28.01.2022.Piše: Nenad Kostić
Povezali smo vinski Balkan
Intervju: Galina Niforu, izvršna direktorka The Balkans International Wine Competition
U junu ove godine takmičenje The Balkans International Wine Competition i formalno ulazi u drugu dekadu postojanja: 11. BIWC održaće se 1-3. juna na ostrvu Salamina kod Atine. Ovo takmičenje od samog početka beleži neprestan rast po svim osnovama – broj vinarija i uzoraka, kvalitet samog ocenjivanja, medijska zastupljenost samo su neki od parametara koji svedoče o uspehu BIWC-a na regionalnoj sceni. Izvršna direktorka BIWC, Galina Niforu, u intervjuu za Vino & Fino osvrnula se na deset godina balkanskog takmičenja, i najavila još veće uspehe u budućnosti.
Tokom deset prethodnih izdanja BIWC, ovo takmičenje postalo je regionalni standard u ocenjivanju vina. Koji su strateški ciljevi za narednu dekadu?
U poslednjoj deceniji uspeli smo da stvorimo marketinško oruđe za promociju vina balkanske regije i da ojačamo svest o balkanskim vinima, kao i njihov pozitivni imidž. I u ugostiteljstvu i u plasmanu kroz prodajnu mrežu uspeli smo da stvorimo kategoriju vina Balkana. Mislim da je ovo najveće dostignuće BIWC-a. Sada globalni vinski profesionalci znaju da se balkanska vina mogu takmičiti na tržištu sa vinima iz najprestižnijih regija. Mislim da je ovo takmičenje takođe važno i za vinare, zato što im nudi veće samopouzdanje i svest da su jednako dobri kao i vinari iz Francuske, Italije, Španije...Ovu dekadu počinjemo i sa novim predsednikom. Ovo će BIWC-u dati novu viziju razvoja. Presrećni smo zbog toga što je Igor Luković ušao u naše rukovodstvo. On je tokom više godina dokazao da je izvanredan degustator i vinski profesionalac koji regionu i svetu uspešno predstavlja vina Srbije i Balkana. Više puta sam rekla da je za mene razvoj srpske vinske scene pravi fenomen na Balkanu. Bez sredstava EU koja su bila na raspolaganju Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, srpski vinari razvili su svoje vinogradarstvo, vinarstvo, vinski turizam i visoku vinsku kulturu. Nažalost, poslednje dve godine nisu bile baš najbolje kada je u pitanju promocija vina. Nisu održana planirana dešavanja na sajmu ProWein u Dizeldorfu, kao ni u drugim gradovima Evrope i SAD. Zaista se nadam da će ova godina označiti i kraj krize u vezi sa kovidom, i da ćemo moći da nastavimo sa snažnom promocijom vina Balkana. Naravno, nastavićemo da pravimo naš digitalni katalog vina-pobednika na BIWC i da ga šaljemo medijima, uvoznicima i ostalim kontaktima u poslovnom svetu, kojih ima više od 15.000. Planiramo i da na takmičenje dovedemo više vinarija sa zapada Balkana, kao i da organizujemo veći broj regionalnih testiranja kako bi vinarima dali šansu da se upoznaju međusobno. Voleli bismo i da organizujemo konferencije o vinogradarstvu, vinarstvu, vinskom turizmu, i o zajedničkim projektima regionalnih vinarija sa ciljem da se izgradi još bolji imidž Balkana. Rotacija zemalja-domaćina BIWC već je počela, i mislim da je to sjajna šansa za te zemlje da budu u fokusu i da oglašavaju svoja vina. Festival se za sada održava u Sofiji, ali razmišljamo da počnemo da održavamo taj događaj i u drugim gradovima, i to ne samo u balkanskim zemljama već i širom Evrope. Ovo se može očekivati narednih godina i to će dati još veće mogućnosti balkanskim vinarima da dopru do potencijalnih klijenata.
Koji su bili najsvetliji trenuci dosadašnjih takmičenja i festivala, i vaše najdraže uspomene?
