Teroar nije nikakva mistična, neuhvatljiva kategorija, već sasvim konkretno podneblje na kome se pravi vino izrazito lokalnog identiteta i hemijske strukture određene lokalnim uslovima! Ovo je suština naučnog rada koji pokušava - čini se, sa dobrim argumentima - da stavi tačku na polemiku o teroaru i njegovom uticaju na vino.
Veoma ugledni argentinski Institut za vino Katena (Catena Instutute of Wine) objavio je značajan naučni rad koji je, kako navode njegovi autori, uspešno demonstrirao postojanje teroara kao fizičke kategorije u vinogradarstvu, i ujedno dokazao da uticaj teroara može da se identifikuje i prati iz berbe u berbu. Članak pod imenom "Teroar i razlikovanje berbi sorte malbek zasnovano na fenolskoj strukturi na različitim lokacijama u Mendozi u Argentini" objavljen je u časopisu Scientific Report, a apstrakt su smesta objavili vodeći vinski mediji, privučeni i temom i veoma veštim PR nastupom autora studije koji su svoj rad predstavili kao preloman u shvatanju teroara.
Dr Laura Katena, osnivač Instituta za vino Katena i pripadnica pete generacije argentinske vinske dinastiije Katena koja je prisutna u Mendozi od 1902. godine, kaže da je izuzetno zadovoljna zbog toga što je ovaj naučni rad dokazao da svaki teroar ima svoju hemijsku "ličnu kartu", svoj neponovljivi identitet.
- Mendoza je jedno od retkih mesta na planeti na kome se na veoma maloj udaljenosti mogu naći teroari koji se međusobno potpuno razlikuju. Naša studija je po prvi put pokazala da se efekat teroara može opisati jezikom hemije od berbe do berbe. Uspeli smo da sa stopostotnim uspehom odredimo berbu svakog vina koje smo analizirali - rekla je Katena.
Istraživači su u studiju uključili četiri različita nivoa teroara: tri velike regije, šest oblasti unutar njih, dvanaest geografskih indikacija i dvadeset i tri individualne parcele manje od jednog hektara. Radilo se sa vinima iz tri različite berbe, od 2016. do 2018. U studiju su uključeni i detaljni klimatski podaci, kao i vrlo složena hemijska analiza 201 vina čija je vinifikacija obavljena pod kontrolisanim uslovima. Analiza je pokazala da svaki, pa i najmanji teroar ima "dušu", da je potpuno individualan i da se to može braniti i jezikom hemije. 11 parcela od 23 identifikovano je sa stopostotnom preciznošću, a 12 parcela sa 83 odsto preciznosti.
- Naša studija dala je kredibilitet onome što su cistercitski monasi iz Burgundije nazvali cru, a što je Hju Džonson definisao kao "homogenu sekciju vinograda koja iz godine u godinu daje vina sa dokazanim identitetom kvaliteta i ukusa" - govori Katena i patriotski dodaje:
- Ovo je, takođe, i prvi put da je upotrebljen španski pandan pojmu cru. Naša reč glasi parcela, jer vina iz ove studije dolaze iz Mendoze u Argentini - navela je.
Ceo rad može se pročitati na ovom linku.