25.06.2023.
Vino smanjuje smrtnost od srčanih bolesti
Nova velika studija osnažila je tezu po kojoj umerena konzumacija vina znatno doprinosi kardiovaskularnom zdravlju
U časopisu Nutrients Journal objavljena je studija tima istraživača iz Španije, Paragvaja i Čilea, a koja je istražila vezu između konzumacije vina i kardiovaskularnih oboljenja, sa zaključkom da postoji nepobitna veza između konzumacije vina i manje smrtnosti od srčanih bolesti.
U pitanju je meta-studija koja je uporedila rezultate velikih istraživanja iz prošlosti, sa posebnim fokusom na podatke o konzumaciji vina. Rezultati studije tokom koje je analizirano čak 7.042 članka iz devet zemalja obuhvatili su zdravstvene podatke 1.443.245 osoba, praćenih u periodu od 4 do 25 godina. Oni su potvrdili i osnažili tezu po kojoj ljudi koji umereno piju vino imaju manje šanse za smrt usled komplikacija kardiovaskularnih oboljenja.
Laka do umerena konzumacija vina ima pozitivan uticaj na zdravlje, pokazala je studija, tako što, na primer, smanjuje nivo "lošeg" holesterola i unapređuje dugoročnu prognozu za one koji su u većem riziku od infarkta. Nasuprot tome, prekomerni unos alkohola izaziva više od 200 oboljenja i dovodi, na svetskom nivou, do više od tri miliona smrti godišnje.
Veoma je značajno i to da su blagotvorni efekti vina na zdravlje kardiovaskularnog sistema prisutni nezavisno od godina, pušačkog statusa i drugih faktora.
Iako je studija dokazala vezu između vina i boljeg kardivaskularnog zdravlja nezavisno od toga da li je vino crveno ili belo, antioksidativne osobine crvenog vina ipak su mu dale određenu prednost u odnosu na belo. Antioksidanti u crvenom vinu, naime, smanjuju rizik od tromboze i od oksidacije "lošeg" LDL holesterola, a koja je jedan od izazivača ateroskleroze.
U pitanju je meta-studija koja je uporedila rezultate velikih istraživanja iz prošlosti, sa posebnim fokusom na podatke o konzumaciji vina. Rezultati studije tokom koje je analizirano čak 7.042 članka iz devet zemalja obuhvatili su zdravstvene podatke 1.443.245 osoba, praćenih u periodu od 4 do 25 godina. Oni su potvrdili i osnažili tezu po kojoj ljudi koji umereno piju vino imaju manje šanse za smrt usled komplikacija kardiovaskularnih oboljenja.
Laka do umerena konzumacija vina ima pozitivan uticaj na zdravlje, pokazala je studija, tako što, na primer, smanjuje nivo "lošeg" holesterola i unapređuje dugoročnu prognozu za one koji su u većem riziku od infarkta. Nasuprot tome, prekomerni unos alkohola izaziva više od 200 oboljenja i dovodi, na svetskom nivou, do više od tri miliona smrti godišnje.
Veoma je značajno i to da su blagotvorni efekti vina na zdravlje kardiovaskularnog sistema prisutni nezavisno od godina, pušačkog statusa i drugih faktora.
Iako je studija dokazala vezu između vina i boljeg kardivaskularnog zdravlja nezavisno od toga da li je vino crveno ili belo, antioksidativne osobine crvenog vina ipak su mu dale određenu prednost u odnosu na belo. Antioksidanti u crvenom vinu, naime, smanjuju rizik od tromboze i od oksidacije "lošeg" LDL holesterola, a koja je jedan od izazivača ateroskleroze.