Najvažnija stvar koju smo postigli jeste to da lokalni vinari imaju poverenje u BIWC, a druga najvažnija je visok nivo degustatora iz godine u godinu. To smo želeli da razvijemo, a nameravamo da u budućnosti imamo još više standarde. Lično, sećam se samog početka BIWC-a i putovanja po zemljama Balkana gde smo promovisali ideju o ovim takmičenju. Neki sastanci bili su uspešni, neki baš i ne (svi znamo za čuvenu balkansku sumnjičavost!), ali su na kraju sve vinarije koje smo posetili rekle da će podržati događaj. I želim da im se svim srcem zahvalim na tome. Putujući 10 godina po Balkanu, videla sam da svi delimo neke osobine, i pozitivne i negativne. Imamo slične običaje, muziku, duh, kulturu i tradiciju. Sve ovo želimo da pokažemo ostatku sveta a balkanska vina su jedan od puteva ka tom cilju.
Kako se za to vreme promenilo balkansko vinarstvo?
Mnogo! Trendovi su se promenili i sada većina zemalja korača u pravom smeru, sa pravljenjem teroarskih vina, demonstracijom specifičnosti lokalnih sorti, sa vinima sa snažnim voćnim aromama, prijatnim vinima bez prejakog uticaja hraastovine. Tokom prvih godina imali smo na takmičenjima i neka loša vina, ne želim da lažem o tome. Kvalitet je svake godine sve viši.
Koje zemlje su postigle najviše, a koje su mogle da urade više kada je u pitanju regionalna i globalna promocija?
Mislim da su Grčka, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Turska i Bugarska najaktivnije na BIWC-u. Moramo da radimo više da promovišemo BIWC u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji, da u tim zemljama budemo prepoznatljiviji, i mislim da ćemo uspeti u tome tokom mandata Igora Lukovića.
Da li postoje planovi da se proširi geografski opseg takmičenja, kao i paleta vinskih stilova, pa čak i tipova pića – možda da se uvrste i tradicionalna žestoka pića?
Svake godine dobijamo uzorke iz zemalja van Balkana: iz Gruzije, Ukrajine, Moldavije, Portugala, pa i Meksika. Moramo da damo drugim zemljama razlog da se takmiče na BIWC, ali će fokus uvek biti na balkanskim vinima. Do sada smo na takmičenju imali sve tipove vina koja su zastupljena na Balkanu. A sledeće godine biće lansirano i novo takmičenje – Balkans international Spirits Competition. Promocija počinje već ove godine. Ponosni smo na žestoka pića koja se prave u ovoj regiji, a mislim da Srbija ima mnogo da ponudi u ovoj oblasti. Mislim da je pred nama fantastična nova decenija, u kojoj ćemo celom svetu pokazati svet balkanskih vina i žestokih pića. I jedva čekamo da srpske vinarije celom svetu demonstriraju kvalitet svojih vina na predstojećem, 11. BIWC-u u junu, na istorijskom ostrvu Salamina u Grčkoj!
Tokom deset prethodnih izdanja BIWC, ovo takmičenje postalo je regionalni standard u ocenjivanju vina. Koji su strateški ciljevi za narednu dekadu?
U poslednjoj deceniji uspeli smo da stvorimo marketinško oruđe za promociju vina balkanske regije i da ojačamo svest o balkanskim vinima, kao i njihov pozitivni imidž. I u ugostiteljstvu i u plasmanu kroz prodajnu mrežu uspeli smo da stvorimo kategoriju vina Balkana. Mislim da je ovo najveće dostignuće BIWC-a. Sada globalni vinski profesionalci znaju da se balkanska vina mogu takmičiti na tržištu sa vinima iz najprestižnijih regija. Mislim da je ovo takmičenje takođe važno i za vinare, zato što im nudi veće samopouzdanje i svest da su jednako dobri kao i vinari iz Francuske, Italije, Španije...Ovu dekadu počinjemo i sa novim predsednikom. Ovo će BIWC-u dati novu viziju razvoja. Presrećni smo zbog toga što je Igor Luković ušao u naše rukovodstvo. On je tokom više godina dokazao da je izvanredan degustator i vinski profesionalac koji regionu i svetu uspešno predstavlja vina Srbije i Balkana. Više puta sam rekla da je za mene razvoj srpske vinske scene pravi fenomen na Balkanu. Bez sredstava EU koja su bila na raspolaganju Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, srpski vinari razvili su svoje vinogradarstvo, vinarstvo, vinski turizam i visoku vinsku kulturu. Nažalost, poslednje dve godine nisu bile baš najbolje kada je u pitanju promocija vina. Nisu održana planirana dešavanja na sajmu ProWein u Dizeldorfu, kao ni u drugim gradovima Evrope i SAD. Zaista se nadam da će ova godina označiti i kraj krize u vezi sa kovidom, i da ćemo moći da nastavimo sa snažnom promocijom vina Balkana. Naravno, nastavićemo da pravimo naš digitalni katalog vina-pobednika na BIWC i da ga šaljemo medijima, uvoznicima i ostalim kontaktima u poslovnom svetu, kojih ima više od 15.000. Planiramo i da na takmičenje dovedemo više vinarija sa zapada Balkana, kao i da organizujemo veći broj regionalnih testiranja kako bi vinarima dali šansu da se upoznaju međusobno. Voleli bismo i da organizujemo konferencije o vinogradarstvu, vinarstvu, vinskom turizmu, i o zajedničkim projektima regionalnih vinarija sa ciljem da se izgradi još bolji imidž Balkana. Rotacija zemalja-domaćina BIWC već je počela, i mislim da je to sjajna šansa za te zemlje da budu u fokusu i da oglašavaju svoja vina. Festival se za sada održava u Sofiji, ali razmišljamo da počnemo da održavamo taj događaj i u drugim gradovima, i to ne samo u balkanskim zemljama već i širom Evrope. Ovo se može očekivati narednih godina i to će dati još veće mogućnosti balkanskim vinarima da dopru do potencijalnih klijenata.
