11.08.2025.piše: Nenad Kostić
Tuna: Ferari okeanskih dubina
Poštovanje prema tuni podrazumeva i gastronomsku veštinu i erudiciju, i svest o neophodnosti očuvanja ove ribe za budućnost
Ako uhvatite tunu nakon što ste se šest sati borili sa njom - borili se, čovek protiv ribe, dok vam se u mišiće nije uselila mučnina od neprestanog napora - i konačno ste je privezali uz bok broda, zelenkasto-plavu i srebrnu u lenjom okeanu, bićete pročišćeni i kadri da besramno uđete u društvo drevnih bogova, i oni će vam poželeti dobrodošlicu.
Gornje redove pisao je - a ko drugi nego Ernest Hemingvej, koji je o simbiozi čoveka i ribe – a kod njega moglo je biti reči samo o najmoćnijim, najvećim ribama – pisao sa strašću pravog adrenalinskog zavisnika. Hemingvejevu strast ka lovu ne dele svi, i svakako je ona za njega bila daleko jača nego gastronomski impuls, ali malo ko može da odoli, dok uživa u odresku tune ili njenom svežem mesu, duhovnim slikama velikih okeanskih površina ispod kojih obitavaju ove moćne ribe, čuvari morskih bioma, nosioci zamamnih ukusa i svedoci celokupnog trajanja ljudske istorije.
Na Mediteranu, gde je tuna deo tradicije još od antičkih vremena, ova riba priprema se na bezbroj načina. U Italiji, posebno na Siciliji, tunjevina se sprema u gustom sosu od paradajza, s kaparima i maslinama, u poznatom jelu tonno alla siciliana. U Španiji, tunjevina se često griluje ili marinira, dok se u Provansi služi kao deo salate Niçoise, gde se njen robustan ukus kombinuje s jajima, krompirom i svežim povrćem. Dimljena ili sušena tuna, poput japanskog katsuobushija, dodaje dubinu umami ukusa juhama i jelima.
A u Japanu, kao što mogu da posvedoče srećnici koji su imali priliku da uživaju u omakase gastronomskim spektaklima vrhunskih suši šefova, tuna je podignuta na pijedestal jedne od najvrednijih riba iz okeana. Dan suši majstora i njihovih pomoćnika uvek započinje izborom vrhunske ribe na velikim ribljim pijacama japanskih gradova - a jedna od najskupljih stanica na tom putu je kupovina plavorepe tune, koja se, nakon nekoliko dana dozrevanja kako bi postigla svoju karakterističnu mekanu i delikatnu strukturu, umetnički oblikuje u suši, sašimi i druga jela. Ništa manje slasna nije ni tuna kada se dobro obradi na roštilju ili vreloj ploči i tako uspostavi kontrast karamelizovane površine i crvenkaste unutrašnjosti - ovo snažno dvojstvo tekstura i ukusa oduševljava nas isto kao i dobar odrezak crvenog mesa, naročito uz čašu dobro odabranog vina.
Toplokrvna riba oštrih čula
Plavorepa tuna (Thunnus thynnus), poznata i kao atlantska ili severna plavorepa tuna, nesporna je kraljica među tunama i ikona savremene gastronomije. Poznata po izdržljivosti, sposobna je da prepliva ceo Atlantik u potrazi za hranom ili mestima za razmnožavanje. Njen životni ciklus je fascinantan: plavorepe tune su toplokrvne, što im omogućava da održavaju telesnu temperaturu višu od okolne vode, čime postižu veću brzinu i efikasnost. Može da naraste i do tri metra u dužinu uz neverovatnih 600 kilograma težine. Njeno meso je masno, tamnocrveno, savršeno za suši i sašimi, posebno u japanskoj kuhinji gde se njen masni trbušni deo posebno ceni. Živi u Atlantskom okeanu i Sredozemnom moru. Priča o ribi pod latinskim nazivom Thunnus thynnuss možda se može sumirati njenim nadimkom - Ferari okeana. Iste one osobine koje je čine jednom od najagilnijih riba u okeanu - brzina, oštra čula i izuzetna inteligencija koja od nje čini zapanjujuće efikasnog predatora - utiču i na njenu visoku cenu, jer se od pamtiveka ova tuna smatra lovinom za pamćenje i ponos.
