10.04.2025.Pišu: Igor Luković i Nenad Kostić
Traminac: egzotični voćni oblak u čaši
Priča o zanosnoj sorti koja kod nas tek treba da dosegne svoj pun potencijal
Mirisan i raskošan - to su prve dve reči kojima možemo početi opisivanje traminca, sorte koja od vinoljupca ne očekuje mnogo jer je zanosna i na prvi i na drugi i na treći udah i gutljaj, ali od vinara očekuje veliko znanje, osećaj za meru, veštinu i strpljenje. Ova sorta, često niskih kiselina, u toplim godinama, kojih je sve više, u rukama neopreznog vinara može dati tupa vina, pa čak i sa neugodnom gorčinom i bez svežine koja je neophodna da ukroti i balansira to bogatstvo aroma. A kada je traminac dobar – zapljusnuće vas cvetnim mirisom u kome ćemo prepoznati latice ruže, ratluk, zrelo egzotično voće poput ličija, uz delikatne začinske note đumbira. I jasmin je tu, i slast soka od zove...
Pre nego što zaronimo dublje u priču o tramincu, treba da razjasnimo o čemu govorimo: ova priča pre svega se bavi gevurctraminerom, iliti začinskim ili mirisnim tramincem. U Nemačkoj vam se može desiti da na etiketi vidite reči Traminer ili Gewürztraminer, a da u boci bude vino od crvenog traminca (Roter Traminer), sorte koja je svakako u rodu sa mirisnim tramincem ali je ne treba izjednačavati sa njom. A u oblasti Žira u Francuskoj prave se, od sorte savanjan, još jednog rođaka traminca, i lepa, sveža vina sa gipkim kiselinama, i vin jaune, zrela, moćna vina koja odležavaju u bačvama prekrivena plesnima sa rezultatom donekle uporedivim sa šerijem. Naš fokus je, ipak, na najpopularnijem predstavniku ove porodice sorti, i izuzetnim vinima koja se od nje prave u matičnoj Italiji, u Alzasu gde je traminac doživeo svoju najveću slavu, i u našim krajevima, u kojima se on gaji zahvaljujući inovatorskim naporima jedne vlastelinske porodice iz minulih vekova.
Južni Tirol – kolevka sorte
Etimologija reči traminac ujedno je i dodatna potvrda njegovog porekla. Dobio je ime po selu Tramin u Južnom Tirolu, gde je, kako navode istoričari, uzgajan još početkom 11. veka.
Poznato je da je traminac ime dobio po alpskom selu Tramin u Južnom Tirolu (Alto-Adiđe), u čijoj okolini je uzgajan, prema pisanim dokumentima, još početkom 11. veka. Tokom dalje istorije sorte, traminac se vezuje za nemačku regiju Baden, odakle je njen put vodio preko južne Nemačke, Rajne i Mozela, pa do Alzasa u koji je traminac došao krajem osamnaestog veka i nastanio se u podneblju gde ova sorta dostiže najveće uspehe. Sve donedavno vladala je određena zabuna u pogledu traminca: smatralo se da je traminac genetski identičan sorti savanjan blan iz Žire u Francuskoj, da bi noviji naučni uvidi razjasnili da je posredi različita sorta koja sa tramincem deli puno karakteristika. Kako se danas smatra, izvorni traminac je mutacijom formirao novu sortu sa karakterističnim ružičastim bobicama danas poznatu kao crveni traminac (savanjan roze ili roter traminer) i da je nastavak mutacije doveo do stvaranja sorte koju danas poznajemo po imenima traminac i gevurctraminer.
Poreklo vinskih sorti na nekom tlu često je skriveno u bezbrojnim i konfliktnim detaljima istorijskih i ampelografskih spisa. Traminac je sasvim druga priča. Poznato je kada je tačno donesen na područje Srema: 1710. godine. Vlastelinska porodica Odeskalki, nakon potpisivanja Karlovačkog mira, i to na lokaciji u Sremskim Karlovcima koja je danas epicentar vinarstva Fruške gore, došla je u posed velikog dela Srema, od Iloka do Iriga. Grof Livije Odeskalki i njegovi naslednici modernizovali su vinarstvo Srema sa obe strane Dunava, proširili zasade vinograda u Iloku i 1826. godine osnovali prvu vinariju u Erdeviku.
