03.11.2025.piše: Nenad Kostić
Savršena oluja nad evropskim vinogradima
Proizvodnja vina u Evropi suočena je sa monumentalnom krizom kojoj doprinose i promene potrošačkih navika, i inflacija, i nepredvidljivi klimatski uslovi...
Evropska vinska industrija susreće se sa izazovima koji nadmašuju sve dosadašnje u ovom veku – tačnije, sa „savršenom olujom” više kriza čiji je ukupni rezultat rekordno niska proizvodnja vina u 21. veku i najmanja potrošnja vina u poslednjih šest decenija.
O ovoj temi napisano je obilje analiza i novinskih članaka, koji ne nude mnogo prostora za optimizam - a svi ovi zabrinjavajući trendovi objedinjeni su u jednom dokumentu u junu ove godine, kada je magazin Vinetur objavio izveštaj o proizvodnji, potrošnji i cenama vina u Evropi u 2024. godini, sumirajući nalaze ove analize kao „kombinaciju povezanih pritisaka koje unose stres u ceo lanac i ubrzavaju strukturalne promene u velikim vinskim državama”.
Kako navodi izveštaj, u Evropskoj uniji je tokom 2024. proizvedeno 138.3 miliona hektolitara vina, 3.5% manje od inače slabe berbe 2023, a pad je u velikoj meri uzrokovan serijom ekstremnih vremenskih pojava širom kontinenta. U isto vreme, potrošnja vina opala je na 103.6 miliona hektolitara, a ovaj pad doveden je u vezu sa padom kupovne moći i značajnim promenama u životnom stilu potrošača, kao i navikama novih generacija.
Kvalitet umesto kvantiteta
Trgovci i proizvođači za sada uspevaju, navodi izveštaj, da se izbore sa ovim izazovima, dajući prioritet kvalitetu nad kvantitetom i fokusu na vina iz visokog cenovnog ranga i na penušavce. Zahvaljujući ovome, prosečna izvozna cena vina iz Evrope iznosi rekordnih 3.6 dolara po litru.
- Neposredna budućnost vinskog sektora biće oblikovana promenljivim klimatskim uslovima, stagnacijom proizvodnje, polarizovanom ponudom i potrebom za adaptacijom uzrokovanom potrošačkim navikama novih generacija... Vinarije će morati da diversifikuju ponudu, investiraju u adaptivno vinogradarstvo i digitalizaciju, ojačaju direktnu prodaju kupcima, i da istražuju vinski turizam kao podsticaj lojalnosti brendu i kao dodatni izvor prihoda - precizira se u vrlo citiranom izveštaju.
Messe Düsseldorf / ctillman
Kriza se u pogođenim zemljama shvata vrlo ozbiljno - magazin Dekanter je nedavno preneo stavove koji su izneti na sastanku predstavnika francuskog vinskog sektora sa ministarkom poljoprivrede Ani Ženevar. Na ovom sastanku kriza je opisana kao najozbiljnija u istoriji francuskog vinarstva, i upozoreno je da, pored sve viših troškova rada u aktuelnoj inflatornoj klimi, dodatne glavobolje dolaze i usled klimatskih rizika koji se ponavljaju u svakoj berbi, i od nerešenih pitanja u međunarodnoj trgovini, a naročito u odnosu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Problemi ne zaobilaze ni vinske regione u našoj bližoj okolini: u susednoj Hrvatskoj beleži se pad prodaje domaćih vina, a kao uzroci za ovaj trend navode se i realni tržišni problemi, i klimatske i demografske promene. Podaci govore da je u 2023. godini u Hrvatskoj proizvedeno oko 45 miliona litara vina, dok je 2024. ta brojka blago porasla na 47 miliona. To je i dalje znatno manje od nekadašnjih šezdesetak miliona, sa korenima u uvozu jeftinijih vina, depopulaciji i starenju vinogradara, suši i gradu koji sve češće pogađaju vinograde, neophodnosti modernizacije vinarija i dominaciji jeftinih vina u maloprodaji.
Još jedan izveštaj pokazao je svu dubinu aktuelne krize: istraživanje Evropske komisije o sezoni 2024/25 govori da je ovogodišnja proizvodnja vina pala za pet procenata, potrošnja za tri procenta, a izvoz za šest procenata, sa najnižim nivoom proizvodnje u dve decenije i 10% ispod petogodišnjeg proseka. Za pad su u najvećoj meri odgovorne Francuska i Nemačka, u kojima je trend do te mere izražen da ni rast proizvodnje u Italiji (15 procenata) i Španiji (10 procenata) nije bio dovoljan da popravi godišnji bilans.