Iako se podrazumeva da današnji lov na plavorepu tunu nije avantura poput ona iz Hemingvejeve knjige Starac i more - dobro, u toj knjizi reč je o marlinu, a ne o tuni, ali poenta ostaje - mitološki status ove ribe svakako je doprineo i njenoj popularnosti na trpezama dobrostojećih ljudi. Cena u „prvoj ruci”, dakle pri kupovini na doku, direktno od ribara, za ovu ribu dostiže i 10.000 dolara, a ovaj se iznos višestruko uvećava na ribljim pijacama gde kupuju šefovi prestižnih restorana. Ni ukus i tekstura ne zaostaju, jer plavorepa tuna ima divno, tamno meso prošarano masnoćom, delikates koji treba konzumirati sa što manje dodataka - prava gastronomska ceremonija!
Kada se sve sabere i oduzme, plavorepa tuna je jedna od najvrednijih riba svetskog okeana, i to je tako još od antike, tokom koje su stari Grci motivom ove ribe ukrašavali kovanice, preko renesanse, do danas kada su staništa ove ribe ugrožena, a lov intenziviran na takav način da se ekološki aktivisti ponekad pitaju nije li posredi strategija velikih kompanija kao što je Micubiši (da, taj industrijski div koji pre svega znamo po automobilima!) da se svesno naprave velike zalihe ribe sa ciljem veštačkog podizanja cena u dužem periodu. Zato, kod konzumacije plavorepe tune mudro je obratiti pažnju na njeno poreklo i deklaraciju o održivosti, jer u poslednjim decenijama aktivno se radi na tome da se ova morska dragocenost očuva za generacije koje dolaze.
Žutorepa tuna (Thunnus albacares)
Žutorepa tuna je ono što obični „smrtnici”, koji nemaju pristup plavorepoj tuni, najčešće podrazumevaju pod ovom ribom: veoma je rasprostranjena, komercijalno vrlo isplativa i dobra na trpezi. Meso je svetlije od plavopere, sa blagim, ali izraženim ukusom i čvrstom teksturom. Veoma je popularna za kvalitetnu konzerviranu tunu, ali i u receptima kao što su tartar od tune i stejk na žaru. Zbog čvrstoće, odlično podnosi termičku obradu, a pristupačnost je čini omiljenom u restoranima.
Krupnooka tuna (Thunnus obesus)
Ova tuna ima tamnije meso i bogatiji ukus od žutopere, i manje je masna od plavopere, što njenu cenu čini znatno pristupačnijom - ali je i dalje veoma cenjena riba uz koju su istraživači mora već stavili znak upozorenja zbog nagoveštaja preteranog izlova. Ukus joj je robustan, sa blagim metalnim prizvukom, što je čini pogodnom za jela sa jakim začinima ili marinadama. Iz ovog razloga, često se koristi u azijskim receptima, uključujući suši i sašimi, a odlična je i na grilu.
Albakore tuna (Thunnus alalunga)
Albakore tuna, poznata i kao bela tuna, povremeno nosi, ne sasvim s pravom, nadimak „morska piletina” zbog svog blagog ukusa i svetle boje. Svakako, njena tekstura je delikatna, meso je manje masno, i to je čini vrlo podesnom za konzerviranje. Često se koristi u salatama, sendvičima ili kao dodatak testeninama, a i ona je dobra za grilovanje mada od nje ne možemo očekivati spektakularne rezultate u tom smislu.
Skipdžek tuna (Katsuwonus pelamis)
Skipdžek, ili prugasta tuna, najčešće se koristi za konzerviranje zbog svoje dostupnosti i niže cene. Meso je tamnije, sa izraženim ribljim ukusom i čvrstom teksturom. Iako je manje prestižna, odlična je za paštete, salate ili sendviče, a u nekim kuhinjama se koristi i za dimljena jela.