Imanje Principovac, na kome je porodica Odeskalki zasadila prve čokote traminca donetog iz Južnog Tirola, na samoj je granici Srbije i Hrvatske, i danas je u vlasništvu vinarije Iločki podrumi, u kojoj nastaju i vina od traminca - naslednici viševekovne tradicije, baš kao i vina koja nastaju na Fruškoj gori.
Mesto u Južnom Tirolu po kome je traminac dobio ime
Velika širina stilova
Nažalost, pregled naših vina od traminca pokazuje da, i pored istorijskog i teroarskog potencijala za dalji razvoj ove sorte bez koje je nemoguće zamisliti regionalno vinarstvo, na tržištu nema dovoljno etiketa kojima se istinski možemo ponositi – vinarima je potrebno još mnogo rada i truda sa tramincem da bi oformili zaista moćnu nacionalnu reprezentaciju etiketa. Tu je i problem popularnosti, koji je i ponešto paradoksalan. Iako muskatna vina generalno imaju dobru prođu na tržištu, naročito kod onih koji imaju želju da uče o vinu i na svom putu prvo isprobavaju nepretenciozne i mirisne sorte koje su dopadljive već pri prvom susretu, traminac kod nas nije među najpopularnijim vinima. O tome da postoji veliki i „nebranjen” prostor za razvoj traminca svedoči i Željko Garmaz, vinski pisac i osnivač Festivala traminca u Iloku:
- U Hrvatskoj je traminac, koliko god se njime dičili i hvalili, zastupljen manje od jedan odsto u ukupnim zasadima. U Srbiji, gde traminac vodi ljuti boj s tamjanikom – tamjanika je na 16. mestu po zastupljenosti, posađena je na 746 vinogradarskih parcela ukupne površine 106 hektara, traminac se prema podacima iz 2019. godine, nalazi na 138 vinogradarskih parcela ukupne veličine 69 hektara, što je tek 19. mesto - navodi Garmaz.
Alzas u Francuskoj smatra se duhovnom domovinom savremenog traminca. Ovde se mogu naći traminci u dovoljno širokom spektru da pokriju najrazličitija očekivanja vinoljubaca: od suvih, vrlo svežih vina do bogatih desertnih vina, i sve to na čudesnom mozaiku teroara. Tu se pravi Alsace AOC Gewürztraminer, aromatično vino prepoznatljivo po aromama ličija i ruža, suvo i polusuvo, baš kao i Alsace Grand Cru Gewürztraminer, kompleksno vino koje voli dugo odležavanje. Dalje ka delu spektra u kome se nalaze predikatna vina, Vendanges Tardives Gewürztraminer, vino iz kasne berbe, ima još veću koncentraciju aroma meda, zrelog voća i začina, a sam vrhunac dolazi u vidu vina Sélections de Grains Nobles Gewürztraminer - to su izvanredni primeri desertnog traminca, botritizovanog i sa neprevaziđenim bogatstvom aroma kandiranog voća i mirisnih začina.
U Južnom Tirolu, pretpostavljenoj kolevci traminca, vina su drugačijeg, lepršavijeg stila nego u Alzasu. Traminci Južnog Tirola odlikuju se svežim kiselinama i mineralnošću, a vinogradi na većoj visini daju elegantna vina bodrih aroma ružinih latica, ličija i egzotičnih začina. I ovde postoji obilje teroara koji daju šarolikost izraza. Oni na većoj visini daju izuzetno sveža vina, dok se u zavetrini i na manjim visinama stvaraju intenzivnija i dublja vina sa jačim udelom voćnih aroma. Ukratko – za svakog ponešto, a svakako su sva vina odlična za uparivanje sa raznolikom hranom. Neke etikete iz Južnog Tirola zaslužuju strahopoštovanje: Epokale Gewürztraminer Cantine Tramin prvo je italijansko vino kome je Robert Parker dao maksimalnih 100 poena.
