08.08.2024.
Srpski vinari u borbi sa klimatskim promenama
Sve duža leta, prolećni mraz, grad i druge ekstremne pojave postavljaju i naše vinarije pred egzistencijalne izazove, navodi vinski pisac Ian Benkroft
Problematične berbe su sve češće i u Srbiji
Uticaj klimatskih promena na vinogradarstvo širom sveta u sve većoj meri zaokuplja one koji prate vinsku scenu, a sve toplija i duža leta, uz česte ekstremne pojave, nova su realnost u vinogradima kojoj se vinari i vinogradari prilagođavaju na različite načine. U tekstu koji je vinski pisac Ian Benkroft, dobro upućen u naše prilike, napisao za sajt Balcanicaucaso.org, pitanje klimatskih promena u Srbiji dotaknuto je na primeru Župe i vinarije Čokot.
Kako je naveo Benkroft u tekstu pod nazivom Winemaking in Serbia: coping with a changing climate, vinari se slažu u oceni da su klimatske promene sve izrazitije. Pre nekoliko godina u Slavoniji rečeno mu je da se za petnaest godina količina alkohola u vinu povećala za 1.5%, a vinari u Severnoj Makedoniji bore se da zadrže sadržaj alkohola u vinima od vranca ispod 16 procenata. Isti problem se vidi i u Župi, navodi Benkroft i citira vlasnika vinarije Čokot, Radovana Đorđevića, koji kaže da, kao i u ostatku sveta, župski vinari imaju problem sa povišenim sadržajem šećera i niskim kiselinama.
- Beremo grožđe deset do dvadeset dana ranije, što dovodi do nezrelih tanina - navodi Benkroft Đorđevićeve reči.
Poznati župski vinar dodaje i da kraće zime imaju za posledicu prolećni mraz, što je problem sa kojim se sada već redovno bore i vinari u Francuskoj.
Kako navodi Đorđević, prokupac i tamjanika su u odličnoj poziciji u novonastalom klimatskom okruženju, ali samo pod uslovom da vinari umeju da se prilagode.
Benkroft u zaključku teksta kaže da su klimatski faktori izazvali katastrofalne posledice u regionu za berbu 2023. godine, i da će mnogim proizvođačima trebati više godina da se oporave, i to uz pomoć sopstvenih sredstava, u nedostatku adekvatne podrške države.
- Postoji potreba za brzom adaptacijom i velikim promenama u vrlo kratkom roku. U međuvremenu, biće mnogo besanih noći i novih manifestacija promena klimatskih obrazaca – navodi Benkroft u tekstu koji se u celini može pročitati na ovom linku.
Kako je naveo Benkroft u tekstu pod nazivom Winemaking in Serbia: coping with a changing climate, vinari se slažu u oceni da su klimatske promene sve izrazitije. Pre nekoliko godina u Slavoniji rečeno mu je da se za petnaest godina količina alkohola u vinu povećala za 1.5%, a vinari u Severnoj Makedoniji bore se da zadrže sadržaj alkohola u vinima od vranca ispod 16 procenata. Isti problem se vidi i u Župi, navodi Benkroft i citira vlasnika vinarije Čokot, Radovana Đorđevića, koji kaže da, kao i u ostatku sveta, župski vinari imaju problem sa povišenim sadržajem šećera i niskim kiselinama.
- Beremo grožđe deset do dvadeset dana ranije, što dovodi do nezrelih tanina - navodi Benkroft Đorđevićeve reči.
Poznati župski vinar dodaje i da kraće zime imaju za posledicu prolećni mraz, što je problem sa kojim se sada već redovno bore i vinari u Francuskoj.
Kako navodi Đorđević, prokupac i tamjanika su u odličnoj poziciji u novonastalom klimatskom okruženju, ali samo pod uslovom da vinari umeju da se prilagode.
Benkroft u zaključku teksta kaže da su klimatski faktori izazvali katastrofalne posledice u regionu za berbu 2023. godine, i da će mnogim proizvođačima trebati više godina da se oporave, i to uz pomoć sopstvenih sredstava, u nedostatku adekvatne podrške države.
- Postoji potreba za brzom adaptacijom i velikim promenama u vrlo kratkom roku. U međuvremenu, biće mnogo besanih noći i novih manifestacija promena klimatskih obrazaca – navodi Benkroft u tekstu koji se u celini može pročitati na ovom linku.