FAKTI
Gradimir Vukašinović, suvlasnik uvozničke i distributerske firme Supernova, slaže se sa ocenom da je u toku ozbiljna kriza na evropskom vinskom tržištu:
- Već za vreme korone došlo je do stvaranja neprodatih zaliha u vinarijama, očekivalo se da će vinarije zbog toga spustiti cene vina, ali to se nije desilo, vinari su svake godine u zadnjih par godina dizali cene svake nove berbe, pravdajući to rastom troškova radne snage, struje, repromaterijala. Vina su iz godine u godinu postajala sve skuplja. Ukoliko tome dodamo i rast marži u maloprodajama (što je ovih dana aktuelna tema u Srbiji, ne znam zašto vino nije uključeno u Uredbu o ograničavanju marži), i rast cena u restoranima, barovima i hotelima dolazimo do drugog razloga za pad prodaje, a to je da je vino polako odlazilo u ’snobizam’ tj. da je veliki deo vina postao dostupan samo određenim elitama, koje mogu da priušte da plate te boce vina. Treći razlog je rat u Ukrajini i zatvaranje ruskog tržišta od strane zemalja EU, a to je bilo jedno od najvećih tržišta za mnoge evropske vinare, zatim uvođenje taksi u SAD od 15% na vina iz EU, pad tražnje u Kini, ali po meni sve je to zajedno uticalo na najveći razlog pada prodaje vina, a to je da mladi ljudi počnu da menjaju životne navike, umorni od svih tih dešavanja, počeli su da žive puno zdravije, da vode računa o ishrani, sportu, kvalitetu života - govori Vukašinović za Vino & Fino.
Vukašinović kaže i da vinari moraju, ako žele da ostaju konkurentni u sve složenjim uslovima na tržištu, da prate aktuelne trendove:
Gradimir Vukašinović, kompanija Supernova
- Vinari moraju da daju veći fokus na bela, roze i penušava vina, da prave vina sa manje alkohola, leta su sve duža, sve se više traže laganija, elegantna, voćna vina koja imaju manje alkohola i koja ne opterećuju organizam po vrućinama, i koja su svakako dopadljivija novim generacijama od teških crvenih barikiranih vina. To ne znači da vinari treba da odustanu od ’jačih’ vina, jer mora da se vodi računa i o nama koji volimo odležale kaberne sovinjone, merloe ili rizlinge... Ali fokus treba da bude na laganijim vinima, koja često mogu da se pijuckaju i sama za sebe, bez hrane - govori Vukašinović, koji poziva i na pametnu upotrebu digitalnog marketinga, kao i na jačanje vinskog i gastro turizma, jer su, kako kaže, ljudi željni novih iskustava, priča o nastanku vina, o tradiciji, emociji i energiji vinara.
Mlađim generacijama, smatra Vukašinović, bitno je i to da li su vina napravljena na ekološki održiv način:
- Sve više potrošača, naročito mlađih koji imaju izraženu svest o prirodi, traže organska, bio vina, odlučuju se za održiva vina u proizvodnji, gde se vodi računa o CO2 otisku, traže da boca bude što laganija, jer znaju da je za pravljenje teže boce potrebno potrošiti više energenata.
Na pitanje koji su glavni problemi i izazovi regionalnih vinara kada je izvoz vina u pitanju, Gradimir Vukašinović iz kompanije Supernova kaže da aktuelna ekonomska klima zahteva neprestana ulaganja u marketing i promociju:
- Potrebno je stalno ulaganje u marketing u najpoznatijim svetskim vinskim magazinima, onlajn platformama, sajmovima, a većina naših proizvođača nema sredstva za to. Znam da Srbija ulaže veliki novac poslednjih godina u prezentaciju srpskih vina na najvećim sajmovima na svetu, gde imamo nacionalni prostor za prezentaciju vina i sastanke sa trgovcima iz celog sveta. Severna Makedonija i Crna Gora se takođe trude da predstave svoja vina u svetu najviše preko vinarija Tikveš I Plantaže 13. juli. Hrvatska je u EU i oni imaju veliku prednost jer koriste razne EU fondove za prezentaciju hrvatskih vina, imaju manje logističke troškove, manje papirologije na carini, turizam, naročito morski je dosta razvijen, ali ni to nije dovoljno da parira vinima iz Italije, Francuske, Španije... Ali ne postoji drugi put, problema će biti uvek, treba da se što više okrećemo tržištima koja su otvorena za nove ukuse, nove karaktere, novu energiju poput SAD, Rusije, Poljske, skandinavskih zemalja, bogatih afričkih zemalja - govori Vukašinović.