Svaki deo tune priča svoju priču na trpezi
U Japanu, zemlji u kojoj je spremanje tune i uopšte ribe podignuto na nivo umetnosti, meso tune - a naročito plavorepe tune - deli na pažljivo definisane segmente od kojih svaki ima precizno defisinanu ulogu u kuhinji. Glava tune se deli na meso gornjeg dela glave, obraza, vilice i očiju. Kabutoyaki je jelo od cele glave plavorepe tune, sa snažnim vizuelnim efektom. Kashiraniku, skupocen deo sa vrha glave, čini samo 0,5% tune. Meso obraza ima jednostavan ukus, ali je omiljeno zbog mesnate teksture. Kama ili kamatoro je meso škrga, od kojih se dobijaju samo dva komada po tuni. Kamatoro, bogat mastima, podseća po strukturi na vrhunsku govedinu i koristi se za sašimi ili suši. Otoro je najmasniji deo tune, poznat po sofisticiranom ukusu, prošaran je mastima i topi u ustima. Nalazi se između dela harakami (trbuh blizu škrga) i haranaka (središta trbuha). Chutoro obuhvata delove leđa i trbuha: sekami (leđa blizu glave), senaka (središte leđa), seshimo (leđa blizu repa) i harashimo (trbuh blizu repa). Chutoro je umereno mastan, popularan i (relativno) pristupačan. Akami, središnji deo tune, ima najmanje masti i najpristupačniju cenu, i idealan je za one koji ne vole masnu tunu. Rep tune, bogat mastima, ima koncentrisan ukus i koristi se za odreske ili kuvana jela.
Šef Takaši Usuba seče obraze tune
Bilo da se meso tune koristi kao jednostavna ishrana miliona ljudi, ili kao delikatan dodatak najsofisticiranijim jelovnicima, sudbina ove ribe umnogome je povezana sa našim životima: sve što ugrožava našu neposrednu okolinu ugrožava i staništa ove važne ribe, a način na koji se odnosimo prema tuni, i kao važnom delu lanca ishrane i kao jelu koje oplemenjuje naše živote, evoluira u pravcu većeg razumevanja njenih dometa i uloge u prirodi i ljudskoj kulturi. Poštovanje prema tuni podrazumeva i gastronomsku veštinu i erudiciju, i svest o neophodnosti očuvanja ove ribe za budućnost.
Riba skupa kao luksuzna vila
Jedan primerak plavorepe tune prodat je ove godine za gotovo 1,3 miliona evra u Japanu u nedelju, tokom tradicionalne novogodišnje aukcije tune u Tokiju tokom koje se često dostižu astronomske cene, jer se smatra da prva tuna kupljena u novoj godini donosi sreću vlasnicima restorana. Prestižni suši restoran sa Mišlenovom zvezdicom, Onodera Group, platio je ovaj iznos za za ribu tešku 276 kilograma, ulovljenu u Omi, u severnoj provinciji Aomori.
Ako nekim čudom uspete da dođete do plavorepe tune, njen ukus će zablistati u receptima koji su nastali u Japanu ili su inspirisani japanskim tradicionalnim kuvanjem. Podrazumeva se da će meso ove plemenite ribe dati sve od sebe ako se služi sveže, kao sašimi.
Sastojci (za 2 osobe):
Oštrim nožem isecite tunu na tanke režnjeve (oko pet milimetara debljine). Posložite ih na tanjir. Pomešajte soja sos, vasabi, mirin i ribani đumbir u maloj posudi da napravite umak. Pospite malo umaka preko tune ili ga poslužite sa strane, za umakanje. Ukrasite mladim lukom i pospite semenkama susama. Poslužite odmah uz čašu sakea ili ohlađeno belo vino.
Uparivanje sa vinom:
Uz ovako spremljenu tunu kod koje je prirodan ukus mesa potcrtan jakim azijskim aromama, nećete pogrešiti ako poslužite traminac - arome ovog vina lepo će se uskladiti sa obiljem različitih ukusa i tekstura u ovom jelu.
Grilovana žutorepa tuna
Kada je tuna sa grila u pitanju - sve je u jednostavnosti, kao i sa svakim drugim vrhunskim mesom. Najvažnije je da meso ne prepečete iznutra jer ćete ga isušiti, a da spolja dobije hrskavu koricu.
Sastojci (za 2 osobe):
Zagrejte roštilj ili tiganj na srednje jaku vatru. Pomešajte maslinovo ulje, limunov sok, so i biber. Premažite odreske tune ovom marinadom i ostavite 10 minuta. Pecite tunu dva do tri minuta sa svake strane za srednje pečenu teksturu (ružičasto u sredini). Poslužite tunu uz željenu salatu - preporučujemo jednostavnu mediteransku salatu sa vrhunskim sezonskim povrćem - i krišku limuna.
Uparivanje sa vinom:
Arome dima, bibera i ribljeg mesa definitivno traže crveno vino. Pošto ipak nije crveno meso u pitanju, nemojte posegnuti za najvećim crvenim vinom u svojoj kolekciji: po našem mišljenju, odležali pino noar sa dobro integrisanim drvetom je odličan izbor, a dolaze u obzir i sira i kaberne sovinjon nešto svežijeg i poletnijeg profila.
