svakom drugom tržištu.
Prva vinska kuća koje je, pre četiri godine, počela sa izvozom kvalitetnih vina iz Srbije u Hrvatsku bila je subotička vinarija Zvonko Bogdan. Njihov uvoznik i distributer je velika kompanija Miva, koja je vina, osim u svojim radnjama, pozicionirala i u nekoliko zagrebačkih vinoteka i restorana.

– Za sada, prodaja ide svojim tokom, nema velikih brojeva ali stabilna je i mi nismo nezadovoljni – kaže Gordana Mandić Pavković iz vinarije Zvonko Bogdan i dodaje:

- Planiramo u budućnosti da se Hrvatskom ozbiljnije pozabavimo i tamo oformimo sopstveni tim koji će planski podizati to tržište. Koliko god da je dobra saradnja, ni jedan distributer ne može da se bavi našim delom posla. Ovo do sada je bila neka vrsta probnog perioda i mi smo rezultatima zadovoljni.

- Naša vina izvezli smo prvi put prošle godine i to je počelo kao jedna lična, iskrena priča – kaže Miodrag Bjelica, vlasnik vinarije koja nosi ime po njegovom prezimenu. Često nazivana prvom pravom garažnom vinskom kućom u Srbiji, vinarija Bjelica proizvodi ograničene serije upečatljivih vina, atraktivno upakovanih, sa zvučnim imenima: Babaroga, Grafitti, Saga, Evil... Uprkos relativno visokim cenama, njihova vina su popularna, tražena ina tržištu ih često manjka.

– Baš zato što nemamo velike količine, ne interesuje me posebno izvoz, ali ove ljude nisam mogao da odbijem – nastavlja Bjelica.

– Vino su probali na nekom ručku u Novom Sadu, kontaktirali me, došli u posetu koja se pretvorila u druženje i tako je počelo. Naši uvoznici, divni ljudi, Gracija i Davor, imaju restoran Fine Food Murter na Murteru i prošle godine su prodali kod sebe sve što su uvezli. Za ovu godinu dogovorili smo količinu unapred, tako je sigurnije i lakše. Prodaja, iz moje perspektive, ide odlično, mi godišnje tamo prodamo oko 3.000 boca i više ne bismo ni mogli.


Miodrag Bjelica, vinarija Bjelica

Vinarija Bjelica svoja vina prodaje i u rovinjskom restoranu Monte, prvom koji je u Hrvatskoj dobio Mišelinovu zvezdicu.

– Priča je slična – kaže Bjelica – vlasnici su probali vino negde u Beogradu, nazvali me i rezervisali svoju količinu koju za njih uvoze naši murterski prijatelji. Vino je na vinskoj karti, ali ne i na degustacionom meniju, jer mi naprosto ne bismo imali količine za to. Zovu me često ljudi iz Hrvatske, pitaju gde mogu da nabave vino, ja ih uputim na uvoznika, ali za sada mislim da nema smisla da se širimo ka vinotekama. Ovako kako ide, ja sam prezadovoljan. Generalno, srpska vina imaju svoje mesto u Hrvatskoj, u budućnosti još i više, pre svega tamo gde je moguće prodati fine stvari sa ličnom pričom, koje će neko prepoznati - zaključuje Bjelica.

U Hrvatskoj mogu da se nađu i vina vinarija Erdevik i Chichateau, koje na sajmovima i festivalima skreću posebnu pažnju publike zahvaljujući kvalitetu vina ali i jedinstvenom pristupu dizajnu.

– Sa izvozom smo počeli početkom prošle godine – kaže Ramazi Inaišvili, direktor prodaje vinarije Erdevik i jedan od suvlasnika malog garažnog podruma Chichateau.

– Preko kompanije Brza distribucija iz Zagreba, mi zapravo plasiramo vina kupcima u celoj Evropi, jer naši uvoznici imaju razvijenu on-lajn prodaju – dodaje Inaišvili.

– U Hrvatskoj se često pojavljujemo na sajmovima i manifestacijama, bilo je i ranije interesovanja, a ovu konkretnu saradnju počeli smo zahvaljujući vinskom novinaru Metjuu Horkiju, koji nas je preporučio. Naša vina prodaju se u restoranima na Visu i Hvaru, kao i u Zagrebu, Iloku i Osijeku. Mislim da se najviše prodaju u zagrebačkom bistrou Johann Franck.

Inaišvili ističe i saradnju koju u Hrvatskoj imaju sa partnerom sa kojim realizuju svoj projekat o vinu iz dva mora – Panonskog i Jadranskog.

– Mi određenu količinu premijum vina potapamo u more kod Zadra da tamo odležavaju, a ona se kasnije prodaju u Italiji, Americi i Kini. Uskoro će biti dostupna i u Srbiji. Sve to nam pomaže da se pozicioniramo na tržištu. Imamo plan za narednih deset godina i mislim da smo na dobrom putu da ga ispunimo – kaže Inaišvili i zaključuje da Hrvatska može da postane dobro tržište za vina iz Srbije, jer kada su vina kvalitetna, granice ne bi trebalo da postoje.

