STRANPUTICOM DO PETRUSA

Zahvaljujući istoimenom popularnom filmu, efekat Stranputice postao je naziv za fenomen na američkom tržištu koji je pre deceniju i po rezultirao drastičnim padom prodaje vina od merloa i povećanom popularnošću pino noara. Ti efekti se, kažu, osećaju i do danas. A sve to zbog filma, odnosno jedne knjige. Roman Stranputice (Sideways), autora Reksa Piketa, postao je predložak za scenario za istoimeni, sada već kultni, film iz 2004. u režiji Aleksandra Pejna. Popularni film imao je toliki uticaj da je izazvao pravi poremećaj na tržištu. Nećemo da “spojlujemo“, zbog onih koji nisu pogledali film ili pročitali knjigu, ali ćemo se osvrnuti na Chateau Petrus, jedno od najskupljih vina sveta, koje se u knjizi pojavljuje na samom vrhuncu raspleta. Istina, u filmu je kultni merlo iz Pomerola zamenjen vinom Chateau Cheval Blanc, iz susedne regije Sen Emijon, jer producenti nisu dobili potrebne dozvole, ali to ne menja suštinu…

Chateau Petrus je ovih dana u Srbiji dospeo u žižu na društvenim mrežama, nažalost, ne zbog samog vina, njegovog statusa ili kvaliteta, već zbog dnevno-političkog konteksta u koji je stavljen, ili su ga stavili bahati političari. Ipak, i bez svega toga, prirodno je da vino takvog statusa, koje toliko košta i do koga je tako teško doći, izaziva pažnju.

Šta ga čini tako posebnim i vredi li zaista tolikog novca? Istina je da Petrus mnogo košta, posebno kvalitetnije berbe na glasu, a poslednjih godina, kao i svim kultnim vinima, cena mu samo raste, u skladu sa potražnjom. Boce iz prosečnih berbi, uz malo upornosti, mogu da se kupe na aukcijama ili u vinotekama u Evropi i za nešto manje od hiljadu evra, dok bolje berbe poslednjih godina redovno prelaze 3000 evra za bocu, pa na gore, sve do skoro 6000, zavisi koju berbu, gde, od koga i kako kupujete.

Kadar iz filma Sideways

Ipak, Petrus nije i najskuplje vino na svetu, jer ga mnogo čuvenih vina, posebno iz Burgundije, često prestigne sa cenom. Danas, više nego ikada ranije, od Amerike, preko Rusije i Evrope, sve do Dalekog istoka, ima dovoljno bogataša spremnih da ulože nepristojno velik novac u svoje vinske kolekcije ili ga potroše na zadovoljstvo. Chateau Petrus pre samo nekoliko decenija nije koštao toliko mnogo, već je bio tek neznatno skuplji nego druga prvoklasna vina Bordoa. Ipak, veoma ograničena proizvodnja od svega tridesetak hiljada boca godišnje, njegov zaista izvanredan kvalitet, kultni status najboljeg merloa sveta i dovoljno ljudi spremnih da ga plate, učinili su svoje.

To vino dolazi sa imanja koje se prostire na svega 12 hektara u maloj apelaciji Pomerol, u Bordou, smeštenoj na desnoj obali reke Dordonje i proizvodi se samo od sorte merlo.Oni koji su imali sreće da Chateau Petrus probaju, kažu da je to iskustvo zaista posebno i da je sasvim razumljivo kako je to vino zaslužilo svoju reputaciju. Čuveni američki kritičar Mark Skvajers naveo je svojevremo kako je to njegovo omiljeno vino, a sam je imao priliku da 2012. vodi degustaciju sa čak 57 boca Petrusa iz različitih berbi. On to vino opisuje kao čudesni merlo mekanih i somotastih tanina, sa karakterom crnog voća, crnih maslina, tamne čokolade i zemlje.

- To vino može biti neverovatno i kao veoma mlado i kada odleži 50 godina - kaže Skvajers, dodajući da se pita da li je uopšte moguće ne otvoriti tu bocu, ako je već imate. Toliko je dobro!