Kulen uz traminac? Zašto da ne?
Uopšte uzev, ne samo u matičnim regijama već i svuda gde se gaji - zasada ima u Novom svetu, naročito u SAD, na Novom Zelandu, Australiji - Traminac je istinski gastronomsko vino i često odlično prati lokalnu kuhinju. To nas dovodi do činjenice da i mi imamo neke neočekivane adute za uparivanje. Za početak, predlažemo da prilikom degustacije tradicionalnih ravničarskih specijaliteta od ribe isprobate aromatični traminac. Većina ljudi radije će odabrati grašac i slične suve sveže sorte, ali – probajte! Postoji u toj crvenoj paprici jedna slatka, malo egzotična nota koja će se divno uklopiti uz svežiji traminac. Ako ostanemo u istim regionalnim okvirima, držaćemo se i svedočenja sa Festivala traminca u Iloku, gde je osnivač Željko Garmaz primetio da polusuvi traminac sjajno neutralizuje gorčinu kulena. Neočekivano uparivanje i ujedno sjajna ideja za meze!
Kada je reč o klasičnim uparivanjima, egzotika je ključ za traženje parnjaka tramincu. Bliski Istok, južni Mediteran, pa i Kina nude obilje snažnih aroma koje će „raditi‟ sa tramincem: pre svega đumbir, cimet, sečuanski biber, korijander, kumin... Izbor mesa, riba i morskih plodova koje možemo poslužiti uz traminac veoma je širok – ovo vino svakako nije prvi, pa ni peti izbor za crvena mesa, ali uz njega možemo servirati i rečnu ribu kao što je smuđ „ojačan‟ aromatičnim dodacima, svinjetinu, i to masniju, sa nekim voćnim sosom ili pečenom jabukom, i morske plodove u jelima sa azijskim duhom.
Sve ovo važi mahom za tramince sa malo zaostalog šećera. Što se predikatnih traminaca tiče, za izrazito dobre često važi pravilo da ih ne treba remetiti nikakvom hranom – ovi „slatkiši‟ su aromatske bombe stvorene za dugo uživanje i razmišljanje o bezbrojnim slojevima mirisa i ukusa. Ako služimo sa kolačima, neki od tradicionalnih slatkiša naše regije odlično će se uklopiti – naročito tufahije i baklave, a oni koji su nastali nešto severnije trebalo bi takođe da sadrže voće kako bi se podvukle voćne note samog vina. I kolači sa voćem i čokoladom dolaze u obzir – ali da čokolada ne prevladava u njima, već da pruža delikatan kontrast teksturi i aromi voća.
Chateau Keyserberg u Alzasu
O tramincu postoje različite predrasude: da je dobar samo kao pratnja kolačima ili da je rezervisan za žene - pre svega zbog intenziteta i pristupačnosti aroma... Istorija traminca i njegova stilska širina pokazuju da je u pitanju sorta u kojoj možemo uživati u svim prilikama, od pratnje aromatičnih i zanimljivih jela, preko služenja uz kolače sa jakim voćnim notama, do meditativne degustacije veličanstvenih predikatnih vina uz koje vam ne treba ništa osim dobro raspoloženog i obaveštenog društva. A putovanje istorijom traminca, geografskom, ampelografskom i svakom drugom, ujedno je i istraživanje burne povesti koja spaja Alpe, velike evropske rečne doline i naše prostore na kojima je traminac našao udoban dom.