– A Srbija ima odličnih vina koja mogu svuda da se prodaju – zaključuje on.

Ramazi Inaišvili, vinarija Erdevik

Svoja vina hrvatskom tržištu ponudila je, još pre nekoliko godina, i vinarija Tonković. Ipak, nakon zauzimanja početnih pozicija, aktivnosti u prodaji kao da su prestale.

– Mi se sa Hrvatskog tržišta nismo povukli, ali smo jednog trenutka shvatili da prvo svu energiju moramo da usmerimo na domaći teren, jer nismo imali resursa da radimo na više frontova – objašnjava Mladen Ćirić, menadžer prodaje vinarije Tonković. On dodaje da se njihove kadarke i dalje prodaju u Hrvatskoj i ima ih u nekoliko odabranih restorana.

– Ono što nam posebno znači je da su naša vina, i Fantazija i Rapsodija, već treću godinu na vinskoj karti dubrovačkog restorana 360, nagrađenog Mišelinovom zvezdicom. Posebno nam je značajno što je do te saradnje došlo potpuno spontano, jer se menadžeru toliko dopalo naše vino, da nas je kontaktirao i samoinicijativno ga ulistao na kartu. Oni vina od nas poručuju unapred za celu sezonu, a na tom mestu ekskluzivno imamo i privatnu rezervu Fantazije u magnum bocama – kaže Ćirić.

---

---

Prošle godine, izvoz u Hrvatsku počela je i vinarija Temet. Za sada, njihova vina najbolje se prodaju u Zagrebu.

– Led smo probili, pozicionirali se u nekoliko restorana i vinoteka, međutim, planiramo da napravimo intenzivniji proboj ubuduće – kažu u Temetu. U vinariji ističu da je za njih pomalo iznenađujuće da su potrošači u Hrvatskoj najbolje odreagovali na liniju Tri Morave, pre nego na Ergo.

– Pokazalo se da je naš stil vina nešto što u Hrvatskoj može da pronađe svoje mesto, posebno među crvenim vinima – ističu u Temetu.

Prva vinska manifestacija u Hrvatskoj na kojoj je vinarija Vista Hill nastupila, bio je festival rozea Pink Day. Vista Hill je relativno novo vinsko ime, ali su tržištu odmah ponudili niz dobrih i neka odlična vina. Osim Srbije, već na početku krenuli su da rade i na izvozu.

– Nismo znali šta nas je snašlo na prvom sajmu u Hrvatskoj – kaže iskreno Aleksandra Barović, menadžerka prodaje u vinariji.

– Za deo pažnje koju smo dobili zaslužno je i to što se na našem štandu pojavila Brena sa Bobom Živojinovićem, koji je jedan od vlasnika vinarije, međutim, puno publike se fokusiralo na vina, posebno na roze. Stil našeg rozea koji je lagan, nežno obojen, a istovremeno kompleksan, nije baš česta stvar na tamošnjem tržištu i zahvaljujući tome brzo smo se pozicionirali na vinskim kartama, posebno na primorju – ističe Barović.

Uvoz i distribuciju Vista Hill vina u Hrvatskoj odnedavno radi kompanija Acrobat, specijalizovana za luksuzna vina. U njihovom portfoliju nalaze se veliki rodovi Bordoa, poznati Supertoskanci, Billecart Salmon, rozei iz kuće Chateau d'Esclans...

- Veoma je važno da imate dobrog distributera na kog možete da se oslonite i koji će zajedno sa vama da brine o tržištu. Mi smo cele sezone bili aktivni, pojavljujemo se na događajima, a organizovali smo i niz degustacija. Naših vina ima u restoranima u Zagrebu, Opatiji, Istri, pa i Dalmaciji. Uglavnom su to bolja mesta, na glasu, a do kraja godine verovatno ulazimo i u poznati i popularni restoran Noel – kaže Barović. Ona ističe da očekuje još bolju prodaju ubuduće, a da u fokusu ostaju Zagreb i primorska mesta.

- Ljudi nas često sami zovu, čuju ili probaju negde vina, tako da interesovanja ima. Nama priča oko vinarije ide na ruku, to skreće pažnju, međutim, bez vina kao stvarnog argumenta ništa ne bi moglo da se uradi. Potrošači ne piju priču, nego dobro vino i to je najvažnije – kaže Barović i zaključuje:

- U Hrvatskoj izvesno ima mesta za vina iz Srbije, ali, kao i svugde, tržištem moraš da se baviš, nikom se nigde vina ne prodaju sama od sebe.

Iskustva su, dakle, više nego dobra. Izvoz vina iz Srbije u Evropsku Uniju, pa tako i u Hrvatsku, moguć je bez carina, a sa tamošnjim potrošačima delimo isti jezik, deo zajedničkog nasleđa i lako se razumemo. Ranije, izvoza nije bilo i zato što je Srbija u razvoju vinske industrije kaskala za susednim zemljama, a naša proizvodnja i dalje ne pokriva čak ni potrošnju na domaćem tržištu. Na sve to, do sada se tržištem u Hrvatskoj ni jedan vinar nije istinski pozabavio. Izgleda da je došlo vreme da se to promeni.