Srbija ima veliki vinski potencijal

Prof. dr Hoze Martinez Zapater, direktor Instituta za vino i vinovu lozu u Logronju u Riohi u Španiji, i jedan od vodećih evropskih stručnjaka za genetiku vinove loze, proteklih dana bio je gost Beograda, gde je učestvovao na predstavljanju studije o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u okviru velikog projekta Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka u kome je učestvovao i njegov Institut. Studija je, pored ostalog, otkrila 11 nepoznatih sorti vinove loze kao i do sada nepoznate genetske veze između različitih sorti, i postavila temelj za veću, sveobuhvatnu studiju koja će “mapirati” ukupan vinogradarski potencijal naše zemlje.

Kada će se istraživanje nastaviti i privesti kraju, to jest – kada će uslediti druga faza projekta u kojoj je potrebno prikupiti i analizirati mnogo veći broj uzoraka – od 2.000 do 2.500 – Zapater još uvek ne zna.

- Berbu uzoraka obavili smo prošle jeseni, a analiza uzoraka počela je u novembru. To je vrlo kratak vremenski opseg. Faza dva zavisi od finansiranja. Trenutno smo posvećeni dovršavanju nekih analiza i posvećeni smo tom važnom i zanimljivom delu posla - kaže Zapater za Vino & Fino.

Da li ste zadovoljni načinom na koji su naše institucije, akademske i državne, pristupile ovom velikom poslu?

- Do sada, saradnja i sa državom i sa akademskim ustanovama bila je odlična. Zadovoljan sam zbog toga što je ministarstvo opredelilo sredstva za projekat, i načinom na koji su naši partneri, Beogradski univerzitet, Novosadski univerzitet, Institut za multidisciplinarna istraživanja i drugi, obavili svoj deo posla.

Šta vas je u najvećoj meri iznenadilo u srpskim vinogradima?

- Prošle nedelje posetili smo vinogradarske oblasti u Istočnoj Srbiji – Rajačke pivnice, Rogljevske pivnice... Video sam da je mnogo vinograda prepušteno propadanju. Trebalo bi zaštititi lozu koja tamo raste i jako bih voleo da uzmem uzorke sa tih čokota. Radi se o kraju sa bogatom istorijom vinarstva, a za taj kraj, i uopšte za razvoj ruralnih oblasti, bilo bi izuzetno dobro da se u njemu razviju savremeno vinarstvo i vinogradarstvo. Vidim da se tamo već radi, i verujem da će stvari za deset ili dvadeset godina izgledati potpuno drugačije.

Kakav je utisak na vas ostavio Volnijev herbarijum u Sremskim Karlovcima?

- Volnijev herbarijum je izuzetan naučni resurs. Želim da bude potpuno jasno da se ovakvi herbarijumi ne nalaze svakog dana. O Volnijevom herbarijumu postoji veoma mali broj pisanih tragova i smatram da je posredi jedinstveni izvor koji zaslužuje još mnogo rada.

Na skupu u SANU bilo je reči i o tome da klimatske promene zahtevaju ubrzanu adaptaciju vinogradara i vinara, kao i brižljiv naučni rad koji će pomoći u očuvanju sadašnjih sorti i prilagođavanju sortimenta. Da li među vinarima danas postoji konsenzus o ovome?

- Za vašu zemlju ne znam, ali u Španiji se apsolutno svi slažu da moramo da reagujemo. Upravo ovih dana, kada se vratim u Španiju, imaću sastanak na kome će biti dogovorena strategija za saradnju vinarija i naučnih instituta u vezi sa prilagođavanjem klimatskim promenama putem korišćenja genetičkih resursa. Potrebno je birati sorte i klonove koji će moći da se nose sa vremenskim prilikama u budućnosti. U protivnom, za deceniju ili dve možemo biti u velikom problemu.

Koji je vaš savet državama kao što je naša kada su u pitanju prioriteti u zaštiti i razvoju vinogradarstva?

- Vi imate odlične kolekcije vinove loze, kao što je ona u Sremskim Karlovcima. Treba podržavati rad takvih kolekcija, obavljati karakterizaciju sorti, i u sledećoj fazi razvijati sorte, utvrđivati njihov enološki domet i praviti dobra vina sa specifičnim srpskim izrazom. Potencijal je svakako tu. Kroz razgovore sa kolegama u Srbiji shvatio sam da ovde postoji veliko interesovanje za razvoj vinarstva. A razvoj vinarstva podrazumeva i pomoć lokalnim zajednicama, od ruralnih sredina do gradova. Uz zajednički napor, uspećete.