Gornje redove pisao je - a ko drugi nego Ernest Hemingvej, koji je o simbiozi čoveka i ribe – a kod njega moglo je biti reči samo o najmoćnijim, najvećim ribama – pisao sa strašću pravog adrenalinskog zavisnika. Hemingvejevu strast ka lovu ne dele svi, i svakako je ona za njega bila daleko jača nego gastronomski impuls, ali malo ko može da odoli, dok uživa u odresku tune ili njenom svežem mesu, duhovnim slikama velikih okeanskih površina ispod kojih obitavaju ove moćne ribe, čuvari morskih bioma, nosioci zamamnih ukusa i svedoci celokupnog trajanja ljudske istorije.
Na Mediteranu, gde je tuna deo tradicije još od antičkih vremena, ova riba priprema se na bezbroj načina. U Italiji, posebno na Siciliji, tunjevina se sprema u gustom sosu od paradajza, s kaparima i maslinama, u poznatom jelu tonno alla siciliana. U Španiji, tunjevina se često griluje ili marinira, dok se u Provansi služi kao deo salate Niçoise, gde se njen robustan ukus kombinuje s jajima, krompirom i svežim povrćem. Dimljena ili sušena tuna, poput japanskog katsuobushija, dodaje dubinu umami ukusa juhama i jelima.
A u Japanu, kao što mogu da posvedoče srećnici koji su imali priliku da uživaju u omakase gastronomskim spektaklima vrhunskih suši šefova, tuna je podignuta na pijedestal jedne od najvrednijih riba iz okeana. Dan suši majstora i njihovih pomoćnika uvek započinje izborom vrhunske ribe na velikim ribljim pijacama japanskih gradova - a jedna od najskupljih stanica na tom putu je kupovina plavorepe tune, koja se, nakon nekoliko dana dozrevanja kako bi postigla svoju karakterističnu mekanu i delikatnu strukturu, umetnički oblikuje u suši, sašimi i druga jela. Ništa manje slasna nije ni tuna kada se dobro obradi na roštilju ili vreloj ploči i tako uspostavi kontrast karamelizovane površine i crvenkaste unutrašnjosti - ovo snažno dvojstvo tekstura i ukusa oduševljava nas isto kao i dobar odrezak crvenog mesa, naročito uz čašu dobro odabranog vina.
Toplokrvna riba oštrih čula
Plavorepa tuna (Thunnus thynnus), poznata i kao atlantska ili severna plavorepa tuna, nesporna je kraljica među tunama i ikona savremene gastronomije. Poznata po izdržljivosti, sposobna je da prepliva ceo Atlantik u potrazi za hranom ili mestima za razmnožavanje. Njen životni ciklus je fascinantan: plavorepe tune su toplokrvne, što im omogućava da održavaju telesnu temperaturu višu od okolne vode, čime postižu veću brzinu i efikasnost. Može da naraste i do tri metra u dužinu uz neverovatnih 600 kilograma težine. Njeno meso je masno, tamnocrveno, savršeno za suši i sašimi, posebno u japanskoj kuhinji gde se njen masni trbušni deo posebno ceni. Živi u Atlantskom okeanu i Sredozemnom moru. Priča o ribi pod latinskim nazivom Thunnus thynnuss možda se može sumirati njenim nadimkom - Ferari okeana. Iste one osobine koje je čine jednom od najagilnijih riba u okeanu - brzina, oštra čula i izuzetna inteligencija koja od nje čini zapanjujuće efikasnog predatora - utiču i na njenu visoku cenu, jer se od pamtiveka ova tuna smatra lovinom za pamćenje i ponos.
Iako se podrazumeva da današnji lov na plavorepu tunu nije avantura poput ona iz Hemingvejeve knjige Starac i more - dobro, u toj knjizi reč je o marlinu, a ne o tuni, ali poenta ostaje - mitološki status ove ribe svakako je doprineo i njenoj popularnosti na trpezama dobrostojećih ljudi. Cena u „prvoj ruci”, dakle pri kupovini na doku, direktno od ribara, za ovu ribu dostiže i 10.000 dolara, a ovaj se iznos višestruko uvećava na ribljim pijacama gde kupuju šefovi prestižnih restorana. Ni ukus i tekstura ne zaostaju, jer plavorepa tuna ima divno, tamno meso prošarano masnoćom, delikates koji treba konzumirati sa što manje dodataka - prava gastronomska ceremonija!