Koji su bili najsvetliji trenuci dosadašnjih takmičenja i festivala, i vaše najdraže uspomene?
Najvažnija stvar koju smo postigli jeste to da lokalni vinari imaju poverenje u BIWC, a druga najvažnija je visok nivo degustatora iz godine u godinu. To smo želeli da razvijemo, a nameravamo da u budućnosti imamo još više standarde. Lično, sećam se samog početka BIWC-a i putovanja po zemljama Balkana gde smo promovisali ideju o ovim takmičenju. Neki sastanci bili su uspešni, neki baš i ne (svi znamo za čuvenu balkansku sumnjičavost!), ali su na kraju sve vinarije koje smo posetili rekle da će podržati događaj. I želim da im se svim srcem zahvalim na tome. Putujući 10 godina po Balkanu, videla sam da svi delimo neke osobine, i pozitivne i negativne. Imamo slične običaje, muziku, duh, kulturu i tradiciju. Sve ovo želimo da pokažemo ostatku sveta a balkanska vina su jedan od puteva ka tom cilju.
Kako se za to vreme promenilo balkansko vinarstvo?
Mnogo! Trendovi su se promenili i sada većina zemalja korača u pravom smeru, sa pravljenjem teroarskih vina, demonstracijom specifičnosti lokalnih sorti, sa vinima sa snažnim voćnim aromama, prijatnim vinima bez prejakog uticaja hraastovine. Tokom prvih godina imali smo na takmičenjima i neka loša vina, ne želim da lažem o tome. Kvalitet je svake godine sve viši.
Koje zemlje su postigle najviše, a koje su mogle da urade više kada je u pitanju regionalna i globalna promocija?
Mislim da su Grčka, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Turska i Bugarska najaktivnije na BIWC-u. Moramo da radimo više da promovišemo BIWC u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji, da u tim zemljama budemo prepoznatljiviji, i mislim da ćemo uspeti u tome tokom mandata Igora Lukovića.
Da li postoje planovi da se proširi geografski opseg takmičenja, kao i paleta vinskih stilova, pa čak i tipova pića – možda da se uvrste i tradicionalna žestoka pića?
Svake godine dobijamo uzorke iz zemalja van Balkana: iz Gruzije, Ukrajine, Moldavije, Portugala, pa i Meksika. Moramo da damo drugim zemljama razlog da se takmiče na BIWC, ali će fokus uvek biti na balkanskim vinima. Do sada smo na takmičenju imali sve tipove vina koja su zastupljena na Balkanu. A sledeće godine biće lansirano i novo takmičenje – Balkans international Spirits Competition. Promocija počinje već ove godine. Ponosni smo na žestoka pića koja se prave u ovoj regiji, a mislim da Srbija ima mnogo da ponudi u ovoj oblasti. Mislim da je pred nama fantastična nova decenija, u kojoj ćemo celom svetu pokazati svet balkanskih vina i žestokih pića. I jedva čekamo da srpske vinarije celom svetu demonstriraju kvalitet svojih vina na predstojećem, 11. BIWC-u u junu, na istorijskom ostrvu Salamina u Grčkoj!
Povezani unosi