Pre nego što zaronimo dublje u priču o tramincu, treba da razjasnimo o čemu govorimo: ova priča pre svega se bavi gevurctraminerom, iliti začinskim ili mirisnim tramincem. U Nemačkoj vam se može desiti da na etiketi vidite reči Traminer ili Gewürztraminer, a da u boci bude vino od crvenog traminca (Roter Traminer), sorte koja je svakako u rodu sa mirisnim tramincem ali je ne treba izjednačavati sa njom. A u oblasti Žira u Francuskoj prave se, od sorte savanjan, još jednog rođaka traminca, i lepa, sveža vina sa gipkim kiselinama, i vin jaune, zrela, moćna vina koja odležavaju u bačvama prekrivena plesnima sa rezultatom donekle uporedivim sa šerijem. Naš fokus je, ipak, na najpopularnijem predstavniku ove porodice sorti, i izuzetnim vinima koja se od nje prave u matičnoj Italiji, u Alzasu gde je traminac doživeo svoju najveću slavu, i u našim krajevima, u kojima se on gaji zahvaljujući inovatorskim naporima jedne vlastelinske porodice iz minulih vekova.
Južni Tirol – kolevka sorte
Etimologija reči traminac ujedno je i dodatna potvrda njegovog porekla. Dobio je ime po selu Tramin u Južnom Tirolu, gde je, kako navode istoričari, uzgajan još početkom 11. veka.
Poznato je da je traminac ime dobio po alpskom selu Tramin u Južnom Tirolu (Alto-Adiđe), u čijoj okolini je uzgajan, prema pisanim dokumentima, još početkom 11. veka. Tokom dalje istorije sorte, traminac se vezuje za nemačku regiju Baden, odakle je njen put vodio preko južne Nemačke, Rajne i Mozela, pa do Alzasa u koji je traminac došao krajem osamnaestog veka i nastanio se u podneblju gde ova sorta dostiže najveće uspehe. Sve donedavno vladala je određena zabuna u pogledu traminca: smatralo se da je traminac genetski identičan sorti savanjan blan iz Žire u Francuskoj, da bi noviji naučni uvidi razjasnili da je posredi različita sorta koja sa tramincem deli puno karakteristika. Kako se danas smatra, izvorni traminac je mutacijom formirao novu sortu sa karakterističnim ružičastim bobicama danas poznatu kao crveni traminac (savanjan roze ili roter traminer) i da je nastavak mutacije doveo do stvaranja sorte koju danas poznajemo po imenima traminac i gevurctraminer.
Poreklo vinskih sorti na nekom tlu često je skriveno u bezbrojnim i konfliktnim detaljima istorijskih i ampelografskih spisa. Traminac je sasvim druga priča. Poznato je kada je tačno donesen na područje Srema: 1710. godine. Vlastelinska porodica Odeskalki, nakon potpisivanja Karlovačkog mira, i to na lokaciji u Sremskim Karlovcima koja je danas epicentar vinarstva Fruške gore, došla je u posed velikog dela Srema, od Iloka do Iriga. Grof Livije Odeskalki i njegovi naslednici modernizovali su vinarstvo Srema sa obe strane Dunava, proširili zasade vinograda u Iloku i 1826. godine osnovali prvu vinariju u Erdeviku.
Imanje Principovac, na kome je porodica Odeskalki zasadila prve čokote traminca donetog iz Južnog Tirola, na samoj je granici Srbije i Hrvatske, i danas je u vlasništvu vinarije Iločki podrumi, u kojoj nastaju i vina od traminca - naslednici viševekovne tradicije, baš kao i vina koja nastaju na Fruškoj gori.
Mesto u Južnom Tirolu po kome je traminac dobio ime
Velika širina stilova
Nažalost, pregled naših vina od traminca pokazuje da, i pored istorijskog i teroarskog potencijala za dalji razvoj ove sorte bez koje je nemoguće zamisliti regionalno vinarstvo, na tržištu nema dovoljno etiketa kojima se istinski možemo ponositi – vinarima je potrebno još mnogo rada i truda sa tramincem da bi oformili zaista moćnu nacionalnu reprezentaciju etiketa. Tu je i problem popularnosti, koji je i ponešto paradoksalan. Iako muskatna vina generalno imaju dobru prođu na tržištu, naročito kod onih koji imaju želju da uče o vinu i na svom putu prvo isprobavaju nepretenciozne i mirisne sorte koje su dopadljive već pri prvom susretu, traminac kod nas nije među najpopularnijim vinima. O tome da postoji veliki i „nebranjen” prostor za razvoj traminca svedoči i Željko Garmaz, vinski pisac i osnivač Festivala traminca u Iloku:
- U Hrvatskoj je traminac, koliko god se njime dičili i hvalili, zastupljen manje od jedan odsto u ukupnim zasadima. U Srbiji, gde traminac vodi ljuti boj s tamjanikom – tamjanika je na 16. mestu po zastupljenosti, posađena je na 746 vinogradarskih parcela ukupne površine 106 hektara, traminac se prema podacima iz 2019. godine, nalazi na 138 vinogradarskih parcela ukupne veličine 69 hektara, što je tek 19. mesto - navodi Garmaz.