Kada se sve sabere i oduzme, plavorepa tuna je jedna od najvrednijih riba svetskog okeana, i to je tako još od antike, tokom koje su stari Grci motivom ove ribe ukrašavali kovanice, preko renesanse, do danas kada su staništa ove ribe ugrožena, a lov intenziviran na takav način da se ekološki aktivisti ponekad pitaju nije li posredi strategija velikih kompanija kao što je Micubiši (da, taj industrijski div koji pre svega znamo po automobilima!) da se svesno naprave velike zalihe ribe sa ciljem veštačkog podizanja cena u dužem periodu. Zato, kod konzumacije plavorepe tune mudro je obratiti pažnju na njeno poreklo i deklaraciju o održivosti, jer u poslednjim decenijama aktivno se radi na tome da se ova morska dragocenost očuva za generacije koje dolaze.
Žutorepa tuna (Thunnus albacares)
Žutorepa tuna je ono što obični „smrtnici”, koji nemaju pristup plavorepoj tuni, najčešće podrazumevaju pod ovom ribom: veoma je rasprostranjena, komercijalno vrlo isplativa i dobra na trpezi. Meso je svetlije od plavopere, sa blagim, ali izraženim ukusom i čvrstom teksturom. Veoma je popularna za kvalitetnu konzerviranu tunu, ali i u receptima kao što su tartar od tune i stejk na žaru. Zbog čvrstoće, odlično podnosi termičku obradu, a pristupačnost je čini omiljenom u restoranima.
Krupnooka tuna (Thunnus obesus)
Ova tuna ima tamnije meso i bogatiji ukus od žutopere, i manje je masna od plavopere, što njenu cenu čini znatno pristupačnijom - ali je i dalje veoma cenjena riba uz koju su istraživači mora već stavili znak upozorenja zbog nagoveštaja preteranog izlova. Ukus joj je robustan, sa blagim metalnim prizvukom, što je čini pogodnom za jela sa jakim začinima ili marinadama. Iz ovog razloga, često se koristi u azijskim receptima, uključujući suši i sašimi, a odlična je i na grilu.
Albakore tuna (Thunnus alalunga)
Albakore tuna, poznata i kao bela tuna, povremeno nosi, ne sasvim s pravom, nadimak „morska piletina” zbog svog blagog ukusa i svetle boje. Svakako, njena tekstura je delikatna, meso je manje masno, i to je čini vrlo podesnom za konzerviranje. Često se koristi u salatama, sendvičima ili kao dodatak testeninama, a i ona je dobra za grilovanje mada od nje ne možemo očekivati spektakularne rezultate u tom smislu.
Skipdžek tuna (Katsuwonus pelamis)
Skipdžek, ili prugasta tuna, najčešće se koristi za konzerviranje zbog svoje dostupnosti i niže cene. Meso je tamnije, sa izraženim ribljim ukusom i čvrstom teksturom. Iako je manje prestižna, odlična je za paštete, salate ili sendviče, a u nekim kuhinjama se koristi i za dimljena jela.
Svaki deo tune priča svoju priču na trpezi
U Japanu, zemlji u kojoj je spremanje tune i uopšte ribe podignuto na nivo umetnosti, meso tune - a naročito plavorepe tune - deli na pažljivo definisane segmente od kojih svaki ima precizno defisinanu ulogu u kuhinji. Glava tune se deli na meso gornjeg dela glave, obraza, vilice i očiju. Kabutoyaki je jelo od cele glave plavorepe tune, sa snažnim vizuelnim efektom. Kashiraniku, skupocen deo sa vrha glave, čini samo 0,5% tune. Meso obraza ima jednostavan ukus, ali je omiljeno zbog mesnate teksture. Kama ili kamatoro je meso škrga, od kojih se dobijaju samo dva komada po tuni. Kamatoro, bogat mastima, podseća po strukturi na vrhunsku govedinu i koristi se za sašimi ili suši. Otoro je najmasniji deo tune, poznat po sofisticiranom ukusu, prošaran je mastima i topi u ustima. Nalazi se između dela harakami (trbuh blizu škrga) i haranaka (središta trbuha). Chutoro obuhvata delove leđa i trbuha: sekami (leđa blizu glave), senaka (središte leđa), seshimo (leđa blizu repa) i harashimo (trbuh blizu repa). Chutoro je umereno mastan, popularan i (relativno) pristupačan. Akami, središnji deo tune, ima najmanje masti i najpristupačniju cenu, i idealan je za one koji ne vole masnu tunu. Rep tune, bogat mastima, ima koncentrisan ukus i koristi se za odreske ili kuvana jela.