O ovoj temi napisano je obilje analiza i novinskih članaka, koji ne nude mnogo prostora za optimizam - a svi ovi zabrinjavajući trendovi objedinjeni su u jednom dokumentu u junu ove godine, kada je magazin Vinetur objavio izveštaj o proizvodnji, potrošnji i cenama vina u Evropi u 2024. godini, sumirajući nalaze ove analize kao „kombinaciju povezanih pritisaka koje unose stres u ceo lanac i ubrzavaju strukturalne promene u velikim vinskim državama”.
Kako navodi izveštaj, u Evropskoj uniji je tokom 2024. proizvedeno 138.3 miliona hektolitara vina, 3.5% manje od inače slabe berbe 2023, a pad je u velikoj meri uzrokovan serijom ekstremnih vremenskih pojava širom kontinenta. U isto vreme, potrošnja vina opala je na 103.6 miliona hektolitara, a ovaj pad doveden je u vezu sa padom kupovne moći i značajnim promenama u životnom stilu potrošača, kao i navikama novih generacija.
Kvalitet umesto kvantiteta
Trgovci i proizvođači za sada uspevaju, navodi izveštaj, da se izbore sa ovim izazovima, dajući prioritet kvalitetu nad kvantitetom i fokusu na vina iz visokog cenovnog ranga i na penušavce. Zahvaljujući ovome, prosečna izvozna cena vina iz Evrope iznosi rekordnih 3.6 dolara po litru.
- Neposredna budućnost vinskog sektora biće oblikovana promenljivim klimatskim uslovima, stagnacijom proizvodnje, polarizovanom ponudom i potrebom za adaptacijom uzrokovanom potrošačkim navikama novih generacija... Vinarije će morati da diversifikuju ponudu, investiraju u adaptivno vinogradarstvo i digitalizaciju, ojačaju direktnu prodaju kupcima, i da istražuju vinski turizam kao podsticaj lojalnosti brendu i kao dodatni izvor prihoda - precizira se u vrlo citiranom izveštaju.
Messe Düsseldorf / ctillman
Kriza se u pogođenim zemljama shvata vrlo ozbiljno - magazin Dekanter je nedavno preneo stavove koji su izneti na sastanku predstavnika francuskog vinskog sektora sa ministarkom poljoprivrede Ani Ženevar. Na ovom sastanku kriza je opisana kao najozbiljnija u istoriji francuskog vinarstva, i upozoreno je da, pored sve viših troškova rada u aktuelnoj inflatornoj klimi, dodatne glavobolje dolaze i usled klimatskih rizika koji se ponavljaju u svakoj berbi, i od nerešenih pitanja u međunarodnoj trgovini, a naročito u odnosu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Problemi ne zaobilaze ni vinske regione u našoj bližoj okolini: u susednoj Hrvatskoj beleži se pad prodaje domaćih vina, a kao uzroci za ovaj trend navode se i realni tržišni problemi, i klimatske i demografske promene. Podaci govore da je u 2023. godini u Hrvatskoj proizvedeno oko 45 miliona litara vina, dok je 2024. ta brojka blago porasla na 47 miliona. To je i dalje znatno manje od nekadašnjih šezdesetak miliona, sa korenima u uvozu jeftinijih vina, depopulaciji i starenju vinogradara, suši i gradu koji sve češće pogađaju vinograde, neophodnosti modernizacije vinarija i dominaciji jeftinih vina u maloprodaji.
Još jedan izveštaj pokazao je svu dubinu aktuelne krize: istraživanje Evropske komisije o sezoni 2024/25 govori da je ovogodišnja proizvodnja vina pala za pet procenata, potrošnja za tri procenta, a izvoz za šest procenata, sa najnižim nivoom proizvodnje u dve decenije i 10% ispod petogodišnjeg proseka. Za pad su u najvećoj meri odgovorne Francuska i Nemačka, u kojima je trend do te mere izražen da ni rast proizvodnje u Italiji (15 procenata) i Španiji (10 procenata) nije bio dovoljan da popravi godišnji bilans.
FAKTI
- 138.3 miliona hektolitara vina proizvedeno u Evropi u 2024 – najmanje u 21. veku
- 103.6 miiona hektolitara vina prodato u Evropi u 2024 – najniži nivo od 1964.
- 214 miliona hektolitara vina prodato u svetu u 2024 – najniži nivo od 1961.