TRAMINAC U BAKINGEMSKOJ PALATI
Iločki podrumi i njihovi traminci imaju posebnu, vrlo zanimljivu vezu sa britanskim dvorom, svedoči Željko Garmaz, koji naglašava da je čuvena iločka kuća dobro iskoristila naklonost britanske dinastije prema njihovim vinima:
- Bilo bi suludo ne iskoristiti „dar“ koji im je omogućio britanski dvor narudžbinom traminca iz 1947. godine za potrebe krunisanja kraljice Elizabete 1953. godine. Tradicija „interakcije“ Iloka i britanskog dvora nastavila se i na venčanju princa Vilijama i vojvotkinje Kejt, kao i na kraljevskom venčanju princa Harija i Megan Markl u maju 2018. godine – navodi Željko Garmaz i dodaje i da je jedna boca traminca iz 1947. poklonjena lično današnjem kralju Čarlsu, nakon višedecenijskog čuvanja u Starom podrumu iz 1450. godine.
Iločki podrumi i njihovi traminci imaju posebnu, vrlo zanimljivu vezu sa britanskim dvorom, svedoči Željko Garmaz, koji naglašava da je čuvena iločka kuća dobro iskoristila naklonost britanske dinastije prema njihovim vinima:
- Bilo bi suludo ne iskoristiti „dar“ koji im je omogućio britanski dvor narudžbinom traminca iz 1947. godine za potrebe krunisanja kraljice Elizabete 1953. godine. Tradicija „interakcije“ Iloka i britanskog dvora nastavila se i na venčanju princa Vilijama i vojvotkinje Kejt, kao i na kraljevskom venčanju princa Harija i Megan Markl u maju 2018. godine – navodi Željko Garmaz i dodaje i da je jedna boca traminca iz 1947. poklonjena lično današnjem kralju Čarlsu, nakon višedecenijskog čuvanja u Starom podrumu iz 1450. godine.
Alzas u Francuskoj smatra se duhovnom domovinom savremenog traminca. Ovde se mogu naći traminci u dovoljno širokom spektru da pokriju najrazličitija očekivanja vinoljubaca: od suvih, vrlo svežih vina do bogatih desertnih vina, i sve to na čudesnom mozaiku teroara. Tu se pravi Alsace AOC Gewürztraminer, aromatično vino prepoznatljivo po aromama ličija i ruža, suvo i polusuvo, baš kao i Alsace Grand Cru Gewürztraminer, kompleksno vino koje voli dugo odležavanje. Dalje ka delu spektra u kome se nalaze predikatna vina, Vendanges Tardives Gewürztraminer, vino iz kasne berbe, ima još veću koncentraciju aroma meda, zrelog voća i začina, a sam vrhunac dolazi u vidu vina Sélections de Grains Nobles Gewürztraminer - to su izvanredni primeri desertnog traminca, botritizovanog i sa neprevaziđenim bogatstvom aroma kandiranog voća i mirisnih začina.