Šef Takaši Usuba seče obraze tune
Bilo da se meso tune koristi kao jednostavna ishrana miliona ljudi, ili kao delikatan dodatak najsofisticiranijim jelovnicima, sudbina ove ribe umnogome je povezana sa našim životima: sve što ugrožava našu neposrednu okolinu ugrožava i staništa ove važne ribe, a način na koji se odnosimo prema tuni, i kao važnom delu lanca ishrane i kao jelu koje oplemenjuje naše živote, evoluira u pravcu većeg razumevanja njenih dometa i uloge u prirodi i ljudskoj kulturi. Poštovanje prema tuni podrazumeva i gastronomsku veštinu i erudiciju, i svest o neophodnosti očuvanja ove ribe za budućnost.
Riba skupa kao luksuzna vila
Jedan primerak plavorepe tune prodat je ove godine za gotovo 1,3 miliona evra u Japanu u nedelju, tokom tradicionalne novogodišnje aukcije tune u Tokiju tokom koje se često dostižu astronomske cene, jer se smatra da prva tuna kupljena u novoj godini donosi sreću vlasnicima restorana. Prestižni suši restoran sa Mišlenovom zvezdicom, Onodera Group, platio je ovaj iznos za za ribu tešku 276 kilograma, ulovljenu u Omi, u severnoj provinciji Aomori.
TUNA – IZVRSNA I SVEŽA I NA JAKOJ VATRI
Plavorepa sašimi tuna sa vasabijemAko nekim čudom uspete da dođete do plavorepe tune, njen ukus će zablistati u receptima koji su nastali u Japanu ili su inspirisani japanskim tradicionalnim kuvanjem. Podrazumeva se da će meso ove plemenite ribe dati sve od sebe ako se služi sveže, kao sašimi.
Sastojci (za 2 osobe):
- 200 g sveže plavorepe tune (suši kvaliteta)
- 2 kašike soja sosa
- 1 kašičica vasabi paste
- 1 kašičica ribanog svežeg đumbira
- 1 kašika mirina (japansko slatko vino od pirinča)
- Tanko narezani mladi luk za garniranje
- Seme susama (po želji)
Oštrim nožem isecite tunu na tanke režnjeve (oko pet milimetara debljine). Posložite ih na tanjir. Pomešajte soja sos, vasabi, mirin i ribani đumbir u maloj posudi da napravite umak. Pospite malo umaka preko tune ili ga poslužite sa strane, za umakanje. Ukrasite mladim lukom i pospite semenkama susama. Poslužite odmah uz čašu sakea ili ohlađeno belo vino.
Uparivanje sa vinom:
Uz ovako spremljenu tunu kod koje je prirodan ukus mesa potcrtan jakim azijskim aromama, nećete pogrešiti ako poslužite traminac - arome ovog vina lepo će se uskladiti sa obiljem različitih ukusa i tekstura u ovom jelu.
Grilovana žutorepa tuna
Kada je tuna sa grila u pitanju - sve je u jednostavnosti, kao i sa svakim drugim vrhunskim mesom. Najvažnije je da meso ne prepečete iznutra jer ćete ga isušiti, a da spolja dobije hrskavu koricu.
Sastojci (za 2 osobe):
- 2 odreska žutorepe tune (oko 150 g svaki)
- 2 kašike maslinovog ulja
- Sok jednog limuna
- So i sveže mleveni biber
Zagrejte roštilj ili tiganj na srednje jaku vatru. Pomešajte maslinovo ulje, limunov sok, so i biber. Premažite odreske tune ovom marinadom i ostavite 10 minuta. Pecite tunu dva do tri minuta sa svake strane za srednje pečenu teksturu (ružičasto u sredini). Poslužite tunu uz željenu salatu - preporučujemo jednostavnu mediteransku salatu sa vrhunskim sezonskim povrćem - i krišku limuna.
Uparivanje sa vinom:
Arome dima, bibera i ribljeg mesa definitivno traže crveno vino. Pošto ipak nije crveno meso u pitanju, nemojte posegnuti za najvećim crvenim vinom u svojoj kolekciji: po našem mišljenju, odležali pino noar sa dobro integrisanim drvetom je odličan izbor, a dolaze u obzir i sira i kaberne sovinjon nešto svežijeg i poletnijeg profila.