Gradimir Vukašinović, suvlasnik uvozničke i distributerske firme Supernova, slaže se sa ocenom da je u toku ozbiljna kriza na evropskom vinskom tržištu:
- Već za vreme korone došlo je do stvaranja neprodatih zaliha u vinarijama, očekivalo se da će vinarije zbog toga spustiti cene vina, ali to se nije desilo, vinari su svake godine u zadnjih par godina dizali cene svake nove berbe, pravdajući to rastom troškova radne snage, struje, repromaterijala. Vina su iz godine u godinu postajala sve skuplja. Ukoliko tome dodamo i rast marži u maloprodajama (što je ovih dana aktuelna tema u Srbiji, ne znam zašto vino nije uključeno u Uredbu o ograničavanju marži), i rast cena u restoranima, barovima i hotelima dolazimo do drugog razloga za pad prodaje, a to je da je vino polako odlazilo u ’snobizam’ tj. da je veliki deo vina postao dostupan samo određenim elitama, koje mogu da priušte da plate te boce vina. Treći razlog je rat u Ukrajini i zatvaranje ruskog tržišta od strane zemalja EU, a to je bilo jedno od najvećih tržišta za mnoge evropske vinare, zatim uvođenje taksi u SAD od 15% na vina iz EU, pad tražnje u Kini, ali po meni sve je to zajedno uticalo na najveći razlog pada prodaje vina, a to je da mladi ljudi počnu da menjaju životne navike, umorni od svih tih dešavanja, počeli su da žive puno zdravije, da vode računa o ishrani, sportu, kvalitetu života - govori Vukašinović za Vino & Fino.
Vukašinović kaže i da vinari moraju, ako žele da ostaju konkurentni u sve složenjim uslovima na tržištu, da prate aktuelne trendove:
Gradimir Vukašinović, kompanija Supernova
- Vinari moraju da daju veći fokus na bela, roze i penušava vina, da prave vina sa manje alkohola, leta su sve duža, sve se više traže laganija, elegantna, voćna vina koja imaju manje alkohola i koja ne opterećuju organizam po vrućinama, i koja su svakako dopadljivija novim generacijama od teških crvenih barikiranih vina. To ne znači da vinari treba da odustanu od ’jačih’ vina, jer mora da se vodi računa i o nama koji volimo odležale kaberne sovinjone, merloe ili rizlinge... Ali fokus treba da bude na laganijim vinima, koja često mogu da se pijuckaju i sama za sebe, bez hrane - govori Vukašinović, koji poziva i na pametnu upotrebu digitalnog marketinga, kao i na jačanje vinskog i gastro turizma, jer su, kako kaže, ljudi željni novih iskustava, priča o nastanku vina, o tradiciji, emociji i energiji vinara.
Mlađim generacijama, smatra Vukašinović, bitno je i to da li su vina napravljena na ekološki održiv način:
- Sve više potrošača, naročito mlađih koji imaju izraženu svest o prirodi, traže organska, bio vina, odlučuju se za održiva vina u proizvodnji, gde se vodi računa o CO2 otisku, traže da boca bude što laganija, jer znaju da je za pravljenje teže boce potrebno potrošiti više energenata.
Na pitanje koji su glavni problemi i izazovi regionalnih vinara kada je izvoz vina u pitanju, Gradimir Vukašinović iz kompanije Supernova kaže da aktuelna ekonomska klima zahteva neprestana ulaganja u marketing i promociju:
- Potrebno je stalno ulaganje u marketing u najpoznatijim svetskim vinskim magazinima, onlajn platformama, sajmovima, a većina naših proizvođača nema sredstva za to. Znam da Srbija ulaže veliki novac poslednjih godina u prezentaciju srpskih vina na najvećim sajmovima na svetu, gde imamo nacionalni prostor za prezentaciju vina i sastanke sa trgovcima iz celog sveta. Severna Makedonija i Crna Gora se takođe trude da predstave svoja vina u svetu najviše preko vinarija Tikveš I Plantaže 13. juli. Hrvatska je u EU i oni imaju veliku prednost jer koriste razne EU fondove za prezentaciju hrvatskih vina, imaju manje logističke troškove, manje papirologije na carini, turizam, naročito morski je dosta razvijen, ali ni to nije dovoljno da parira vinima iz Italije, Francuske, Španije... Ali ne postoji drugi put, problema će biti uvek, treba da se što više okrećemo tržištima koja su otvorena za nove ukuse, nove karaktere, novu energiju poput SAD, Rusije, Poljske, skandinavskih zemalja, bogatih afričkih zemalja - govori Vukašinović.