U Južnom Tirolu, pretpostavljenoj kolevci traminca, vina su drugačijeg, lepršavijeg stila nego u Alzasu. Traminci Južnog Tirola odlikuju se svežim kiselinama i mineralnošću, a vinogradi na većoj visini daju elegantna vina bodrih aroma ružinih latica, ličija i egzotičnih začina. I ovde postoji obilje teroara koji daju šarolikost izraza. Oni na većoj visini daju izuzetno sveža vina, dok se u zavetrini i na manjim visinama stvaraju intenzivnija i dublja vina sa jačim udelom voćnih aroma. Ukratko – za svakog ponešto, a svakako su sva vina odlična za uparivanje sa raznolikom hranom. Neke etikete iz Južnog Tirola zaslužuju strahopoštovanje: Epokale Gewürztraminer Cantine Tramin prvo je italijansko vino kome je Robert Parker dao maksimalnih 100 poena.
Kulen uz traminac? Zašto da ne?
Uopšte uzev, ne samo u matičnim regijama već i svuda gde se gaji - zasada ima u Novom svetu, naročito u SAD, na Novom Zelandu, Australiji - Traminac je istinski gastronomsko vino i često odlično prati lokalnu kuhinju. To nas dovodi do činjenice da i mi imamo neke neočekivane adute za uparivanje. Za početak, predlažemo da prilikom degustacije tradicionalnih ravničarskih specijaliteta od ribe isprobate aromatični traminac. Većina ljudi radije će odabrati grašac i slične suve sveže sorte, ali – probajte! Postoji u toj crvenoj paprici jedna slatka, malo egzotična nota koja će se divno uklopiti uz svežiji traminac. Ako ostanemo u istim regionalnim okvirima, držaćemo se i svedočenja sa Festivala traminca u Iloku, gde je osnivač Željko Garmaz primetio da polusuvi traminac sjajno neutralizuje gorčinu kulena. Neočekivano uparivanje i ujedno sjajna ideja za meze!
Kada je reč o klasičnim uparivanjima, egzotika je ključ za traženje parnjaka tramincu. Bliski Istok, južni Mediteran, pa i Kina nude obilje snažnih aroma koje će „raditi‟ sa tramincem: pre svega đumbir, cimet, sečuanski biber, korijander, kumin... Izbor mesa, riba i morskih plodova koje možemo poslužiti uz traminac veoma je širok – ovo vino svakako nije prvi, pa ni peti izbor za crvena mesa, ali uz njega možemo servirati i rečnu ribu kao što je smuđ „ojačan‟ aromatičnim dodacima, svinjetinu, i to masniju, sa nekim voćnim sosom ili pečenom jabukom, i morske plodove u jelima sa azijskim duhom.
Sve ovo važi mahom za tramince sa malo zaostalog šećera. Što se predikatnih traminaca tiče, za izrazito dobre često važi pravilo da ih ne treba remetiti nikakvom hranom – ovi „slatkiši‟ su aromatske bombe stvorene za dugo uživanje i razmišljanje o bezbrojnim slojevima mirisa i ukusa. Ako služimo sa kolačima, neki od tradicionalnih slatkiša naše regije odlično će se uklopiti – naročito tufahije i baklave, a oni koji su nastali nešto severnije trebalo bi takođe da sadrže voće kako bi se podvukle voćne note samog vina. I kolači sa voćem i čokoladom dolaze u obzir – ali da čokolada ne prevladava u njima, već da pruža delikatan kontrast teksturi i aromi voća.
Chateau Keyserberg u AlzasuO tramincu postoje različite predrasude: da je dobar samo kao pratnja kolačima ili da je rezervisan za žene - pre svega zbog intenziteta i pristupačnosti aroma... Istorija traminca i njegova stilska širina pokazuju da je u pitanju sorta u kojoj možemo uživati u svim prilikama, od pratnje aromatičnih i zanimljivih jela, preko služenja uz kolače sa jakim voćnim notama, do meditativne degustacije veličanstvenih predikatnih vina uz koje vam ne treba ništa osim dobro raspoloženog i obaveštenog društva. A putovanje istorijom traminca, geografskom, ampelografskom i svakom drugom, ujedno je i istraživanje burne povesti koja spaja Alpe, velike evropske rečne doline i naše prostore na kojima je traminac našao udoban dom.
